Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu. Propust izvršnog suda da sprovede izvršenje pravnosnažne presude za novčano potraživanje protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1188/2017
21.03.2019.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . V . iz Berana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 2019. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 1116/04 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1116/04 od 30. avgusta 2004. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. M. V . iz Berana podneo je Ustavnom sudu, 13. februara 2017. godine, preko punomoćnika S. G, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 58. i člana 60. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 1116/04 .
Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da nije namirio svoje potraživanje iz radnog odnosa utvrđeno g pravnosnažnom presudom , a prema izvršnom dužniku „I.“ AD iz Beograda. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 26. avgusta 2004. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „I .“ AD iz Beograda, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2709/04 od 22. juna 2004 . godine.
Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 1116/04 od 30. avgusta 2004. godine usvojio predloženo izvršenje.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 373/15 od 9. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno je da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 1116/04 , povređeno pravo na suđenje u razumnom r oku iz člana 32. stav 1. Ustava, dok je u stavu drugom izreke predlagaču na ime pravične naknade zbog utvrđene povrede prava dosuđen iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate.
4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika „I.“ AD iz Beograda , koji je imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine , zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke .
Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1116/04 od 30. avgusta 2004. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
5. Što se tiče zahteva podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 I. 373/15 od 9. februara 2015. godine podnosiocu dosuđen novčani iznos zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ističe da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.
6. Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povr edu prava iz člana 60. Ustava.
7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranic u Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).
8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.
Slični dokumenti
- Už 11362/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja
- Už 7513/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude
- Už 11124/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude
- Už 93/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku
- Už 4226/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke
- Už 10927/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude
- Už 4035/2016: Povreda prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja sudske odluke