Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedopuštenosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu JP „Železnice Srbije“ protiv presuda u imovinskom sporu. Žalba je delimično odbačena kao nedopuštena jer se ne zasniva na zajemčenim pravima i kao neblagovremena, jer se rok računa od drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Javnog preduzeća ''Železnice Srbije'' iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Javnog preduzeća ''Železnice Srbije'' izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7972/08 od 20. marta 2009. godine, presude Okružnog suda u Nišu Gž. 2658/09 od 29. juna 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3570/09 od 20. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Javno preduzeće ''Železnice Srbije'' iz Beograda je 3. februara 2010. godine, preko zakonskog zastupnika Slađane Mihajlović, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, ''prava'' iz člana 86. Ustava kojim se jemči ravnopravnost svih oblika svojine i ''prava'' iz člana 87. Ustava koje se odnosi na državnu imovinu.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je pred Opštinskim sudom u Nišu vođen parnični postupak po tužbi Pere Stojiljkovića iz Malošišta protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog. Osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 2658/09 od 29. juna 2009. godine potvrđena je osporena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 7972/08 od 20. marta 2009. godine, a žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, je odbijena kao neosnovana.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 3570/09 od 20. novembra 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, koja je izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 2658/09 od 29. juna 2009. godine. U obrazloženju revizijskog rešenja se navodi da tužbeni zahtev tužioca u predmetnom sporu radi utvrđivanja vlasništva na objektu predstavlja imovinskopravni zahtev, a da je vrednost predmeta spora označena u tužbi podnetoj 23. decembra 2008. godine 2.500,00 dinara. Kako vrednost predmeta spora nije prelazila vrednost propisanu Zakonom o parničnom postupku za izjavljivanje revizije, Vrhovni sud Srbije je reviziju odbacio.

4. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda ustavnih prava koja su u žalbi označena.

Ustavni sud najpre konstatuje da se odredbama čl. 86. i 87. Ustava ne garantuje neko od građanskih prava i sloboda, već se jemči ravnopravnost svih oblika svojine u Republici Srbiji, odnosno određuje koja se dobra imaju smatrati državnom imovinom i način sticanja i uređivanja tih dobara.

Iz sadržine ustavne žalbe u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da se povreda prava na pravično suđenje ogleda u činjenici da je Vrhovni sud odbacio reviziju kao nedozvoljenu iz razloga što je vrednost spora u parničnom postupku označena na iznos od 2.500,00 dinara, iako se u parničnom postupku koji je predmet ustavne žalbe odlučivalo o pravima na nepokretnosti od ''višestruke vrednosti''.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe uz ustavnu žalbu nije pružio dokaze kojima bi osporio zaključak Vrhovnog suda Srbije da je kao vrednost predmeta spora u parničnom postupku označen iznos od 2.500,00 dinara. Prema odredbama člana 34. st. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi, a da ako je u slučaju iz stava 2. ovog člana tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost predmeta spora, sud će, najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način proveriti tačnost označene vrednosti. Obaveza prvostepenog suda da najkasnije pre početka raspravljanja o glavnoj stvari proveri tačnost označene vrednosti predmeta spora, ne isključuje pravo tuženog u parničnom postupku da od suda zahteva da to učini. Ukoliko tuženi to ne zahteva, što je bio slučaj sa podnosiocem ustavne žalbe, sama tvrdnja podnosioca da je vrednost spora daleko veća od označene ne može biti od uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i arbitrerno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. U odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Nišu i Okružnog suda u Nišu, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da je stav Suda da su u parničnom postupku pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljena donošenjem presude po reviziji, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva zakonom dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom dozvoljen način i iz zakonom dozvoljenih razloga. S obzirom na to da je u konkretnom slučaju osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije revizija odbačena kao nedozvoljena, to Ustavni sud nalazi da se blagovremenost podnete ustavne žalbe ima ceniti u odnosu na dan prijema osporene drugostepene presude. Imajući u vidu da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto 20. novembra 2009. godine, to je podnosilac ustavne žalbe presudu Okružnog suda u Nišu Gž. 2658/09 od 29. juna 2009. godine svakako primio pre tog datuma, a kako je ustavna žalba izjavljena 3. februara 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedopuštenosti i neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti