Utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava u sporu vojnog lica

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse u sporu za naknadu štete zbog manje isplaćene plate vojnog lica. Kao pravično zadovoljenje određeno je objavljivanje odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11947/2017
29.04.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi R. R . iz Crvenke , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. R . izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2670/16 od 27. oktobra 2017. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. R. R . iz Crvenke podneo je Ustavnom sudu, 26. decembr a 201 7. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2670/16 od 27. oktobra 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom je osporena presuda doneta u upravnom sporu po tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija, kojim je konačno odlučeno o zahtevu podnosioca za vraćanje oduzete imovine , odnosno obeštećenje.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navod i: da je predmetno zemljište moralo biti podržavljeno pre nego što je rešenjem Izvršnog odbora Skupštine opštine Kula ustupljeno trećem licu na korišćenje; da je on to zemljište koristio sve dok mu nije oduzeto „bez valjanog pravnog akta“; da se postavlja pitanje zakonitosti načina podržavljenja ako je to izvršeno bez donošenja bilo kakve odluke nadležnog organa; da je predmetno zemljište oduzeto po osnovu propisa o nacionalizaciji građevinskog zemljišta koji su se primenjivali od 1958. pa nadalje.

Podnosilac ustavne žalbe ukazuje na to da je Agencija za restituciju bila dužna da radi pravilne primene materijalnog prava identifikuje pravni osnov zahteva u odgovarajućim propisima i nakon toga pristupi razjašnjavanju okolnosti koje su od značaja za primenu tih propisa. Podnosilac, takođe, ističe da je Upravni sud samo paušalno nabrojao članove zakona na osnovu kojih je njegov zahtev odbijen i da nije dao odgovor na ključne argumente iznete u tužbi, te predlaže da Ustavni sud poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporen i akt, spise predmeta Agencije za restituciju – Područna jedinic a Novi Sad broj 46-04317414 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

R. R, ovde podnosila c ustavne žalbe, podneo je 3. marta 2014. godine zahtev za vraćanje imovine oduzete od bivšeg vlasnika V. R, i to poljoprivrednog zemljišta u Crvenki, na katastarskoj parceli broj …/1 KO Crvenka 1, a u rubrici „akt o podržavljenju“ naveo je „faktičko oduzimanje i dodela drugom licu rešenjem broj 011-06-27/99“.

Uz zahtev podnosioca ustavne žalbe je, pored ostalog, priloženo:

- rešenje Komisije za agrarnu reformu i kolonizaciju pri Vladi FNRJ broj 21111/46 , bez datuma, kojim je bivšem vlasniku, kao oficiru JA, dodeljena kuća u Crvenki na k.p. broj 1…/1, sa okućnicom i određeno da će zemljišnoknjižni sud na navedene nepokretnosti uknjižiti pravo vlasništva na podjednake delove na članove domaćinstva bivšeg vlasnika;

- rešenje Izvršnog odbora Skupštine opštine Kula broj 011-06-27/99 od 19. maja 1999. godine o ustupanju na korišćenje neizgrađenog građevinskog zemljišta radi individualne stambene izgradnje, kojim je S . B . iz Crvenke uz naknadu ustupljeno i preneto sa imena opštine Kula neizgrađeno građevinsko zemljište na k.p. broj …/1 KO Crvenka I, površine 10 ari i 83 m2;

- saopštenje Komisije za izlaganje podataka premera i katastarskog klasiranja zemljišta Skupštine opštine Kula broj 05-461-2-357/1978 od 6. februara 1978. godine, izdato na zahtev korisnika zemljišta, kojim se V. R . i članovi njegovog domaćinstva obaveštavaju da je izvršen premer zemljišta i objekata na nepokretnostima u građevinskom rejonu Crvenka, tako da k.p. broj 1…/1, površine 8 ari 59 m2, po novom premeru ima broj 3579/2 i površinu 8 ari 83 m2.

Rešenjem Agencije za restituciju – Područna jedinic a Novi Sad broj 46-043174/2014 od 27. marta 2015. godine odbijen je predmetni zahtev podnosioca ustavne žalbe za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je podnosilac na usmenoj javnoj raspravi izjavio da je predmetna imovina dodeljena bivšem vlasniku u postupku kolonizacije, a da je on tu nepokretnost iznajmljivao raznim preduzećima, kao i da ju je iznajmio na period od deset godina S . B, kome je ona kasnije ustupljena na osnovu rešenja Izvršnog odbora Skupštine opštine Kula broj 011-06-27/99 od 19. maja 1999. godine. Prvostepeni organ je uvidom u navedeno rešenje utvrdio da je S. B . iz Crvenke uz naknadu ustupljeno i pre neto neizgrađeno građevinsko zemljište na k.p. broj …/1 KO Crvenka 1 i ocenio da to rešenje ne predstavlja akt o podržavljenju. Polazeći od odredaba čl. 1. i 2, člana 3. stav 1. tačka 2) i člana 3. stav 3. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, čiju je sadržinu naveo, prvostepeni organ je našao da u toku postupka nisu dostavljeni dokazi o tome šta je i na osnovu kog propisa oduzeto od bivšeg vlasnika, te ne postoji osnov za vraćanje imovine oduzete primenom propisa navedenih u članu 2. tog zakona.

Rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 46-00-00693/2015-13 od 8. januara 2016. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja Agencije za restituciju. Drugostepeni organ je istakao da je za ostvarivanje prava po odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju potrebno dostaviti akt o podržavljenju, koji mora da glasi na ime bivšeg vlasnika i da sadrži osnov, vreme i tačno označene nepokretnosti koje su mu oduzete primenom nekog od propisa taksativno navedenih u članu 2. tog zakona.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 2670/16 od 27. oktobra 2017. godine , nakon održane usmene javne rasprave, odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv konačnog rešenja Ministarstva finansija. U obrazloženju osporene presude je najpre konstatovano da je podnosilac ustavne žalbe u tužbi istakao da je njegov otac V. R . preminuo 1952. godine i da nakon toga niko od državnih organa nije oduzeo spornu nepokretnosti bilo kakvom odlukom, te da predmetno zemljište nije menjalo status sve dok nije doneto rešenje Izvršnog odbora opštine Kula o ustupanju tog zemljišta S. B. Upravni sud je, polazeći od odredaba člana 1. stav 1, člana 3. stav 3, člana 5. stav 1. tačka 4) i člana 42. st. 3, 4. i 7. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, našao da je pravilno tuženi odbio žalbu podnosioca, budući da podnosilac uz zahtev, ni u toku postupka nije dostavio akt o podržavljenju imovine bivšeg vlasnika, čiji se povraćaj traži.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda na dan 15. mart 2021. godine, k.p. …/1 KO Crvenka, površine 1084 m2, u privatnoj je svojini S . B, a k.p. broj …/2 KO Crvenka, površine 883 m2, u susvojini je R. R, Ra. R. i S . R, u označenim idealnim delovima.

4. O dredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosi lac ustavne žalbe ukazuj e, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona i drugih propisa:

Odredbama člana 34. Zakona o građevinskom zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 44/95, 16/97 i 23/01 ), koji se primenjivao na dan donošenja predmetnog rešenja o ustupanju sporne parcele S. B, bilo je propisano: da r aniji sopstvenik neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta koje je u državnoj svojini ima pravo da koristi to zemljište do privođenja nameni, u skladu sa ranije važećim Z akonom o građevinskom zemljištu 48/94 (stav 1.); da će se u slučaju privođenja planiranoj nameni gradskog građevinskog zemljišta iz stava 1. ovog člana, oduzimanje zemljišta sprovesti po odredbama ranije važećeg Zakona o građevinskom zemljištu, a naknada za oduzeto zemljište utvrđuje se i plaća po zakonu kojim se uređuje eksproprijacija (stav 2.).

Članom 42. Zakona o eksproprijaciji („ Službeni glasnik RS“, broj 53/95) propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta.

Navedeni zakon dopunjen je članom 43a, koji se primenjuje počev od 27. marta 2009. godine, a kojim je propisano: da z a oduzeto građevinsko zemljište u državnoj, odnosno javnoj svojini, ranijem sopstveniku i drugom licu koje pravo korišćenja izvodi iz prava ranijeg sopstvenika, u smislu člana 84. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06) , pripada pravo na naknadu u visini trž išne vrednosti zemljišta (stav 1. tačka 1)); da naknada iz ovog člana pripada korisniku zemljišta samo u slučaju kad mu ranije nije isplaćena (stav 4.).

U članu 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 108/13 ) taksativno su navedeni propisi primenom kojih je oduzeta imovina, čiji se povraćaj može ostvariti po odredbama ovog zakona, među kojima je u tački 34) Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, broj 52/58).

Ostalim odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju je propisano: da se pod „aktom o podržavljenju“ podrazumeva pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao što je presuda, odluka, rešenje i drugi pravni akt državnog, odnosno drugog nadležnog organa, kojim je izvršeno podržav ljenje imovine (član 3. tačka 3)), da bivši vlasnik nema pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali posle 15. februara 1968. godine, za koju je određena naknada u novcu ili drugim stvarima ili pravima (član 6. stav 3.); da su svi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi organi i organizacije, dužni da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke iz člana 42. st. 3. do 6. ovog zakona kojima raspolažu (član 13.); da se uz zahtev prilaže, pored ostalog, isprava o podržavljenju imovine ili naziv, broj i godina službenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja i sl . (član 42. stav 4 . tačka 3)) ; da se u z zahtev obavezno prilažu dokaz i iz stava 4. tač . 1), 3) i 4) ovog člana (član 42. stav 7.) .

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da su pri vođenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi dužni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći računa da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima (član 6 .); da se u postupku moraju utvrditi pravilno i potpuno sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 8.); da ako se ne radi o činjenicama koje su opštepoznate, stranka je dužna da za svoje navode predloži dokaze i da ih po mogućnosti podnese, da ako sama stranka tako ne postupi, službeno lice koje vodi postupak pozvaće je da to učini, pri čemu se od stranke neće tražiti da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi postupak (član 127. stav 2.); da ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribaviće tu ispravu po službenoj dužnosti (član 158.).

5. Podnosilac ustavne žalb e smatra da je k.p. …/1 oduzeta od njegovog pravnog prethodnika na osnovu propisa navedenih u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, odnosno na osnovu „zakona i drugih propisa o nacionalizaciji građevinskog zemljišta“ i da je Agencija za restituciju bila dužna da radi pravilne primene materijalnog prava identifikuje pravni osnov zahteva u odgovarajućim propisima i nakon toga pristupi razjašnjavanju okolnosti koje su od značaja za primenu tih propisa. Podnosilac, takođe, smatra da se postavlja pitanje zakonitosti oduzimanja predmetne imovine, ako je ono izvršeno bez bilo kakvog akta.

Ocenjujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Sud naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrarna ili diskriminatorska.

Ustavni sud je najpre konstatovao da je odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano da se postupak pokreće po zahtevu stranke, te je određeno šta zahtev treba da sadrži i koje dokaze je stranka dužna da priloži uz zahtev . Ustavni sud stoga nalazi da se u konkretnom slučaju nesumnjivo radi o takvim dokazima koje je dužan da pribavi podnosilac zahteva, radi efikasnijeg postupanja Agencije za restituciju po zahtevima za vraćanje imovine i da propisivanjem navedene obaveze podnosilac zahteva za vraćanje imovine nije lišen garancija koje omogućavaju zaštitu njegovih prava u postupku pred Agencijom za restituciju, s obzirom na obavezu svih organa Republike Srbije i drugih organa i organizacija da na zahtev izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke neophodne za odlučivanje o zahtevu za vraćanje imovine, kojima raspolažu. Nepostupanjem tih organa i organizacija u roku određenom zakonom, po oceni Suda, stvaraju se uslovi za primenu člana 158. Zakona o opštem upravnom postupku, jer bi, u protivnom, podnosioci zahteva za vraćanje imovine snosili posledice neblagovremenog postupanja organa kod kojih se nalaze isprave potrebne za odlučivanje o zahtevu – imajući u vidu prekluzivnost roka za podnošenje zahteva za vraćanje imovine.

