Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe povodom imuniteta sudija

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv rešenja kojima je odbačena tužba za naknadu štete protiv sudija. Sud je potvrdio da sudije uživaju imunitet za mišljenje dato u vršenju sudijske dužnosti, a za štetu odgovara Republika Srbija.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Baretića iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gorana Baretića izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2607/08 od 28. marta 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 5937/08 od 10. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Baretić iz Beograda je 15. oktobra 2008. godine, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2607/08 od 28. marta 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 5937/08 od 10. septembra 2008. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu sa zahtevom za isplatu naknade nematerijalne štete, označavajući kao tužene sudije za koje je smatrao da su mu svojim radnjama pričinile štetu, kao i Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde, saglasno članu 6. Zakona o sudijama. Osporenim prvostepenim rešenjem, prema navodima podnosioca ustavne žalbe, odbačena je tužba protiv tuženih sudija sa obrazloženjem da prema članu 5. Zakona o sudijama, sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti, a takođe je odbačena tužba i u odnosu na tuženu Republiku Srbiju. Istakao je da je tužbom tražio naknadu nematerijalne štete u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, zbog povrede ugleda i prava na pravično suđenje, a da nije tražio naknadu štete zbog mišljenja ili glasa datog u vršenju sudijske dužnosti, niti je tražio naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada tuženih sudija u parničnom predmetu u kome je on bio stranka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 26. marta 2008. godine podneo tužbu Prvom opštinskog sudu u Beogradu protiv Republike Srbije - Ministarstvo pravde Republike Srbije, sudija Okružnog suda u Beogradu – Biserke Živanović, Aleksandre Spirkovske i Zorice Kitanović i sudija Vrhovnog suda Srbije - Predraga Trifunovića, Jasminke Stanojević, Vesne Popović, Mirjane Grubić, Milomira Nikolića, Slobodana Dražića, Biljane Dragojević, Vlaste Jovanović, Ljubice Jeremić, Snežane Andrejević, Sonje Brkić, Spomenke Zarić, Slađane Nakić Momirović, Sofije Vagner Ličenoski i Ljubice Milutinović, tražeći da sud obaveže tužene da mu solidarno, na ime nadoknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i prava ličnosti isplate iznos od 9.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, iz razloga što su mu Republika Srbija kao prvotužena i ostali tuženi kao sudije svojim nepravilnim radom prouzrokovali štetu.

Osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2607/08 od 28. marta 2008. godine odbačena je tužba podnosioca ustavne žalbe, u delu koji se odnosi na tužene sudije, kao nedozvoljena. U obrazloženju rešenja je istaknuto da je tužba nedozvoljena jer, saglasno odredbama Ustava i Zakona o sudijama, pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu, te nije ispunjena osnovna pretpostavka za meritorno odlučivanje.

Okružni sud u Beogradu je, postupajući po žalbi tužioca, osporenim rešenjem Gž. 5397/08 od 10. septembra 2008. godine istu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2607/08 od 28. marta 2008. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odlučio kao u izreci i da je dao razloge koje prihvata i drugostepeni sud. Prema mišljenju Okružnog suda u Beogradu, „obzirom na Međunarodne standarde, Ustav Republike Srbije, te sadržinu Zakona o sudijama ... pravo na naknadu štete protiv sudija nije podobno za sudsku zaštitu. Zbog nepodobnosti prava za zaštitu – nedostatka utuživosti kao procesne pretpostavke, podneta tužba radi naknade štete protiv sudija zbog nezakonitog ili nepravilnog rada je nedozvoljena“.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, pored ostalog, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i sledeće odredbe Ustava i Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06), koji je važio u vreme donošenja osporenih odluka.

Odredbom člana 4. stav 2. Ustava je utvrđeno da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Odredbe člana 149. Ustava uređuju: da je sudija nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu (stav 1.); da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen (stav 2.).

Odredbama člana 151. Ustava je utvrđeno: da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije (stav 1); da sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva (stav 2.).

Odredbama Zakona o sudijama bilo je propisano: da sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti (član 5. stav 1.); da za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su Prvi opštinski sud u Beogradu i Okružni sud u Beogradu u osporenim rešenjima dali ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih su odbacili tužbu podnosioca ustavne žalbe u delu koji se odnosi na sudije kao tužene.

Naime, saglasno odredbi člana 151. stav 1. Ustava i odredbi člana 5. stav 1. Zakona o sudijama, sudija uživa imunitet za mišljenje dato u vršenju sudijske dužnosti. Činjenica da je veći broj sudija u parničnom postupku iniciranom pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, bilo tuženo iz razloga što su zauzeli određeni pravni stav u odlukama u kojima su odlučivali o pravima podnosioca ustavne žalbe, upućuje na direktnu primenu navedenih odredaba Ustava i Zakona o sudijama.

Ustavni sud konstatuje da nezavisnost sudije, kao nosioca sudijske funkcije, od uticaja bilo drugih grana vlasti, bilo od neposrednih učesnika sudskog postupka, predstavlja osnov nezavisnog sudstva, čiji je cilj stvaranje uslova za donošenje nepristrasnih odluka, u skladu sa procesnim i materijalnim pravom. Ustavnim garantovanjem imuniteta sudije, koji obuhvata kako zaštitu od pritvaranja i vođenja krivičnog i drugog postupka bez odobrenja nadležnog organa, tako i slobodu mišljenja i glasanja prilikom donošenja odluka, obezbeđuje se nezavisnost sudija, a time i nezavisnost sudstva.

Ustavni sud ukazuje da se uspostavljanjem imuniteta sudije, koji u suštini sprečava pokretanje odštetnog postupka protiv njega, može povrediti pravo na pristup sudu. Međutim, propisivanjem mogućnosti da za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara država otklanjaju se ove posledice, a istovremeno štiti nezavisnost suda i sudija. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stanovište Evropskog suda za ljudska prava o opravdanosti sudijskog imuniteta u postupcima po tužbi za naknadu štete u građanskopravnom postupku, zauzeto u presudi u predmetu Ernst i drugi protiv Belgije od 15. jula 2003. godine (broj aplikacije 33400/96, st. 53.-56.).

Prema oceni Ustavnog suda, navodi podnosioca ustavne žalbe kojima osporava predmetna rešenja i iz razloga što je njima odbačena tužba u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, nisu osnovani, budući da je osporenim prvostepenim rešenjem tužba odbačena samo u delu koji se odnosi na tužene sudije, dok je osporenim drugostepenim rešenjem žalba odbijena i prvostepeno rešenje potvrđeno, te prema tome osporenim rešenjima nije odlučivano o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na tuženu Republiku Srbiju.

Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnju da je osporenim rešenjima podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, jer se ni iz osporenih akata, niti iz drugih dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak nije mogao izvesti. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je uslov da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava, postojanje različitih sudskih odluka kod iste činjenične i pravne situacije.

Ocenjujući navode koji se odnose na postojanje povrede prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao zakonsko pravo na podnošenje žalbe protiv osporenog rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2607/08 od 28. marta 2008. godine, koje je iskoristio i na osnovu čega je Okružni sud u Beogradu doneo osporeno rešenje Gž. 5937/08 od 10. septembra 2008. godine, te da tako podnosiocu nije povređeno pravo na pravno sredstvo.

6. Na osnovu napred izloženog i odredbe člana 89. stav 1. u vezi odredbe člana člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe povodom imuniteta sudija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti