Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nedozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da je Vrhovni kasacioni sud pravilno odbacio reviziju kao nedozvoljenu. U postupku sa više predlagača koji nisu jedinstveni suparničari, vrednost spora za dozvoljenost revizije ceni se prema vrednosti zahteva svakog pojedinačnog predlagača.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi S . A . iz Veternika kod Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. A . i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2492/20 od 3. novembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2492/20 od 3. novembra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavlje noj protiv presude Osnov nog suda u Novom Sadu P. 8451/18 od 8. septembra 2020. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosi teljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. A . iz Veternika kod Novog Sada je, 2. decembra 2020. godine, preko punomoćnika B. H, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 8451/18 od 8. septembra 2020. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2492/20 od 3. novembra 2020. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je zemljišno knjižni vlasnik nepokretnosti koje su pravnim i faktičkim radnjama tuženog - Grada Novog Sada pretvorene u javnu i saobraćajnu površinu – ulicu, bez sprovedenog postupka eksproprijacije, zbog čega je podnela tužbu radi isplate naknade za zauzeto zemljište. Njen tužbeni zahtev je pravnosnažno odbijen. Podnositeljka ustavne žalbe je navela da osporena presuda drugostepenog suda sadrži neprihvatljivo obrazloženje u kom je istaknuto da radnjama tuženog nije lišena prava korišćenja nepokretnosti, budući da su ti delovi parcela i ranije korišćeni kao put, iako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su parcele podnositeljke obuhvaćene Planom generalne regulacije naseljenog mesta Veternik i namenjene za saobraćajne površine.

Predložila je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavn ih prava , poništi osporenu drugostepenu presudu i prizna joj pravo na naknadu štete u visini iznos a naknade koji je potraživala u parničnom postupku .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je na osnovu uvida u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja S . A , ovde podnositeljka ustavne žalbe , podnela je Osnovnom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog Grada Novog Sada, radi isplate naknade za zauzeto zemljište.

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom P. 8451/18 od 8. septembra 2020. godine odbio kao neosnovan postavljeni tužbeni zahtev i obavezao tužilju da tuženom naknadi troškove postupka .

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž. 2492/20 od 3. novembra 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da je tužilja kod Službe za katastar nepokretnosti upisana kao vlasnik spornih parcela …/2 i …/4 i to na osnovu ugovora o poklonu ; da je tužilji majka ugovorom o poklonu prenela 563/3413 dela parcele … od koje su kasnije deobom, pored ostalih, nastale i parcele …/2 i …/4; da su po planskom dokumenu tuženog (Plan regulacije naseljenog mesta Veternik ( „Službeni list Grada Novog Sada“, br. 27/15 i 14/17)) navedene parcele namenjene za saobraćajnu i javnu površinu - sastavni deo ulica Emila Čakre (parcela …/2 površine 217 m2) i Popovića Komoraša (parcela …/4 površine 221 m2), da su obe parcele ušle u sastav navedenih ulica i privedene su urbanističkoj nameni; da je radove izvršio tuženi preko svojih javnih preduzeća; da parcele predstavljaju dobro od opšteg interesa, jer ih koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj; da je u momentu zaključenja ugovora o poklonu između tužilje kao poklonoprimca i tužiljine majke kao poklonodavca na predmetnim parcelama već postojao utabani zemljani put koji je korišćen od strane neodređenog broja lica; da tužiljina majka ugovorom o poklonu nije na tužilju mogla preneti više prava nego što je i sama imala; da je tužilja po zaključenju ugovora o poklonu stupila u posed onog dela zemljišta koje nije korišćeno kao put, te da nikada nije koristila sporne delove parcele koji su se i koristili kao put, zbog čega ona radnjama tuženog nije lišena prava korišćenja u tom delu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, jemči se: pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.) pravo na imovinu (član 58.).

Odredbama Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, „Službeni list SRJ“, broj 16/01-Odluka SUS i „Službeni glasnik RS“ , br. 23/01, 20/09 i 55/13-Odluka US) propisano je: da se danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti (potpuna eksproprijacija) (član 4.); da se eksproprijacija može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, ili opštine, ako zakonom nije drukčije određeno (član 8. stav 1.); da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano i da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (član 42.).

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-Odluka US, 24/11 , 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14 i 145/14), koji je važio u vreme unošenja ulice u planski dokument, bilo je propisano da površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.) .

Odredbama člana 10. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 88/11, 105/14 , 104/16 – dr. zakon i 108/16), koji je važio u vreme unošenja ulice u planski dokument, bilo je propisano: da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i dr.) (stav 2.); da se na dobrima u opštoj upotrebi može steći pravo predviđeno posebnim zakonom (koncesija, zakup i sl.) (stav 4.); da svako ima pravo da dobro u opštoj upotrebi koristi na način koji je radi ostvarivanja te namene propisan zakonom, odnosno odlukom organa ili pravnog lica kome su ta dobra data na upravljanje (stav 5.); da su dobra u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, izuzev puteva II reda, koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj teritoriji se nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koje nisu deo autoputa ili državnog puta I i II reda) i trgova i javnih parkova, koji su u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze (stav 7.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj osporenim presudama povređen a označena prava, jer je u pravnosnažno okončanom parničnom postupku odbijen njen tužbeni zahtev da joj se isplati naknada za zemljište koje je obuhvaćeno ulicom, iako joj kao zemljišno-knjižnom vlasniku nije isplaćena naknada za izuzeto zemljište.

U parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe je utvrđeno: da je podnositeljka kod Službe za katastar nepokretnosti upisana kao vlasnik spornih parcela, da se radi o parcelama koje su planskim aktom tuženog predviđene za saobraćajnu i javnu površinu- sastavni deo ulica Emila Čakre i Popovića Komraša ; da Grad Novi Sad nije sproveo upravni postupak izuzimanja spornog zemljišta radi privođenja javnoj nameni , niti je podnositeljki isplatio naknadu za izuzeto zemljište.

Sudovi su u osporenim presudama stali na stanovište da podnositeljki ne pripada pravo na naknadu za sporno zemljište ni u parničnom postupku iz razloga što je majka tužilje 1983. godine kupila parcelu (od koje su kasnije nastale sporne parcele) čiji se deo već koristio kao utabani put, te da ona tužilji ugovorom o poklonu nije mogla preneti više pr ava nego što je i sama imala, zbog čega je i tužilja nakon zaključenja ugovora stupila u posed samo onog dela zemljišta koji nije korišćen kao put.

Ustavni sud ukazuje da je u ustavnopravnom smislu neprihvatljiv stav sudova iznet u osporenim presudama da podnositeljka ustavne žalbe nema pravo na isplatu naknade za zemljište čiji je zemljišno-knjižni vlasnik , a koje je regulacionim planom predviđeno za ulicu, bez obzira na to što su ga podnositeljka i druga lica i ranije koristili kao put. Sporno zemljište se više ne može smatrati privatnim putem, već se radi o ulici koja je po Zakonu o javnoj svojini dobro u opštoj upotrebi u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi. U postupku koji je prethodio ustavnosudskom utvrđeno da je sporno zemljište planskim aktom – Planom generalne regulacije određeno za ulice i da u prirodi i jesu ulice koje ima ju svoj naziv, što znači da je ono, saglasno citiranim odredbama Zakona o javnoj svojini, postalo dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini – svojini jedinice lokalne samouprave . Stoga jedinica lokalne samuprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine ekspropriše ranijem vlasniku, odnosno da ga izuzme iz poseda ranijeg korisnika, i da za to isplati odgovarajuću naknadu.

Sporno zemljište podnositeljke ustavne žalbe je planskim aktom određeno za ulicu , te je ovo zemljište postalo sredstvo u javnoj svojini tuženog (dobro u opštoj upotrebi), ali podnositeljki ustavne žalbe prethodno nije isplaćena naknada za sporno zemljište. U pitanju je tzv. faktička eksproprijacija koja upravo i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni ili drugi objekti pro bono publico, iako ne postoji rešenje o oduzimanju zemljišta. U situaciji kada je zemljište privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i na osnovu zakona postalo javna svojina, vlasnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda, koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je stav drugostepenog suda ocenio kao proizvoljan i nepravičan.

Odlukama Ustavnog suda Už-3661/2011 od 5. marta 2014. godine, Už-5533/2011 od 3. jula 2014. godine, Už-206/ 2015 od 22. juna 2017. godine i -4230/2015 od 1. marta 2018. godine usvojene su ustavne žalbe podnosilaca zbog faktičke eksproprijacije njihovog zemljišta koje je planskim aktima organa jedinica lokalne samouprave određeno za ulice, a podnosiocima nije isplaćena odgovarajuća naknada.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2492/20 od 3. novembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica u tvrđene povrede navedenog ustavnog prava, poništio presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2492/20 od 3. novembra 2020. godine i odredio da taj sud ponovo odluči o žalbi podnositeljke podnetoj protiv prvostepene presude, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Kako će na osnovu Odluke Ustavnog suda drugostepeni sud ponov o odlučivati o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv prvostepe ne presude, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe o povredi prava na imovinu.

7. Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete opredeljenog u visini potraživanja koje je bilo predmet spora, Ustavni sud je našao da je taj zahtev preuranjen budući da će u ponovnom postupku nadležni sud odlučivati o žalbi podnositeljke protiv prvostepene odluke, te je odlučeno kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nedozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti