Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluka o sudijskom imunitetu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Dražena Senića protiv presuda kojima je odbačena tužba za naknadu štete protiv sudija. Sud navodi da nije nadležan da postupa kao instancioni sud i da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već izražava nezadovoljstvo ishodom postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1192/2008
21.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dražena Senića iz Odžaka na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dražen Senića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7081/08 od 20. juna 2008. godine i presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2247/08 od 16. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dražen Senić iz Odžaka, izjavio je 15. oktobra 2008. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7081/08 od 20. juna 2008. godine i presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2247/08 od 16. maja 2008. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 21, članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac bio zaposlen u Vojsci Jugoslavije i da je tužio Republiku Srbiju, kao i određene sudije Vrhovnog suda Srbije i sudije Okružnog suda u Beogradu, tražeći naknadu štete koja mu je pričinjena iz razloga što ministar odbrane nije odredio vrednost boda koja je bila neophodna za utvrđivanje plate u Vojsci; da je vrednost boda na kraju određena na osnovu prosečne plate svih zaposlenih, a ne u odnosu na novac u budžetu koji je za to bio raspoređen u okviru Zakona o budžetu, a u skladu sa odredbom člana 52. Uredbe o platama. Podnosilac smatra da je povređeno načelo zabrane diskriminacije, s obzirom da su sudije koje je tužio takođe tužile Republiku Srbiju iz razloga što im nije bila utvrđena plata prema odredbama člana 31. Zakona o sudijama, koje su taj spor i dobile, "a da su te iste sudije imale drugačiji aršin kada je bio u pitanju podnosilac koji je bio zaposlen u Vojsci". Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je osporenim presudama povređeno i pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo zbog stava da sudija ne može biti odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti, kao i da mu je osporenim odlukama pričinjena nematerijalna šteta, jer je pretrpeo povredu ugleda i časti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 7081/08 od 20. juna 2008. godine odbijena žalba tužioca kao neosnovana i potvrđeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2247/08 od 16. maja 2008. godine.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2247/08 od 16. maja 2008. godine odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca Dražena Senića, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv tuženih sudija Vrhovnog suda Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu, a radi naknade štete. Ispitujući tužbu prvostepeni sud je našao da je ista nedozvoljena u odnosu na navedene tužene sudije Vrhovnog suda Srbije i sudije Okružnog suda u Beogradu, te da je u odnosu na ove tužene treba odbaciti, posebno imajući u vidu i zauzeto pravno shvatanje usvojeno na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 15. marta 2007. godine o građansko-pravnom imunitetu sudija, po kome se tužba radi naknade štete protiv sudija zbog nezakonitog ili nepravilnog rada odbacuje kao nedozvoljena. Po ovom shvatanju, koje obavezuje nižestepene sudove, tužba se odbacuje ili zbog nepostojanja pravnog interesa za podnošenje tužbe koji je potreban za svaku parničnu radnju (član 279. stav 1. tačka 6.) Zakona o parničnom postupku) ili neposrednom primenom čl. 35. i 151. Ustava Republike Srbije i direktnom primenom međunarodnih standarda i osnovnih načela o nezavisnosti sudstva. Okružni sud u Beogradu je ocenio da treba odbaciti tužbu tužioca kao nedozvoljenu u onom delu koji se odnosi na tužene sudije Vrhovnog suda Srbije i sudije Okružnog suda u Beogradu radi naknade štete, navodeći da je prvostepeni sud svoju odluku doneo na pravilno utvrđenim činjenicama.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u ustavnoj žalbi označena, već podnosilac, nezadovoljan ishodom postupka koji je vodio, ponavlja ili parafrazira razloge iznete u žalbi podnetoj protiv prvostepene odluke, te od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih pojedinačnih akata, naglašavajući u ustavnoj žalbi nezadovoljstvo u odnosu na presudu Okružnog suda u Beogradu i rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu kojima je, prema navodima iz ustavne žalbe, došlo do povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da nije nadležan da odlučujući o podnetoj ustavnoj žalbi postupa kao instancioni (viši) sud u odnosu na redovne sudove i da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje povrede Ustavom zajemčenih prava i ispituje da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, kao i da li je osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno koje drugo ustavno pravo. U vezi s tim, Ustavni sud je konstatovao da u konkretnoj ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da je osporenim odlukama povređeno načelo zabrane diskriminacije, niti povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo, s obzirom da je osporenom prvostepenom odlukom odbačena tužba tužioca samo u delu koji se tiče tuženih sudija, a ne i tužene Republike Srbije. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluka o sudijskom imunitetu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti