Povreda prava na pravično suđenje zbog nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je proizvoljno primenio procesno pravo kada je odbacio reviziju, ignorišući odredbu ZPP-a koja uvek dozvoljava reviziju kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. Č . iz Vrnjačke Banje , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. Č . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 574/17 od 22. marta 201 8. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 574/17 od 22. marta 2018. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 443/16 od 8. novembra 201 6. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. Č . iz Vrnjačke Banje je, 18. oktobra 2018. godine, preko punomoćnika N. P , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 574/17 od 22. marta 201 8. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, kao i prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje sadrži istu garanciju kao i odredb a člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na označenu odredbu Ustava .

Podnosilac ustavne žalbe osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu , pozivajući se, pored ostalog, na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporen i akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u osporeni akt i dokumentaciju koja je priložen a uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 22. januara 201 3. godine, u svojstvu tužioca, podneo Višem sudu u Kraljevu tužbu protiv tužen e Opštine Vrnjačka Banja, radi poništaja rešenja Skupštine opštine Vrnjačka Banja broj 111-5/12 od 17. decembra 2012. godine, kojim je tužilac imenovan za vršioca dužnosti direktora Centra za socijalni rad.

Presudom Višeg suda u Kraljevu P1. 14/15 od 29. oktobra 201 5. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini.

Postupajući po žalbi tužene, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo presudu Gž1. 443/16 od 8. novembra 2016. godine, kojom je navedenu prvostepen u presud u preinačio i tužbeni zahtev tužioca u celini odbio kao neosnovan.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 574/17 od 22. marta 2018. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv navedene drugostepene presude . U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena; da je u parnicama iz radnih odnosa, saglasno članu 441. Zakona o parničnom postupku, dozvoljenost revizije ograničena na sporove o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da spor koji je nastao povodom izbora direktora može imati radnopravni karakter ukoliko su odluke o izboru i imenovanju, na koje se odnosi tužbeni zahtev, u vezi sa radnopravnim statusom stranke u sudskom postupku (tužioca), kao učesnika tog izbornog postupka; da ukoliko predmet pravne zaštite u radnom spo ru nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u pogledu prava na reviziju primenjuju se odredbe člana 403. Zakona o parničnom postupku; da je odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ; da stoga revizija tužioca nije dozvoljena, jer se, u konkretnom slučaju, tužbeni zahtev ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, a označena vrednost predmeta spora u tužbi od 10.000 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US , 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

ZPP u Glavi XXIX uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da ako u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave (član 441.) propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i druge relevantne odredbe ZPP, a koje su sve naveden e u Odluci Ustavnog suda Už-5083/16 od 5. jula 2018. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

5. Razmatrajući navode o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je konstat ovao da podnosilac ustavne žalbe svoje navode o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud postupio protivno navedenoj odredbi Ustava, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ističe da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava mišljenja da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke , broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, stav 20.). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem odbačena njegova revizija u parnici iz radnog odnosa , jer je revizijski sud, pozivajući se na odredbu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, ocenio da je ista nedozvoljena . Obrazlažući takvu svoju ocenu, revizijski sud je, pored ostalog, naveo da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici u sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa , u smislu člana 441. ZPP, kada je revizija uvek dozvoljena .

Što se tiče postupka u sporu iz radn og odnosa , kao posebnog parničnog postupka, koji je kao takav regulisan odredbama ZPP , Ustavni sud konstatuje da se u tim parnicama odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.

Ustavni sud dalje ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz određenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Tako je Zakonom o parničnom postupku, koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, odredbom člana 403. stav 2, bilo propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano. Istim zakonom, odredbom člana 441, bilo je propisano da je revizija dozvoljena i u parnicama u kojima se odlučuje o zasnivanju, postojanju, odnosno prestanku radnog odnosa. Za razliku od ove druge odredbe, odnosno uslova propisanog u njoj koji su nakon noveliranja osnovnog teksta Zakona ostali nepromenjeni, odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 31. maja 2014. godine, dopunjena je odredba stava 2. člana 403. Zakona, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Prelaznim odredbama ovih novela (član 23. stav 1.) propisno je da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US i 74/13 – Odluka US), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovesti po odredbama ovog zakona. Takođe, Ustavni sud ukazuje da se sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, u smislu odredaba navedenog procesnog zakona, kao i da nijednom njegovom odredbom mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, kako je to učinjeno za neke druge vrste sporova.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim rešenj em odbačena revizija izjavljena protiv drugostepene preinačujuće presude Apelacionog suda u Kragujevcu donete u parnici iz radnog odnosa po stupanju na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2014. godine, po tužbi podnosi oca ustavne žalbe podnetoj 22. januara 201 3. godine, dakle, nakon što je (1. februara 2012. godine) počeo da se primenjuje Z PP.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, u okolnostima konkretnog slučaja, ocenio da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o ne dozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe u parnici iz radnog odnosa u celini odbijen kao neosnovan , nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumač enju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u Odluci Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine .

Ustavni sud ukazuje i da je Vrhovni kasacioni sud, razmatrajući pitanje primene noveliranih procesnih pravila i dozvoljenost revizije prema Zakonu o parničnom postupku i njegovim izmena i dopunama, na sednicama Građanskog odeljenja od 3. i 10. marta 2015. godine, usvojio zaključke kojima je, između ostalog utvrđeno da će se odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14) primenjivati ako je pravnosnažna odluka doneta u drugom stepenu posle 31. maja 2014. godine, a parnični postupak pokrenut posle 1. februara 2012. godine, odnosno ako je odluka kojom se okončava postupak ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 1. februara 2012. godine. Ovakav stav revizijski sud zauzeo je tri godine pre donošenja osporenog rešenja, a ist i stav izrazio je i prilikom usvajanja dopunskih zaključaka od 10. novembra i 8. decembra 2015. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporen im rešenj em Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 574/17 od 22. marta 201 8. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog revizijskog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponov o odluči o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 443/16 od 8. novembra 2016. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz čl ana 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava .

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti