Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe radi upisa u imenik advokata

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu bivšeg advokata kome je odbijen ponovni upis u imenik advokata. Sud smatra da odluke advokatskih komora i Vrhovnog suda nisu povredile pravo na pravično suđenje ni pravo na rad, s obzirom na raniju osudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1195/2009
23.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Tomaševa iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Branislava Tomaševa izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu U. 9133/07.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Branislava Tomaševa izjavljena protiv rešenja Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine broj 260/07 od 29. juna 2007. godine, rešenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije broj 251/07 od 14. septembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 9133/07 od 9 aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Branislav Tomašev iz Zrenjanina izjavio je 26. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine broj 260/07 od 29. juna 2007. godine, rešenja Upravnog odbora Advokatske komore Srbije broj 251/07 od 14. septembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 9133/07 od 9. aprila 2009. godine, zbog povrede prava dostojanstva i slobodnog razvoja ličnosti i prava na rad, zajemčenih čl. 23. i 60. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu U. 9133/07.

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe o povredi pravila postupka prilikom odlučivanja o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za upis u imenik advokata, kao i navoda da su odluke donete u upravnom postupku proizvoljne i arbitrerne, zaključio da podnosilac ukazuje da je i osporenim rešenjima nadležnih advokatskih komora povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo: da „sa ciljem izbegavanja nepotrebnog ponavljanja, upućuje(m) Ustavni sud Srbije na navode molbe za upis u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine od 17. maja 2007. godine i na navode žalbe izjavljene 3. avgusta 2007. godine protiv rešenja Advokatske komore Vojvodine broj 260/07, koji van svake razumne sumnje, obuhvataju detaljno obrazloženje povrede prava zajemčenog članom 60. st. 1 i 2. Ustava“. Takođe je navedeno da je osporenim aktima „na svojevrstan način“ povređeno i pravo zajemčeno članom 23. Ustava. U pogledu povrede prava na pravično suđenje podnosilac je istakao da navodi obrazloženja osporene presude Vrhovnog suda Srbije „na nedvosmislen i ubedljiv način sugerišu zaključak o odsustvu nepristrasnog, zakonitog i pravičnog postupka“, kao i da „nije sporno“, uvažavajući činjenicu da je postupak pred Vrhovnim sudom Srbije pokrenut tužbom podnetom 5. novembra 2007. godine, da je odluka doneta tek 9. aprila 2009. godine i prirodu prava o kome je odlučivano, da je podnosiocu povređeno pravo na postupak koji bi se okončao u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je presudom Okružnog suda u Zrenjaninu K. 14/98 od 23. juna 2000. godine, koja je postala pravnosnažna 18. decembra 2002. godine, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 171. stav 1. i iz člana 171. stava 2. u vezi sa stavom 1. ovog člana Krivičnog zakona Republike Srbije, kao i krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 179. stav 2. u vezi stava 1. ovog člana Krivičnog zakona Republike Srbije, koja je izvršio u obavljanju advokatske delatnosti i izrečena mu je jedinstvena kazana zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca.

Opštinski sud u Zrenjaninu je dopisom od 11. decembra 2003. godine obavestio Advokatsku komoru Vojvodine da je 28. novembra 2003. godine podnosilac upućen na izdržavanje kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci po navedenoj presudi Okružnog suda u Zrenjaninu.

Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine je 30. decembra 2003. godine doneo rešenje broj 461/03 kojim podnosiocu prestaje pravo na obavljanje advokatske delatnosti sa danom 28. novembrom 2003. godine, zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci, a na osnovu pravnosnažne presude Okružnog suda u Zrenjaninu K. 14/98 od 23. juna 2000. godine.

Podnosilac Ustavne žalbe je 17. maja 2007. godine podneo molbu Upravnom odboru Advokatske komore Vojvodine za upis u imenik advokata. U molbi je, između ostalog, navedeno: U molbi podnosioca ustavne žalbe za upis u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine od 17. maja 2007. godine i žalbi podnosioca od 3. avgusta 2007. godine na osporeno rešenje Advokatske komore Vojvodine, na koje se podnosilac poziva i koje su priložene uz ustavnu žalbu, navedeno je: da je podnosilac ustavne žalbe presudom Okružnog suda u Zrenjaninu koja je postala pravnosnažna 18. decembra 2002. godine, osuđen na kaznu zatvora; da je podnosilac do stupanja na izdržavanje kazne zatvora 28. novembra 2003. godine, obavljao advokatsku delatnost; da Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine nije utvrdio da je podnosiocu obavljanje advokatske delatnosti prestalo iz razloga nedostojnosti za obavljanje te delatnosti, te da je samim tim „van svake sumnje“ taj organ stao na stanovište da razlozi nedostojnosti za bavljenje advokaturom nisu osnov za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti.

Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine, odlučujući o molbi podnosioca, doneo je osporeno rešenje broj 260/07 od 29. juna 2007. godine, kojim je odbio zahtev ovde podnosioca ustavne žalbe za upis u Imenik advokata Advokatske komore Vojvodine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je: da je Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine ocenio da kandidat za upis u Imenik advokata nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti, jer njegov dosadašnji rad ne daje osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona, Statuta i Kodeksa profesionalne etike; da je u toku postupka pribavljeno mišljenje Osnovne organizacije advokata Zrenjanin; da je odredbama člana 4. Zakona o advokaturi izričito propisano da pravo upisa u Imenik advokata ima lice koje pored ostalih uslova, nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom, kao i da podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata nije dostojan poverenja za obavljanje advokature ako se iz njegovog ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled; da je članom 77. Statuta Advokatske komore Srbije regulisano da Upravni odbor može da odbije zahtev za upis u Imenik advokata, ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti.

Protiv ovog rešenja podnosilac je izjavio žalbu. U žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine odbio molbu podnosioca „bez bilo kakvog većanja, tajnim glasanjem“, pri čemu je „ignorisao mišljenje Osnovne organizacije advokata Zrenjanin; da su članovi Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine, odlučujući po podnetoj molbi, postupili protivno odredbi pravila 134. Kodeksa profesionalne etike advokata; da je bilo „ne samo celishodno, već i neophodno“ da se odredi izvestilac koji bi „do u detalje“ proučio spise predmeta, da se na sednicu na kojoj se odlučivalo o podnetoj molbi pozove kandidat za upis i da se konsultuje stručno mišljenje navedenih advokata; da je ocena da podnosilac nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti proizvoljna, netačna i arbitrerna.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije, odlučujući o žalbi podnosioca, doneo je osporeno rešenje broj 251/07 od 14. septembra 2007. godine kojim je odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv rešenja Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine broj 260/07. od 29. juna 2007. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je: da je prvostepeni organ utvrdio tačno i potpuno činjenično stanje i da je pribavio sve potrebne dokaze koji se nalaze u spisima predmeta; da je upravni odbor Advokatske komore Srbije imao u vidu da su krivična dela za koja je žalilac oglašen krivim sa visokim stepenom društvene opasnosti, nečasna i nemoralna, da su počinjena u obavljanju advokatske delatnosti bez obzira na imovinsku korist i visinu izrečene kazne; da žalilac ne ispunjava dva od sedam uslova za upis u imenik advokata – da nije pravnosnažno osuđivan za dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom i dostojnost; da nije od značaja navod žalioca da se advokaturom nije bavio pet godina jedan mesec i devet dana i poziv na člana 53. Zakona o advokaturi, jer se odredbom tog člana u disciplinskom postupku limitira dužina trajanja disciplinske mere brisanja iz registra od šest meseci do pet godina, a u konkretnom slučaju brisanje iz Imenika nije izrečeno kao mera u disciplinskom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog drugostepenog rešenja 5. novembra 2007. godine podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije. Odlučujući o tužbi u upravnom sporu, Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 9. aprila 2009. godine doneo osporenu presudu kojom je tužbu odbio, našavši da je neosnovana. U obrazloženju ove presude navedeno je da, po oceni Vrhovnog suda Srbije, nije povređen zakon na štetu tužioca jer je odredbom člana 4. stav 1. tačka 4) Zakona o advokaturi propisano da pravo upisa u imenik advokata ima lice koje, pored ostalih uslova, nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje advokature, a odredbom stava 2. ovog člana - da se nedostojnim poverenja smatra kandidat čiji dotadašnji rad, druga delovanja i ponašanja koji su dostupni oceni i uvidu javnosti, ne daju osnova za uverenje da će se u budućem obavljanju advokatske delatnosti pridržavati Zakona, Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata. Takođe je navedeno da s obzirom na to da je u provedenom postupku utvrđeno da je tužilac, kao lice koje želi da se upiše u imenik advokata, pravnosnažno osuđivan za krivično delo prevare i produženo krivično delo zloupotrebe poverenja, koja je izvršio u toku bavljenja advokaturom, to je tuženi organ pravilno odbio žalbu tužioca, dajući za svoju odluku dovoljne i potpune razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud Srbije.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom i da svako ima pravo na slobodan izbor rada (član 60. st. 1. i 2.).

Zakonom o advokaturi ("Službeni list SRJ", br. 24/98, 26/98, 69/00, 11/02 i 72/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja zahteva podnosioca ustavne žalbe za upis u Imenik advokata, bilo je propisano: da advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve (član 3.); da pravo upisa u imenik advokata ima lice koje, između ostalog, nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom, kao i da u tom smislu nije dostojan poverenja za obavljanje advokature lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled, s tim da se dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata (član 4. stav 1. tačka 7) i stav 2.); da rešenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, nadležni organ utvrđen statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike (član 5. stav 1.); da advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom, između ostalog, ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude, kao i ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne (član 29. st. 6. i 7.); da se Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Crne Gore, između ostalog, poveravaju javna ovlašćenja da odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i o prestanku prava bavljenja advokaturom (član 56.).

Statutom Advokatske komore Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 43/99, 65/01, 41/02 i 64/04) propisano je: da Komora u drugom stepenu i advokatske komore u njenom sastavu u prvom stepenu, u vršenju javnog ovlašćenja, između ostalog, odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika (član 72. tačka 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, koje, između ostalog, podnosilac ističe u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su nadležni organi koji su postupali u upravnom postupku, utvrdili činjenično stanje od značaja za odlučivanje, na osnovu koga su ti organi, kao i Vrhovni sud Srbije u upravnom sporu, odlučili primenom odgovarajućih odredaba merodavnog Zakona o advokaturi. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalno-pravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti da ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje. Po oceni Ustavnog suda, za osporene odluke dati su ustavnopravno prihvatljivi razlozi kada je odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za upis u imenik advokata. Takođe, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi ustavne žalbe da time što Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine nije utvrdio da je ranije podnosiocu obavljanje advokatske delatnosti prestalo iz razloga nedostojnosti za obavljanje te delatnosti, „van svake sumnje“ taj organ stao na stanovište da razlozi nedostojnosti za bavljenje advokaturom nisu osnov za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti, s obzirom na to da se ispunjenost uslova za upis u imenik advokata, a time i dostojnost za obavljanje advokatske delatnosti, ceni u postupku odlučivanja o zahtevu za upis u imenik, a ne ranije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je rešenje na osnovu koga je podnosiocu ustavne žalbe prestalo pravo da obavlja advokatsku delatnost doneto po saznanju nadležnog organa da su ispunjeni uslovi za donošenje takvog rešenja, odnosno nakon što je nadležni sud obavestio advokatsku komoru o upućivanju podnosioca na izdržavanje kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim odlukama nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da su u upravnom postupku i u upravnom sporu, u kojima su bile obezbeđene garantije pravičnog suđenja zajemčene članom 32. stav 1. Ustava, dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi zbog kojih je odbijena zahtev podnosioca za upis u imenik advokata, te da podnosiocu, iz navedenih razloga, osporenim aktima nije povređeno ni pravo na rad zajemčeno članom 60. Ustava.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravno prihvatljive razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 23. Ustava.

U pogledu navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu U. 9133/07, Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, ocenio da su ovi navodi neosnovani. Naime, Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je predmetni upravni spor, od podnošenja tužbe 5. novembra 2007. godine do donošenja presude Vrhovnog suda Srbije U. 9133/07 od 9. aprila 2009. godine, trajao jednu godinu i pet meseci. Prema stanovištu Ustavnog suda, navedena dužina trajanja upravnog spora ne može se smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je postupak odlučivanja o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za upis u imenik advokata u celini trajao nepune dve godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu u celini odbio, kao u tač. 1. i 2. izreke.

Na osnovu navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe radi upisa u imenik advokata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti