Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro tri godine. Posebna hitnost je nalagana zbog poodmakle životne dobi tužilje (89 godina), a sudovi su postupali neažurno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branke Grudić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Branke Grudić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Četvrtim optšinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2097/09, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 52933/2010, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Višem sudu u Beogradu da u predmetu iz tačke 1. preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak što pre okončao.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branka Grudić iz Beograda je 28. aprila 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, koju je, na zahtev Ustavnog suda, uredila podnescima od 29. septembra 2009. godine.

Podnositeljka navodi da ustavnu žalbu izjavljuje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je pokrenula podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu 17. septembra 2008. godine, a koji se, nakon delegacije suda, vodi pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2098/09 i predlaže da Ustavni sud naloži dalje postupanje parničnog suda bez odlaganja. Pored toga, ustavna žalba je izjavljena protiv akta Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1601/08 od 8. septembra 2009. godine, kojim je podnositeljka obaveštena da Okružno javno tužilaštvo u Beogradu nije nadležno za postupanje po njenim krivičnim prijavama protiv Raduna Bubanje i Dušanke Bubanja od 11. i 17. septembra 2008. godine, te da je navedene prijave dostavilo Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom tužilaštvu za dalje postupanje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je iz ustavne žalbe, priložene dokumentacije i spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 52933/2010 (ranije predmeta Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 2097/09), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 17. septembra 2008. godine podnela Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu radi poništaja ugovora o kupoprodaji, koju je po nalogu suda uredila podneskom od 29. septembra 2008. godine. Tužbom je predloženo da sud utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo – ili da poništi - ugovor o kupoprodaji bliže označenog stana u Beogradu, na kome je tužilja vlasnik 7/8 idealnih delova, zaključen između tužilje, kao prodavca, i Dušanke Bubanja iz Beograda, kao kupca i overen kod Prvog opštinskog suda u Begoradu I/1 Ov. broj 18242/06 dana 7. novembra 2006. godine, zbog toga što je zaključen „kao rezultat prevare tužilje od strane tužene i njenog muža“. U vreme podnošenja tužbe tužilja je imala 89 godina.

Nakon dostavljanja tužbe na odgovor tuženoj 2. oktobra 2008. godine, predsednik postupajućeg veća je 10. oktobra 2008. godine uputio Vrhovnom sudu Srbije predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj stvari u smislu člana 62. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da je tužena u ovom sporu supruga sudije Prvog opštinskog suda u Beogradu Raduna Bubanje. Vrhovni sud Srbije je rešenjem od 21. oktobra 2008. godine odbio kao neosnovan predlog suda za delegaciju nadležnosti, a tužena je 7. novembra 2008. godine dostavila odgovor na tužbu.

Ročište za glavnu raspravu je pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano 28. januara 2009. godine, kada je odlučeno da se na sledećem ročištu, zakazanom za 31. marta 2009. godine, saslušaju svedoci koje su stranke predložile.

Tužena je 16. marta 2009. godine podnela zahtev za delegaciju drugog suda, s obzirom na to da je ovlastila svog supruga, koji je sudija tog suda, da je kao punomoćnik zastupa u ovom sporu. Vrhovni sud Srbije je 26. marta 2009. godine usvojio navedeni predlog i odredio za postupanje u ovoj pravnoj stvari Četvrti opštinski sud u Beogradu. Rešenje o delegaciji nadležnosti je dostavljeno Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 30. aprila 2009. godine i predmet je zaveden pod brojem P. 2097/09.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 7. maja 2009. godine naložio tužilji da dostavi sudu inicijalni akt - tužbu od 17. septembra 2008. godine koja joj je vraćena uz nalog za uređenje, a koja nije bila priložena uz uređenu tužbu. Tužilja je po ovom nalogu suda postupila 18. maja 2009. godine, a sud je zakazao ročište za 14. oktobar 2009. godine.

Na ročištu održanom 14. oktobra 2009. godine sud je odlučio da od Centra za socijalni rad zatraži da tužilji postavi privremenog staratelja, jer je iz njenog ponašanja na ročištu ocenio da nije u stanju da štiti svoja prava i interese. Sledeće ročište zakazano je za 10. decembar 2009. godine. Gradski centar za socijalni rad - Odeljenje Stari Grad je 23. novembra 2009. godine obavestio sud da je u toku postupanja po nalogu suda sin tužilje Miodrag Grudić iz Beograda obavestio Odeljenje da je Prvom opštinskom sudu u Beogradu 16. novembra 2009. godine podneo predlog za lišavanje poslovne sposobnosti tužilje. Po prijemu ovog obaveštenja sud je prethodno zakazano ročište odložio na neodređeno vreme.

U 2010. godini postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu broj P. 52933/2010. Od tužilje je 17. februara 2010. godine zatraženo da dostavi podatke o postupku za lišenje poslovne sposobnosti koji se vodi po predlogu njenog sina M. Grudića, a M. Grudić je 26. februara iste godine pristupio sudu i dao tražene podatke, o čemu je u predmetu sačinjena službena beleška. Tužilja je podnescima od 26. februara 2010. godine, a zatim 2. marta 2010. godine, zbog nemogućnosti da se kreće, zatražila izlazak službenika suda u njen stan radi overe punomoćja za zastupanje, dostavljajući uz ovaj zahtev izveštaj lekara specijaliste o svom zdravstvenom stanju. Overa punomoćja je izvršena 16. marta 2010. godine, a 20. marta iste godine tužilja je urgirala zakazivanje ročišta.

U spisima suda se nalazi podatak da je 20. aprila 2010. godine izvršen uvid u vanparnični predmet tog suda R2. 564/10 po predlogu za lišenje poslovne sposobnosti tužilje, nakon čega je 28. aprila 2010. godine doneto rešenje P. 52933/2010, kojim je na osnovu člana 215. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno da se postupak u ovoj pravnoj stvari prekida do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka u predmetu R2. 564/10, s obirom na to da, po oceni prvostepenog suda, odluka u navedenom vanparničnom predmetu predstavlja prethodno pitanje od koga zavisi da li tužilja u ovoj parnici ima parničnu sposobnost u smislu odredbe člana 77. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je protiv rešenja o prekidu postupka izjavila žalbu 10. maja 2010. godine, koja je nakon dostavljanja na odgovor tuženoj, te dostavljanja odgovora tužene tužilji i njenog ponovnog izjašnjenja, sa spisima predmeta prosleđena na odlučivanje Višem sudu u Beogradu 26. avgusta 2010. godine. Po ovoj žalbi do sada nije odlučeno.

4. Polazeći od prethodno navedenih činjenica, Ustavni sud je utvrdio da parnični postupak u ovoj pravnoj stvari od dana podnošenja tužbe do dana razmatranja ustavne žalbe traje nešto više od dve godine i devet meseci, što samo po sebi još uvek ne ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od ponašanja sudova koji vode postupak, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koja u postupku treba utvrditi i raspraviti, kao i od značaja pitanja o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

U skladu sa prethodno izloženim, Ustavni sud je prilikom ocene osnovanosti ustavne žalbe imao u vidu sledeće: da je podnositeljka ustavne žalbe u vreme pokretanja parničnog postupka imala 89 godina i da je tužbu podnela zbog poništaja ugovora kojim je tuženoj prodala svoj stan, što je, po oceni Ustavnog suda, s obzirom na godine podnositeljke ustavne žalbe i nesporan značaj koji za nju ima predmet spora, obavezivalo postupajuće sudove da obezbede maksimalnu ažurnost i efikasnost u postupanju; da raspravljanje o predmetu spora za protekle dve godine i devet meseci faktički nije ni započelo; da je podnositeljka ustavne žalbe u roku od deset dana postupila po nalogu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu i ponovo dostavila prvobitno podnetu tužbu, koju je inače prethodno po nalogu suda uredila, da bi sud nakon toga ročište za glavnu raspravu zakazao tek za pet meseci, pri čemu posle ovog ročišta, održanog 14. oktobra 2009. godine, nije više zakazano nijedno ročište; da je Prvi osnovni sud u Beogradu, dopisom od 17. februara 2010. godine, tražio od podnositeljke ustavne žalbe da dostavi podatke u vezi postupka za lišenje poslovne sposobnosti koji je pokrenuo njen sin, iako je s obzirom na obaveštenje Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenja Stari Grad od 23. novembra 2009. godine te podatke mogao da pribavi po službenoj dužnosti; da je jedina radnja koju je prvostepeni sud preduzeo nakon uvida u spise vanparničnog predmeta istog suda u postupku za lišenje poslovne sposobnosti podnositeljke ustavne žalbe, a koji inače, iako po zakonu hitan, traje od 16. novembra 2009. godine - donošenje rešenja o prekidu parničnog postupka do pravnosnažnog okončanja vanparničnog postupka, smatrajući odluku u tom postupku prethodnim pitanjem; da o žalbi punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj još 10. maja 2010. godine protiv rešenja o prekidu postupka, Viši sud u Beogradu nije odlučio ni posle više od godinu dana.

Sa druge strane, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe ažurno postupala po nalozima suda, da se odazvala pozivu za jedina dva zakazana ročišta, da je angažovala punomoćnika koji će je zastupati u postupku i da je uložila već broj urgencija za ubrzanje postupka, iz čega, po oceni Suda, nesporno proizlazi da svojim ponašanjem ni na koji način nije doprinela neopravdano dugom trajanju postupka.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2097/09, a koji se sada vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 52933/2010, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Višem sudu u Beogradu da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak što pre okončao, kao u tački 2. izreke.

5. U pogledu dela ustavne žalbe kojim se osporava akt Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1601/08 od 8. septembra 2009. godine, Ustavni sud ukazuje da iz odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se njome osporava pojedinačni akt ili radnja državnog organa, odnosno imaoca javnog ovlašćenja kojima je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt i radnja podobni da povrede neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda. Kako se osporenim aktom Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu podnositeljka ustavne žalbe obaveštava o nenadležnosti ovog organa da postupa po krivičnoj prijavi koju je podnela i o ustupanju krivične prijave nadležnom javnom tužilaštvu, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, zbog toga što nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti