Odbacivanje ustavne žalbe u postupku za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja donetih u postupku odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka. Sud je ponovio stav da takva rešenja, kojima se ne odlučuje o suštinskim pravima, nisu pojedinačni akti podložni ustavnosudskoj zaštiti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Milan Stanić, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vidoja Jevđića iz Arilja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vidoja Jevđića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 270/08 od 16. aprila 2009. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. I 567/07 od 6. novembra 2007. godine, rešenja Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 175/04 od 15. juna 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1541/05 od 28. septembra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. I 471/05 od 8. jula 2005. godine, presude Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 175/04 od 21. marta 2005. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 811/2003 od 7. jula 2004.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vidoje Jevđić iz Arilja je 26. juna 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci ovog rešenja, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac ustavne žalbe 11. aprila 1995. godine podneo Opštinskom sudu u Arilju tužbu za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa i vraćanje na rad i da je taj postupak trajao sve do 29. maja 2009. godine kada je primio osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 270/08 od 16. aprila 2009. godine, čime je očigledno povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku u ovom postupku, te da je osporenim sudskim odlukama navedenim u izreci ovog rešenja povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS" broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Članom 113. Zakona propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe, između ostalog, da se ustavna žalba podnosi protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, jer je samo takav akt podoban da povredi njegova Ustavom zajemčena prava i slobode, kao i da je ustavna žalba podneta u Zakonom propisanom roku. Iz navedenih odredaba, takođe, proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 175/04 od 15. juna 2007. godine odbijen predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje parničnog postupka okončanog pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 175/04 od 21. marta 2005. godine; da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. I 567/07 od 6. novembra 2007. godine odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja o odbijanju predloga za ponavljanje postupka; da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 270/08 od 16. aprila 2009. godine odbijena revizija podnosioca izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. I 567/07 od 6. novembra 2007. godine.

Kako osporenim rešenjima Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 175/04 od 15. juna 2007. godine, Okružnog suda u Užicu Gž. I 567/07 od 6. novembra 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. II 270/08 od 16. aprila 2009. godine nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja, ratione materiae, ne predstavljaju pojedinačne akte protiv kojih se može isticati povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. U vezi sa tim, Ustavni sud je imao u vidu veći broj odluka Ustavnog suda Srbije u kojima je zauzet ovakav stav, kao što su rešenja Už-296/2008 od 26. novembra 2009. godine i Už-2620/2010 od 14. jula 2010. godine, kao i stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine) i Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rudan protiv Hrvatske (Odluka broj 45943/99 od 13. septembra 2001. godine). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Kako postupak koji se vodi po zahtevu za ponavljanje postupka, prema stavu Ustavnog suda, ne predstavlja deo prethodno pravosnažno okončanog sudskog postupka čije se ponavljanje traži, te stoga sa njime ne čini jedinstvenu celinu, to se i dopuštenost ustavne žalbe u odnosu na ostale akte donete u postupku čije je ponavljanje traženo mora odvojeno ceniti. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, kao nedopuštenu odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1541/05 od 28. septembra 2006. godine, rešenje Okružnog suda u Užicu Gž. I 471/05 od 8. jula 2005. godine, presuda Opštinskog suda u Ivanjici Pr. 175/04 od 21. marta 2005. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. II 811/2003 od 7. jula 2004. godine, jer se radi o aktima koji su doneti pre stupanja na snagu Ustava.

Pošto se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe vezano za ukupno trajanje sudskog postupka u kome su doneti osporeni akti, to iz prethodno navedenih razloga nije bilo uslova da se Ustavni sud upušta u ispitivanje označene povrede.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe u postupku za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti