Povreda prava u stečajnom postupku i posledice propuštanja pokretanja parnice

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe bivših zaposlenih i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku. Podnositeljkama je dosuđena naknada štete, dok su žalbe dveju podnositeljki odbačene jer nisu pokrenule parnicu radi utvrđenja osporenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-119/2016
02.07.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama B . P, I . M, I . A, R . V, M . B . i B . K, sv ih iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe I. M, B. K , R. V . i M . B . i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji je vođ en pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 31/10 povređena prava podnositeljki ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavnih žalbi I . M, B . K, R . V . i M . B . na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavnih žalbi I . M, B . K, R . V . i M . B . na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1 , umanjenih za iznose koji su im eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

4. Odbacuju se ustavne žalbe B. P . i I . A . izjavljene zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. sta v 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 31/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. B . P, I . M, I . A . i B . K, sve iz Novog Pazara, podnele su u periodu od 12. avgusta do 5. septembra 2013. godine, preko punomoćnika R . P . E, advokata iz Novog Pazara, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 943/06, izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 2079/10 i u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 31/10.

R. V . i M . B, obe iz Novog Pazara, podnele su 5. i 6. avgusta 2013. godine, preko punomoćnika R . G, advokata iz Novog Pazara, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32. i 58. Ustava, u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 48/08 i I. 121/08 i pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 3983/10, kao i u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 31/10.

Podnositeljke su, takođe, istakle i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, umanjenih za iznose koji su im isplaćeni, i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja i formiramo predmet Už-3793/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu. Međutim, Privredni apelacioni sud je utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 31/10 od 30. maja 2014. godine, zaključen stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, koje je postalo pravnosnažano 20. juna 2014. godine, pa je spise predmeta vratio Ustavnom sudu kao nadležnom sudu za odlučivanje o postavljenim zahtevima podnositeljki u ustavnim žalbama, budući da je stečajni postupak već bio pravnosnažno okončan. Ustavni sud je formirao nov predmet pod brojem Už-119/2016.

Sve podnositeljke su navele da su bivše zaposlene stečajnog

dužnika F. "R . ", ad Novi Pazar, da im nisu isplaćivane zarade, zbog čega su pojedine od njih vodile određene parnične i izvršne postupke, da su nakon otvaranja postupka stečaja nad svojim poslodavcem rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St . 31/10 od 2. decembra .2010. godine, prijavile svoje potraživanje u postupku stečaja, da su im potraživanja u pretežnom delu priznata i isplaćena u visini od 9,83279% od utvrđenog potraživanja, te da im na taj način ni u postupku stečaja nisu isplaćena celokupna potraživanja, a da zbog postupanja suda i stečajnih organa, stečajni postupak nije okončan u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnim žalbama, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu i pribavljenu dokumentaciju , utvrdio da su podnositeljke ustavnih žalbi iz tačke 1. izreke u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnositeljke ustavne žalbe o kojoj je Ustavni sud doneo Odluku u predmetu Už -9487/2016 od 22. novembra 2018. godine, kojom je usvojio ustavnu žalbu navedenih podnosite ljki i utvrdio da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 31/10 , utvrdio pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz iste tačke, umanjenih za iznose koji su im eventualni isplaćeni, sa tim da se naknada isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu . Imajući u vid u da je Ustavni sud podnositeljkama ustavne žalbe, koje su bile u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji , utvrdio povredu prava na imovinu, pravo na naknadu nematerijalne i materijal ne štete, to je u cilju jednake zaštite prava podnositeljkama ustavnih žalbi u ovom predmetu, odlučio kao u izreci ove odluke .

Ustavni sud konstatuje da je osporeni parnični postupak, osporene izvršne postupke i osporeni stečajni postupak posmatrao kao jedinstvenu celinu, te da je prilikom utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu nematerijalne štete, imao u vidu ukupnu dužinu trajanja tih postupaka. Međutim, Ustavni sud nalazi da osporeni izvršni postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 121/08, a koji je okončan ukidanjem rešenja o izvršenju 28. maja 2008. godine, ne čini celinu sa osporenim stečajnim postupkom i nije od uticaja na odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, te stoga taj postupak nije posebno ni razmatrao.

Stoga je Ustavni sud ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tač. 1-3 . izreke.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama Bahte Pljakić i Ismihane Agović, Ustavni sud konstatuje da je na osnovu dopisa Privrednog suda u Kraljevu VIII Su br. 39/2016-419-1 od 7. novembra 2016. godine utvrdio da su podnositeljke B . P . i I . A . prijavile potraživanje u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 31/10, ali su im potraživanja u celini osporena, a one nisu pokretale parnične postupke radi utvrđivanja (osporenih) potraživanja.

Članom 117. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12 – Odluka US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) propisano je da se poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje na parnicu (stav 1.), a da poverilac koji nije postupao na način iz stava 1. ovog člana gubi to pravo i svojstvo stečajnog poverioca za osporeno potraživanje (stav 2.).

Iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da su podnositeljke imale zakonsku obavezu da pokrenu parnične postupke radi utvrđenja osporenih potraživanja, te da su nepokretanjem parničnog postupaka, izgubile svojstvo stečajnog poverioca u odnosu na osporeno potraživanje. Ustavni sud nalazi da, bez obzira što je potraživanje podnositeljkama ustavnih žalbi utvrđeno pravnosnažnom presu dom, u konkretnoj situaciji, one su, svojim pasivnim ponašanjem, ex lege izgubile pravo na namirenje potraživa nja sudskim putem.

Ustavni sud ukazuje da je svako ko se poziva na povredu nekog Ustavom zajemčenog prava dužan da pokaže ličnu zainteresov anost radi ostvarivanja tog prava i da preduzme zakonom propisane procesne radnje koje su od zna čaja za njegovo ostvarivanje. Sama činjenica da postoji potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, odnosno da postoji „imovina“ u okviru značenja člana 58. stav 1. Ustava, u konkretnom slučaju nije dovoljna da bi Ustavni sud utvrdio povredu tog prava, a posledično i prava na naknadu materijalne štete. Pasivnim ponašanjem, nepokretanjem parnice na koju su bile upućene osporavanjem potraživanja u celini u stečajnom postupku, podnositeljke ustavnih žalbi su same sebe onemogućile u korišćenju zakonom propisanog pravnog puta za zaštitu i ostvarivanje svog prava, te se stoga ne mogu sada pred Ustavnim sudom pozivati na njegovu povredu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da nema osnova da podnositeljkama utvrdi povredu prava na imovinu i posledično pravo na naknadu materijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, njihove ustavne žalbe odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u tački 4. izreke.

5. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava u stečajnom postupku i posledice propuštanja pokretanja parnice

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti