Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji je trajao preko osam godina. Podnosiocima je dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete zbog nenamirenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1197/2020
05.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Lj. M. iz Džanovca, kod Žitorađe, S. R, M. S, R. M, N. R. i P. R, svih iz Niša, B. S. iz Lalinca kod Niša, V. B. iz Trupala kod Niša, M. M. iz Gornjeg Međurova kod Niša, i S. M. iz Biljega kod Merošine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. M, S. R, M. S, R. M, N. R, P. R, B. S, V. B, M. M. i S. M. i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 povređena prava podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Lj. M, S. R, M. S, R. M, N. R, P. R, B. S, V. B, M. M. i S. M. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo Lj. M, S. R, M. S, R. M, N. R, P. R, B. S, V. B, M. M. i S. M. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M. iz Džanovca, kod Žitorađe, S. R, M. S, R. M, N. R. i P. R, svi iz Niša, B. S. iz Lalinca kod Niša, V. B. iz Trupala kod Niša, M. M. iz Gornjeg Međurova, kod Niša i S. M. iz Biljega kod Merošine, podneli su 23. i 24. januara 2020. godine, preko punomoćnika O. S, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavne žalbe zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad iz čl. 21, 36, 58. i 60. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11. Podnosioci ustavnih žalbi su istakli povredu prava iz člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Podnosioci ustavnih žalbi navode da zbog nedelotvornog postupanja stečajnog suda nisu namirili potraživanja iz radnog odnosa.

Imajući u vidu suštinu navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da se podnosioci pritužuju i na dužinu trajanja stečajnog postupka, pa je ovu ustavnu žalbu razmatrao i sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci ustavnih žalbi predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i utvrdi im pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Kako se odredbe navedenih međunarodnih ugovora po svojoj sadržini ne razlikuju od odredaba čl. 21. i čl. 58. Ustava na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavnih žalbi, to je Ustavni sud eventualno postojanje povrede načela zabrane diskriminacije i prava na imovinu cenio u odnosu na odredbe najvišeg pravnog akta u Republici Srbiji.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 19. maja 2011. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „M.“ d.p. Niš, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju. Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im priznata.

Privredni sud u Nišu je 24. decembra 2019. godine doneo rešenje St. 464/11, kojim je zaključen postupak stečaja nad stečajnim dužnikom.

4. Ispitujući navode podnosilaca ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci prijavili potraživanja iz radnog odnosa u ovom predmetu koja su im utvrđena, te da je stečajni postupak pokrenut donošenjem rešenja Privrednog suda u Nišu St. 464/11 od 19. maja 2011. godine, kojim je otvoren postupak nad stečajnim dužnikom „M.“ d.p. Niš, a postupak okončan nakon što je postalo pravnosnažno rešenje istog suda St. 464/11 od 24. decembra 2019. godine, kojim je zaključen postupak nad stečajnim dužnikom. Iz navedenog proizlazi da je ovaj postupak kolektivnog namirenja stečajnih poverilaca trajao osam godina i sedam meseci, što bi moglo da ukaže na činjenicu da postupak nije okončan u razumnom roku.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je prilikom odlučivanja u ovoj ustavnopravnoj stvari pre svega imao u vidu merodavnu praksu Evropskog suda za ljudska prava koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom. U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Imajući u vidu navedene stavove Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da je predmetni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa društvenim kapitalom trajao duže od osam godina, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku, pa je ustavne žalbe u ovim delovima usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca ustavnih žalbi da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja istovremeno i povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovim delovima i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11 povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 464/11, umanjenih za iznose koji su im eventualno po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrdio povredu prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu i posledično tome utvrdio pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavnih žalbi u delovima u kojima se ističe povreda drugih ustavnih prava i načela.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti