Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu. Neokončanje stečajnog postupka nad dužnikom sa državnim kapitalom i neisplaćivanje utvrđenih potraživanja predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, te se određuje isplata štete iz budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1194/2017
28.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. M, J . S . i G . M , svih iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe S. M, J . S . i G . M . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10 podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svako j u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1 . umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. M . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3230/15 od 12. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1100/16 od 3. novembra 2016. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba J. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 3170/15 od 21. aprila 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1206/16 od 22. septembra 2016. godine.

5. Odbacuje se ustavna žalba G. M . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 2859/15 od 30. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1233/16 od 22. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Lebana i druge podnositeljke navedene u uvodu i izreci podnele su Ustavnom sudu, 13. februara 2017. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 . St. 32 30/15 od 12. maja 2016. godine, R4. St. 3170/15 od 21. aprila 2016. godine i R4 . St. 2859/15 od 30. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1100/16 od 3. novembra 2016. godine, Rž. gp. 1206/16 od 22. septembra 2016. godine i Rž. gp. 1233/16 od 22. novembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe su prijavile svoja potraživanje u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 91/10 od 27. maja 2011. godine nad stečajnim dužnikom AD „A .“ iz Bošnjaca. Podnositeljke nisu namirile u celini svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda R4. St. 3230/15 od 12. maja 2016. godine, R4 . St. 3170/15 od 21. aprila 2016. godine i R4 . St. 2859/15 od 30. juna 2016. godine su, u stavovima prv im izreka, usvojeni zahtevi predlagača , ovde podnositeljki ustavne žalbe i utvrđeno je da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, kao i u postupcima koji su mu prethodili, povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavovima drug im izreka naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak okončao što pre; u stav ovima trećim izreka delimično su usvojeni zahtevi predlagača i utvrđeno im je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stav ovima četvrtim izreka delimično su odbijeni zahtev predlagača da im se utvrdi pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu preko dosuđenog a do traženog iznosa od 130.000,00 dinara; u stav ovima pet im izreka odbačeni su zahtevi predlagača kojim su tražili da se Republika Srbija obaveže na isplatu opredeljenih iznosa na ime prijavljenih i priznatih potraživanja u stečajnom postupku.

Osporenim rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1100/16 od 3. novembra 2016. godine, Rž. gp. 1206/16 od 22. septembra 2016. godine i Rž. gp. 1233/16 od 22. novembra 2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i potvrđena navedena prvostepena rešenja Privrednog apelacionog suda.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku podnositeljkama ustavnih žalbi, a protiv stečajnog dužnika AD „A .“ iz Bošnjaca, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljke ustavnih žalbi imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 91/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnim žalbama u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3230/15 od 12. maja 2016. godine, R4 . St. 3170/15 od 21. aprila 2016. godine i R4 . St. 2859/15 od 30. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1100/16 od 3. novembra 2016. godine, Rž. gp. 1206/16 od 22. septembra 2016. godine i Rž. gp. 1233/16 od 22. novembra 2016. godine, u pogledu odluke o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno- kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljkama ustavnih žalbi su usvojeni zahtev i za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnositeljkama dosudili novčane naknad e zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnim žalbama, u delovima izjavljenom protiv osporenih rešenja , ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavn e žalbu u ov im delovima, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tač. 3 , 4. i 5. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti