Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o početku roka zastarelosti potraživanja utvrđenog sudskom odlukom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu izvršnog poverioca, utvrđujući da je Viši sud proizvoljno primenio pravo. Rok zastarelosti potraživanja utvrđenog sudskom odlukom počinje da teče od dana izvršnosti, a ne od dana pravnosnažnosti odluke, što je ključno za izvršni postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić , Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . K . iz Beograda , na osn ovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1391/19 od 16. maja 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1391/19 od 16. maja 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 8157/19 od 4 . marta 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz Beograda , čiji je punomoćnik D. D, advokat iz Prijepolja, izjavio je Ustavnom sudu, 14. novembra 2019. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1391/19 od 16. maja 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac , 20 . februara 2019. godine podneo predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu , na osnovu izvršne isprave – presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8481/07 od 21. marta 2008. godine, radi namirenja novčanog potraživanja; da je Prvi osnovni sud u Beogradu rešenjem Ii. 8157/19 od 6. marta 2019. godine dozvolio predloženo izvršenje; da je Viši sud u Beogradu osporenim rešenjem usvojio žalbu izvršnog dužnika , obustavio postupak izvršenja, preinačio rešenje o izvršenju i odbio predlog za izvršenje, sa obrazloženjem da je potraživanje podnosioca zasterelo , jer je protekao rok u kojem može da se zahteva izvršenje, shodno odredbi član a 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje desetogodišnji rok zastarelosti za sva potraživanja utvrđena sudskom odlukom; da rok zastarelosti po traživanja počinje da teče prvog narednog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje, a to je u konkretnom slučaju dan nakon izvršnosti sudske odluke (24 . februar 2009. godine), a ne dan njene pravnosnažnosti (18 . septembar 2008 . godine), kako to pogrešno zaključje Viši sud u Beogradu u osporenom rešenju.

Podnosilac ustavne žalbe je pre dložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povred u označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Prvog osnovnog sud a u Beogradu Ii. 8157/19 , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac M . K, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 20 . februara 2019. godine predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika Đ. K. iz Beograda, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8481/07 od 21. marta 2008. godine, radi namirenja novčanog potraživanja. Navedena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8481/07 od 21. marta 2008. godine je postala pravnosnažna 18. septembra 2008. godine, a izvršna 24. februara 2009. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Ii. 8157/19 od 4. marta 2019. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 1391/19 od 16. maja 2019. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, obustavio postupak izvršenja i preinačio prvostepeno rešenje, tako što je odbio predlog za izvršenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje 20. februara 2019. godine, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8481/07 od 21. marta 2008. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 240.000,00 dinara; da je navedena presuda postala pravnosnažna 18 . septembra 2008. godine, te da je naplata predmetnog novčanog potraživanja zastarela, u smislu člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisan desetogodišnji rok zastarelosti za sva potraživanja koja su utvrđena sudskom odlukom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – Odluka USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, broj 31/93, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 18/20) propisano je : da zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano (član 361. stav 1 .); da sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti (član 379 . stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15 i 106/16 – autentično tumačenje, 113/17 – autentično tumačenje i 54/19 ) propisano je: da je izvršna isprava izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje (član 41. stav 1. tačka 1)) ; da se potvrdom o izvršnosti utvrđuje da je odluka postala izvršna (član 44 . stav 1.); da se rešenje o izvršenju može doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili javnobeležničke isprave postao izvršan, u odnosu na taj deo (član 47. stav 3 .); da se uz predlog za izvršenje prilaže izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (član 59. stav 2 .).

5. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, koje je prihvatio i Ustavni sud, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je , u svojstvu izvršnog poverioca , podneo predlog za izvršenje 20. februara 2019. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu, na osnovu izvršne isprave – presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8481/07 od 21. marta 2008. godine, koja je postala pravnosnažna 18. septembra 2008. godine, a izvršna 24. februara 2009. godine. Ustavni sud ukazuje da je nesporno da sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom , kao što je to slučaj u konkretnoj situaciji, zastarevaju za deset godina (član 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), kao i da zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (član 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Međutim, pitanje kada je podnosilac ustavne žalbe , kao izvršni poverilac, imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze iz navedene izvršne isprave , odnosno da podnese predlog za izvršenje, određeno je izvršnim zakonom , i to Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine , koji se primenjivao u konkretnom slučaju. Ustavni sud ukazuje da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisuje izvršnost sudske odluke, kao zakonski uslov za podnošenje predloga za izvršenje , i to nizom zakonskih odredaba: izvršna isprava je izvršna sudska odluka (član 41. stav 1. tačka 1)), rešenje o izvršenju može se doneti kad je samo deo sudske odluke postao izvršan, u odnosu na taj deo (član 47. stav 3 .) i izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (član 59. stav 2.).

6. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenjem zasta relosti potraživanja podnosioca ustavne žalbe od trenutka pravnosnažnosti presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8481/07 od 21. marta 2008. godine, a ne od trenutka njene izvršnosti, proizvoljno primenjeno merodavno pravo na štetu podnosioca (videti Odluku Ustavnog suda Už-6992/2016 od 7. februara 2019. godine) .

Ustavni sud je, stoga, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1391/19 od 16. maja 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1391/19 od 16. maja 2019. godine i određivanjem da isti sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv prvostepenog rešenja , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i odredio otklanjanje štetnih posledica učinjene povrede prava na pravično suđenje, to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu