Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi ustavnih prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Miroslava Vujičića protiv presuda u parničnom postupku radi naknade štete. Sud je utvrdio da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka, jer osporene odluke nisu donete proizvoljnom primenom prava i ne povređuju ustavne garancije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1197/2010
10.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Vujičića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Vujičića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2892/06 od 11. decembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 908/09 od 5. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Vujičić iz Novog Sada izjavio je Ustavnom sudu 25. juna 2009. godine, preko punomoćnika Milana Dabića, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2892/06 od 11. decembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 908/09 od 5. maja 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na život, prava na pravično suđenje, prava na obaveštenost i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 21, 24, člana 32. stav 1, čl. 51. i 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da je protiv njega vođen potpuno neosnovan i šikanozan postupak u kojem je on kao tuženi obavezan da naknadi regresnu štetu tužiocu; da mu je iz razloga što je postupak vođen u Kragujevcu, a on ima prebivalište u Novom Sadu, bila uskraćena mogućnost da učestvuje u postupku, jer mu je bilo otežano prisustvo pred sudom, i da mu je time naneta nenadoknadiva šteta, čime je bio diskriminisan, s obzirom na to da je postupak vođen tamo gde je to „pogodovalo“ tužiocu; da se sud u svemu „poneo kao da nikada nije čitao ni zakon, niti tumačio propise, te da je odličivao bez dokaza, da je preskakao bitno, a nebitno isticao“; da mu je sud povredio pravo na život jer ga je protivzakonito obavezao da plati ono što nije morao da plati; da mu je povređeno pravo na obaveštenost, s obzirom na to da on nikada nije dobio regresni zahtev od tužioca; da mu je povređeno i pravo na imovinu, jer je nezakonitom odlukom suda presuđeno da jedan njegov deo imovine pređe u imovinu tužioca.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za rešavanje:

Opštinski sud u Kragujevcu je 11. decembra 2008. godine doneo osporenu presudu P. 2892/06 i P. 1716/06 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca „Takovo osiguranje“ ADO iz Kragujevca i obavezao tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, da mu na ime naknade štete (regresa) isplati iznos od 192.365,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da plati troškove postupka u iznosu od 76.192,00 dinara.

Povodom izjavljene žalbe, Okružni sud u Kragujevcu je doneo osporenu presudu Gž. 908/09 od 5. maja 2009. godine, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2896/06 i P. 1716/06 od 11. decembra 2008. godine i preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka. U obrazloženju ožalbene presude je navedeno: da je tužilac kao osiguravač po osnovu sporazuma o poravnanju od 3. aprila 2006. godine isplatio trećem licu - M.B. iznos od 100.737,00 dinara i D.Đ. iznos od 91.628,00 dinara na ime naknade štete koju je prouzrokovao tuženi 13. januara 2006. godine u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Novom Sadu; da je posle saobraćajne nezgode tuženi sa svojim vozilom napustio lice mesta saobraćajne nezgode, te ga na taj način promenio, jer je svoje vozilo nakon nezgode pomerio i parkirao ga ispred svog stana gde je vozilo i pregledano; da je na osnovu ovih činjenica prvostepeni sud pravilno utvrdio da su u konkretnom slučaju ispunjeni regresni zahtevi u smisli odredbe člana 87. Zakona o osiguranju imovine i lica u vezi sa članom 4. stav 4. Uslova za osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih i priključnih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, koji čine sastavni deo polise osiguranja, pa je pravilnom primenom odredbe člana 939. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev; da se tuženi vratio na lice mesta saobraćajne nezgode nakon što su saobraćajna policija i vlasnici oštećenih vozila već stigli, što znači da su nastupili uslovi za gubitak prava iz osiguranja; da to što tuženi u konkretnom slučaju nije potpisnik polise osiguranja, već njegov otac, ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude iz razloga što je navedenom prilikom tuženi upravljao vozilom kojim je trećim licima pričinjena šteta.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da su osporene odluke donete proizvoljnim ili pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjavaju zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac u ustavnoj žalbi ponavlja razloge koje je već isticao u žalbi, a koji su, po nalaženju Ustavnog suda, u dovoljnoj meri ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi, te shodno tome, a i u odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u parničnom postupku povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu redovnih sudova, na osnovu koje je utvrđena obaveza podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete osiguravajućem društvu.

Navod podnosioca da su osporene presude donete u potpuno neosnovanom i šikanoznom postupku, bez valjanog pravnog osnova, po nalaženju Ustavnog suda, predstavlja njegovu subjektivnu ocenu koja je posledica neuspeha u parničnom postupku, a za navod da je sudski postupak vođen pred mesno nenadležnim sudom podnosilac Ustavnom sudu nije dostavio dokaz da je istakao prigovor mesne nendaležnosti najdocnije na pripremnom ročištu ili do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari, a o kojem prvostepeni sud nije odlučio.

Pošto povredu prava na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, podnosilac ustavne žalbe vezuje isključivo za povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud, polazeći od prethodno iznetog, konstatuje da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge ni za tvrdnju o povredi označenog prava.

Kako je povreda načela zabrane diskriminacije akcesorne prirode, odnosno može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a u konkretnom slučaju nije utvrđena povreda Ustavom garantovanog prava ili slobode podnosioca, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da je osporenim presudama povređeno načelo zabrane diskriminacije garantovano članom 21. Ustava.

Takođe, kako je Ustavni sud utvrdio da je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe odlučivano o naknadi štete koja je nastala kao posledica saobraćajne nezgode u kojoj je pričinjena šteta vozilom kojim je upravljao podnosilac ustavne žalbe, njegovi navodi da mu je osporenim odlukama povređeno pravo na život i pravo na obaveštenost, koja su garantovana odredbama čl. 24. i 51. Ustava se ne mogu dovesti u vezu sa prirodom parničnog postupka koji je prethodio ovom postupku, te je ustavna žalba u ovom delu rationae materie nespojiva sa navedenim Ustavom zajemčenim pravima.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi ustavnih prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti