Ustavni sud dosudio naknadu štete zbog povrede prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nenaplaćenih potraživanja u stečaju nad društvenim preduzećem. Takođe je utvrdio da je dosuđena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku neadekvatna i dodelio dodatnu naknadu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , dr Jovan Ćirić, Tatjana Đurkić, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u post upku po ustavnim žalbama M . V . iz Beograda, Ž. M . iz Leskovca, S . M . iz s. Đ , M. I . iz s. D . i P . I . iz s. P, sva s ela u opštini Bojnik , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe M. V, Ž . M, S . M, M . I . i P . I . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovc u u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su im eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 2858/15 od 2 . marta 2016. godine i rešenjem Vrh ovnog kasacionog suda Rž gp. 707/16 od 19 . maja 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Usvaja se ustavna žalba Ž. M . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelaci onog suda R4. St. 3057/15 od 29 . juna 2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1202/16 od 22 . septembra 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

5. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelaci onog suda R4. St. 1687/15 od 10. februara 2016. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 12 86/16 od 20. oktobra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelaci onog suda R4. St. 1463/15 od 24. decembra 2015 . godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1288/16 od 14 . oktobra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

7. Usvaja se ustavna žalba P. I . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelaci onog suda R4. St. 1464/15 od 24. decembra 2015 . godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1279/16 od 14 . oktobra 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , umanjenom za iznose koji su, po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10, eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Beograda, Ž . M . iz Leskovca, S . M . iz s. Đ, M . I . iz s. D . i P . I . iz s. P, sva s ela u opštini Bojnik , su 13. februara 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe zbog pov rede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, kao i protiv reše nja Privrednog apelacionog suda i rešenja Vrh ovnog kasacionog suda, označenih u izreci ove odluke , tač. 3-7. (u daljem tekstu: osporena rešenja Privrednog apelacionog suda i osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda), zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Iako podnosioci ustavnih žalbi navode da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, iz navoda ustavnih žalbi i zahteva o kojima Ustavni sud treba da odluči, proizlazi da podnosioci navedena rešenja osporavaju i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koji je sastavni deo označenog člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci od Ustavnog suda traže da utvrdi da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, da utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u predmetnom stečajnom postupku, naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000 evra, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „P.“ iz Bojnika. Podnosioci ustavnih ža lbi su prijavili svoja potraživanja , koja su im utvrđena zaključkom o listi potraživanja od 16. aprila 2010. godine, a koja im nisu namirena u stečajnom p ostupku koji se i dalje vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 28/10.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda, koja su označena u tač. 3. do 7. izreke ove odluke , usvojeni su zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi, kao predlagača, utvrđeno da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak St. 28/10 što pre okončao, delimično su usvojeni zahtevi predlagača u pogledu naknade koju su tražili, a koja im je dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u iznosima od 20.000,00 i 10.000 ,00 dinara, kao i troškovi postupka, dok su u preostalom delu zahtevi predlagača odbijeni i odbačeni. U obrazloženjima rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, između ostalog, navedeno je: da po svojoj prirodi primerena naknada predstavlja poseban vid nematerijalne štete, te da se novčanim iznosom pruža satisfakcija i zadovoljenje predlagaču zbog njegovog trpljenja i stanja neizvesnosti kojem je bio izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao granice razumnog roka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Privredni apelacioni sud nalazi da je naknada u iznosu od po 20.000,00 dinara i po 10.000,00 primerena okolnostima ovog slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda, koja su, takođe, označena u tač. 3. do 7. izreke ove odluke , odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i potvrđ ena ožalbena rešenja Privrednog apelacionog suda . U obrazloženjima istih rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju nadležni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca ustavnih žalbi utvrđeno u stečajnom postupku , a protiv stečajnog dužnika DP „P.“ iz Bojnika, koji je u trenutku nastanka potraživanja bio sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavnih žalbi ima ju pravo na naknadu materijalne št ete (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Stoga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnim žalbama podnosilaca u delu izjavljenom protiv osporenih rešenja Privrednog apelacionog suda i rešenja Vrh ovnog kasacionog suda zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci smatraju da je visina primerene naknade koja im je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („ Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP „P.“iz Bojnika obavezan prema podnosiocima ustavnih žalbi pravosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Lebanu na isplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 5/09 od 29. aprila 2009. godine podnosioci su prijavili svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja stečajnog postupka u kome su podnosioci pokušal i da ostvare svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja sporni stečajni postupak trajao preko šest godina. U navedenim rešenjima je konstatovano da su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosiocima u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da podnosioci još uvek nisu ostvarila svoja prava, budući da nisu u celini naplatili svoja potraživanja. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocima osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od po 20.000,00 dinara i po 10.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocima, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kom je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosilaca trajao preko šest godina, te da se iznos dosuđene naknade od po 20.000,00 dinara i po 10.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosilaca i njihova imovina biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosioci u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i d opunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu zbog pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosioci nisu izgubili status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potpunog namirenja podnosilaca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosilaca ustavnih žalbi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3-7. izreke, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca iz tačke 1. izreke i utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog i Vrhovnog kasacionog suda, podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

7. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosiocima ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e koji su, po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 28/10, eventualno već isplaćeni. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaklju čio da dosuđeni iznos iz tačke 8. izreke Odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti ninternet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.