Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za izjavljivanje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne od obaveštenja javnog tužilaštva o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, jer to nije delotvorno pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-119/2008
03.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milenka Jovanovića izjavljena protiv radnji Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu u postupku koji je vođen u predmetu Up. 220806/06, Veća za prekršaje u Beogradu u postupku koji je vođen u predmetu Vp. 5593/06, Opštinskog organa za prekršaje u Obrenovcu u postupku koji je vođen u predmetu Up-0-2952/06 i Veća za prekršaje u Beogradu u postupku koji je vođen u predmetu Vp. 11372/06, kao i protiv akata - rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Obrenovcu Up-0-2952/06 od 10. oktobra 2006. godine, rešenja Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 11372/06 od 12. septembra 2007. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Ptz. 280/07 od 19. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milenko Jovanović iz Beograda je 23. januara 2008. godine, preko punomoćnika Jovanke Jović Trifunović, advokata iz Beograda, podneo ustavnu žalbu protiv radnji i akata navedenih u izreci ovog rešenja, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 51. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje Zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčeni Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, pri čemu se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe podneo je 26. maja 2006. godine Gradskom sudiji za prekršaje u Beogradu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv D.J, V.B. i D.B. zbog prekršaja iz člana 46. stav 1. tačka 6) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Gradski sudija za prekršaje u Beogradu je rešenjem Up. 220806/06 od 26. maja 2006. godine razdvojio postupak u odnosu na D.B, pa je Veće za prekršaje u Beogradu rešenjem Vp. 5593/06 od 12. juna 2006. godine prenelo mesnu nadležnost sa Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu na Opštinski organ za prekršaje u Obrenovcu u odnosu na D.B.
Opštinski organ za prekršaje u Obrenovcu je rešenjem Up-0-2952/06 od 10. oktobra 2006. godine obustavio prekršajni postupak protiv D.B. iz razloga što je utvrdio da nije učinila prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 6) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovo rešenje potvrđeno je rešenjem Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 11372/06 od 12. septembra 2007. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je 16. oktobra 2007. godine, preko punomoćnika, Republičkom javnom tužilaštvu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih prekršajnih rešenja.
Republičko javno tužilaštvo je 19. decembra 2007. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Obrenovcu Up. 2952/06 od 10. oktobra 2006. godine i rešenja Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 11372/06 od 12. septembra 2007. godine.
4. Na osnovu navedenog Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva Ptz. 280/07 od 19. decembra 2007. godine predstavlja obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva podnosiocu ustavne žalbe, odnosno njegovom punomoćniku, da Tužilaštvo nije našlo da ima osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a povodom predloga koji je javnom tužiocu uputio podnosilac ustavne žalbe.
Kako je podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, to je Ustavni sud ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u prekršajnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. S obzirom na isključivu nadležnost javnog tužioca da odlučuje o podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, Sud je ocenio da obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva upućeno podnosiocu ustavne žalbe u vezi podnetog predloga, nema karakter pojedinačnog akta kojim se odlučuje o njegovim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje Veća za prekršaje u Beogradu Vp. 11372/06 od 12. septembra 2007. godine primio najkasnije 16. oktobra 2007. godine, kako to nesumnjivo proističe iz dopisa Republičkog javnog tužilaštva Ptz. 280/07, jer je toga dana podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavio 23. januara 2008. godine, kao i da su sve osporene radnje izvršene pre ovog datuma, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 369/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1542/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog procesnih nedostataka
• Už 592/2009: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog isteka roka
• Už 235/2009: Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena zbog proteka zakonskog roka
• Už 881/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 510/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1118/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja akta koji se može pobijati