Ovaj sud, takođe, ukazuje na to da u postupku po zahtevu za vraćanje oduzete imovine i obeštećenju nije isključena primena načela iz čl. 6. i 8. Zakona o opštem upravnom postupku o dužnosti organa da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese i obavezi pravilnog i potpunog utvrđivanja svih odlučnih činjenica, ali naglašava da je Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je lex specialis u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku, propisano da se odlučne činjenice u vezi sa osnovom, vremenom i predmetom podržavljenja imovine, dokazuju presudom, odlukom, rešenjem ili drugim pravnim aktom državnog, odnosno drugog nadležnog organa, kojim je izvršeno podržavljenje imovine.

Ustavni sud je imao u vidu da je predmetnim zahtevom traženo vraćanje imovine, odnosno obeštećenje za k.p. broj …/1 KO Crvenka, koja je „faktički oduzeta“ i dodeljena drugom licu rešenjem Izvršnog odbora Skupštine opštine Kula broj 011-06-27/99 od 19. maja 1999. godine. Sud je, takođe, konstatovao da podnosilac u zahtevu, ni u toku postupka nije dostavio akt kojim je sporna parcela oduzeta od njegovog pravnog prethodnika, niti je ukazao prvostepenom organu na to da se obratio nadležnom arhivu zahtev om za dostavljanje tog akta, već se pozivao na to da je predmetno zemljište iznajmljivao sve do donošenja rešenja nadležnog organa o ustupanju tog zemljišta trećem licu radi izgradnje porodične stambene zgrade.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da u postupku pred Agencijom za restituciju, koji je okončan odbijanjem predmetnog zahteva kao neosnovanog, nisu dovedena u pitanje navedena načela upravnog postupka i da je na ustavnopravno prihvatljiv način ocenjeno zbog čega, u konkretnom slučaju, nema osnova za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje .

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je u vreme donošenja rešenja Izvršnog odbora Skupštine opštine Kula broj 011-06-27/99 od 19. maja 1999. godine bio na snazi Zakon o građevinskom zemljištu iz 1995. godine, kojim je bilo ustanovljeno pravo ranijeg sopstvenika na naknadu za oduzeto građevinsko zemljište, po odredbama Zakona o eksproprijaciji iz 1995. godine, prema kome se n aknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. Sud, s tim u vezi, ukazuje na to da denacionalizacija ima za cilj uspostavljanje oduzetih prava i vraćanje stvari, kako bi se ispravila nepravda učinjena prema ranijim vlasnicima, ali se pod time ne podrazumeva prelazak imovine iz privatne u društvenu svojinu koji se, neposredno ili posredno, odvijao po propisima o eksproprijaciji primenjivanim nakon 15. februara 1968. godine, uz određivanje pravične naknade za tu imovinu . Naime, saglasno odredbi člana 6. stav 3. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, bivši vlasnik nema pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali posle 15. februara 1968. godine, za koju je određena naknada u novcu ili drugim stvarima ili pravima. Iz toga sledi da ni u situaciji da je podnosilac ustavne žalbe pribavio akt o nacionalizaciji parcele čiji je povraćaj tražio, ne bi bili ispunjeni uslovi za ostvarenje prava na osnovu odredaba Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ako je podnosiocu isplaćena naknada u skladu sa odredbama važećeg Zakona o eksproprijaciji. Sud, s tim u vezi, konstatuje da odredbe člana 43a važećeg Zakona o eksproprijaciji, koje su u primeni od 27. marta 2009. godine, omogućavaju ranijem sopstveniku, odnosno drugom licu koje pravo korišćenja izvodi iz njegovog prava, da dobije naknadu z a oduzeto građevinsko zemljište, ako mu ona ranije nije isplaćena.

Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je predmetnim zahtevom traženo vraćanje, odnosno obeštećenje za k.p. broj …/1 KO Crvenka, koja je ustupljena rešenjem Izvršnog odbora Skupštine opštine Kula broj 011-06-27/99 od 19. maja 1999. godine, a da se dokazi koji su priloženi uz zahtev odnose na k.p. broj …/2 KO Crvenka, koja je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u susvojini R. R, Ra. R. i S . R.

Ustavni sud je, polazeći od svega navedenog, utvrdio da osporenim aktom podnosi ocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava u sporu vojnog lica

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti