Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za delimično poništenje rešenja o eksproprijaciji. Postupak traje preko 21 godinu. Sud je dodelio naknadu nematerijalne štete i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. D. iz Petrovca na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. D. i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko-pravne poslove i privredu opštinske uprave Petrovac na Mlavi u predmetu broj 465-30/94-01 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. D. iz Petrovca na Mlavi podnela je Ustavnom sudu, 11. februara 2014. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko-pravne poslove i privredu opštinske uprave Petrovac na Mlavi u predmetu broj 465-30/94-01.

U ustavnoj žalb i se navodi da je podnositeljka 7. novembra 1994. godine nadležnom organu podnela zahtev za delimično poništavanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji nepokretnosti, zbog neprivođenja nameni i da taj upravni postupak još nije pravnosnažno okončan.

Prema navodima ustavne žalbe, za dugo trajanje postupka odgovoran je prvostepeni organ, čije su odluke više puta bile poništavane od strane drugostepenog organa, „koji za sve to vreme nije našao za shodno“ da okonča postupak. Takođe se navodi da je prvostepeni organ poslednje rešenje doneo 1. novembra 2011. godine, iako je podnositeljka podnela žalbu zbog ćutanja administracije.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi da je usled trajanja predmetnog upravnog postupka podnositeljki povređeno označeno ustavno pravo, kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 230.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , na osnovu uvida u priloženu dokumentaciju i spise predmeta broj 465-30/94-01 Odeljenja za imovinsko-pravne poslove i privredu opštinske uprave Petrovac na Mlavi, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 7. novembra 1994. godine podnela nadležnom organu zahtev za delimično poništavanje „rešenja o eksproprijaciji broj 03-10886/2 od 16. aprila 1067. godine“ i to za deo parcele broj … površine 6 ari. U zahtevu je navedeno da je od podnositeljke eksproprisan deo k.p. broj 4806 u površini od 0,12,40 ha, da se „benzinska stanica „J.“ B. uknjižila na tom delu parcele“ i da je formirana jedinstvena parcela … površine 40,85 ari. Prema navodima iz zahteva, podnositeljka neprekidno i bez ometanja koristi deo navedene parcele u površini od 6 ari, a korisnik eksproprijacije „J.“ Beograda nikada nije ušao u posed tog dela parcele.

Rešenjem Skupštine opštine Petrovac – Odeljenje za finansije broj 03-10886/1 od 21. jula 1966. godine eksproprisano je poljoprivredno zemljište u korist Skupštine opštine Petrovac, među kojim i deo k.p. broj … KO Knežice, površine 0,12,40 ha, vlasništvo N. D, ovde podnositeljke ustavne žalbe. Zemljište je eksproprisano za potrebe izgradnje benzinsko-pumpne stanice, a kao korisnik eksproprijacije označeno je preduzeće „J.“ B. Prema zapisniku o poravnanju sačinjenom 14. septembra 1967. godine pred Komisijom za određivanje naknade za eksproprijaciju, podnositeljka ustavne žalbe je za deo k.p. broj …, koji se uzima za pumpnu stanicu, tražila da joj se isplati po 500 dinara po aru. Rešenjem nadležnog organa od 24. juna 1968. godine dozvoljeno je preduzeću „J.“ B. korišćenje izgrađene benzinske stanice u Petrovcu. U rešenju od 6. avgusta 1968. godine, kojim je na preduzeće „J.“ B. preneto uz naknadu pravo korišćenja na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini, između ostalog i na k.p. broj … površine 0,12,40 ha, navodi se da je rešenjima br. 03-10886/1-66 i 03-10886/2-67 eksproprisano zemljište opisano u dispozitivu rešenja.

Rešenjem od 3. decembra 1986. godine odobreno je investitoru RO „E.“ B. da postavi montažne mikro prodavnice za uskladištenje i prodaju propan-butan gasa na k.p. broj …, u sklopu placa postojeće benzinske stanice.

U uverenju Istorijskog arhiva Požarevac izdatom 24. maja 2011. godine navodi se da u arhivskom fondu nije nađen predmet eksproprijacije k.p. broj … KO Knežice, već samo rešenje od 21. jula 1966. godine o oduzimanju dela te parcele.

Na raspravi održanoj 28. oktobra 2011. godine podnositeljka ustavne žalbe je iznela primedbe na nalaz veštaka, ističući da je „trebalo veštačiti samo njenu parcelu i da bi se tada videlo da na njoj nema izgrađenih objekata, a ne k.p. broj …, kojoj je katastar dao površinu od 51,51 ari“.

Rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove i privredu opštinske uprave Petrovac na Mlavi broj 465-30/94-01/2011 od 1. novembra 2011. godine odbijen je zahtev za delimično poništenje rešenja o eksproprijaciji Odeljenja za finansije Petrovac, srez Smederevo broj 03-10886/1 od 21. jula 1966. godine, za deo k.p. broj … u površini od 6 ari, kao neosnovan.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 465-02-00187/1996-07 od 24. aprila 2012. godine uvažena je žalba podnositeljke i poništeno navedeno prvostepeno rešenje, a u obrazloženju rešenja drugostepenog organa je konstatovano da je pobijano rešenje doneto u ponovnom postupku, nakon poništavanja rešenja istog organa od 30. avgusta 2010. godine. Drugostepeni organ je istakao da zakonom nije moguć delimičan poništaj rešenja o eksproprijaciji, u situaciji kada deo parcele čini zajedno sa drugim eksproprisanim parcelama kompleks zemljišta. Takođe je navedeno da je prvostepeni organ propustio da utvrdi da li zapisnik o poravnanju za određivanje naknade za eksproprijaciju sačinjen 14. septembra 1967. godine ima pravnu valjanost sporazuma o naknadi ili da ukaže podnosiocu zahteva da putem nadležnog suda reši pitanje naknade.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 7449/12 od 9. maja 2014. godine odbijena je tužba „N.“ a.d. N. S. podneta 5. juna 2012. godine, kojom je tražen poništaj navedenog rešenja Ministarstva finansija od 24. aprila 2012. godine. Po oceni Upravnog suda, pravilno je tuženi organ zaključio da zbog propuštanja prvostepenog organa da pribavi rešenje o eksproprijaciji broj 03-10886/2 od 21. jula 1966. godine, nije bilo moguće utvrditi koje su sve parcele eksproprisane navedenim rešenjem, kao i da nije ocenjeno da li je postignut sporazum o naknadi, što je jedan od uslova za utvrđivanje ispunjenosti uslova iz člana 36. stav 3. Zakona o eksproprijaciji.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje od 3. jula 2014. godine, kojim je ponovo odbio zahtev za delimično poništenje rešenja o eksproprijaciji Odeljenja za finansije Petrovac, srez Smederevo broj 03-10886/1 od 21. jula 1966. godine, za deo k.p. broj … u površini od 6 ari, kao neosnovan. Prvostepeni organ je ocenio da sporazum od 14. septembra 1967. godine ima pravnu valjanost, „jer se pošlo od činjenice da je njime rešeno pitanje naknade, inače bi, u protivnom, stranka svoje pravo na naknadu za eksproprisanu nepokretnost rešila mnogo ranije, a ne po proteku svih zakonskih rokova. Žalba koju je podnositeljka ustavne žalbe 25. jula 2014. godine izjavila protiv navedenog rešenja odbačena je zaključkom prvostepenog organa od 29. jula 2014. godine, zbog neblagovremenosti, a navedeni zaključak poništen je rešenjem drugostepenog organa od 3. novembra 2015. godine, sa nalogom da prvostepeni organ utvrdi tačan datum kada je podnositeljka primila pobijano rešenje. Zaključkom donetim u ponovnom postupku dopušten je podnositeljki povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje žalbe i ocenjeno da je njena žalba blagovremeno podneta.

Drugostepeni organ je rešenjem od 12. aprila 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke izjavljenu protiv rešenja od 3. jula 2014. godine. U spisima predmeta koji su dostavljeni na zahtev Ustavnog suda 14. aprila 2016. godine, nema dokaza da je navedeno rešenje ekspedovano stranci.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ", br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), da je organ dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, kao i da u ostalim slučajevima, kada se postupak pokreće po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208.); da k ad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (č lan 232. stav 1.) .

Odredbama Zakona o eksproprijaciji („ Službeni glasnik SRS“, br. 40/84, 53/87, 22/89, 15/90, „Službeni glasnik RS“, broj 6/9 0 i „ Službeni list SRJ“, broj 53/9 5), u tekstu koji je važio na dan podnošenja predmetnog zahteva, bilo je propisano: da se naknada za eksproprisanu nepokretnost utvrđuje sporazumom, koji se zaključuje pred opštinskim organom uprave nadležnim za imovinsko pravne poslove (član 19. st. 1. i 2.); da će se n a zahtev ranijeg sopstvenika eksproprisane nepokretnosti pravosnažno rešenje o eksproprijaciji poništiti ako korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti tog rešenja nije izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na tom objektu, osim u slučaju eksproprijacije kompleksa zemljišta (član 39. stav 3.); da k ada je eksproprisan kompleks zemljišta, pravosnažno rešenje o eksproprijaciji poništiće se na zahtev ranijeg sopstvenika ako u roku od pet godina od pravosnažnosti rešenja na kompleksu zemljišta nisu izvršeni znatni radovi na pripremi i uređenju zemljišta (član 39. stav 4.) .

Odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13 i 142/ 14), koji je stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine, propisano je: da pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ima domaće fizičko lice koje je bivši vlasnik oduzete imovine (član 5. stav 1. tačka 1)); da bivši vlasnik ima pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako mu na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti ( član 6. stav 2.); da podnosilac zahteva koji ima pravo da, po različitim osnovima, zahteva vraćanje određene imovine, za isti predmet obeštećenja može da to pravo ostvari samo po jednom osnovu (član 12.); da se n e vraća pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona - ona površina katastarske parcele koja služi za redovnu upotrebu tog objekta, odnosno ako je na kompleksu zemljišta izgrađen veći broj objekata koji su u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona - površina zemljišta koja ekonomski opravdava korišćenje tih objekata (član 25. stav 1. tačka 1)).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je nedelotvornim postupanjem upravnih organa u osporenom upravnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući ove navode podnositeljke sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je period u kome Sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu broj 465-30/94-01 Odeljenja za imovinsko-pravne poslove i privredu opštinske uprave Petrovac na Mlavi mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka, koji je pokrenut 7. novembra 1994. godine, podnošenjem zahteva za delimično poništavanje rešenja o eksproprijaciji, a koji još nije okončan.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka. U konkretnom slučaju, međutim, Ustavni sud nije mogao da ispita da li je podnositeljka svojim nečinjenjem doprinela trajanju osporenog postupka, budući da je upravni organ dostavio samo deo spisa predmeta u kome se odlučuje o predmetnom zahtevu podnositeljke. Ovaj sud, međutim, konstatuje da sama činjenica da postupak nije okončan ni posle 21 godin e od pokretanja , ukazuje da odlučivanje o zahtevu podnositeljke nije okončano u okviru razumnog roka . Ocenjujući raspoložive spise predmeta broj 465-30/94-01, Ustavni sud nalazi da je prevashodni uzrok nedopustivo dugog trajanja predmetnog postupka vraćanje predmeta prvostepenom upravnom organu radi ponovnog odlučivanja, iz razloga što taj organ nije postupao po nalozima iz rešenja drugostepenog organa. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje takvih naloga u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom s istemu (videti mutatis mutandis, predmet Wierciszewska protiv Poljske, broj 41431/98, stav 46. od 25. novembra 2003. godine ). Ustavni sud, takođe ističe da je drugostepeni organ, saglasno članu 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, mogao sam dopuniti postupak i otkloniti nedostatke iz postupka koji je vođen pred prvostepenim organom, te sam rešiti predmetnu upravnu stvar.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da u ovom upravnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja , te da je prvostepeni organ bio dužan najpre da utvrdi da li je u konkretnom slučaju eksproprisan kompleks zemljišta i da, u zavisnosti od odgovora na to pitanje, utvrdi da li je korisnik eksproprijacije u roku od tri godine od pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji izvršio, prema prirodi objekta, znatnije radove na tom objektu, o dnosno da li je u roku od pet godina izvršio znatni je radov e na pripremi i uređenju zemljišta .

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne ža lbe, Ustavni sud je zaključio da ona ima značajan pravni i materijalni interes da joj se vrati eksproprisana nepokretnost i da je, u vreme podnošenja predmetnog zahteva za delimično poništavanje rešenja o eksproprijaciji, to bilo jedino pravno sredstvo kojim je mogla da ostvari pravo na vraćanje spornog zemljišta. Ustavni sud konstatuje da je stupanjem na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju 6. oktobra 2011. godine stvorena pravna mogućnost za vraćanje nepokretnosti koje su oduzete na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ukoliko na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu. Ovaj sud je, međutim, imao u vidu da se, prema odredbi člana 25. stav 1. tačka 1) navedenog zakona, n e vraća pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji, i to površina katastarske parcele koja služi za redovnu upotrebu tog objekta, odnosno ako je na kompleksu zemljišta izgrađen veći broj objekata koji su u funkciji – površina zemljišta koja ekonomski opravdava korišćenje tih objekata . Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe i nakon stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ima pravni interes da se okonča osporeni postupak, u kome je njen zahtev isključivo usmeren na ponovno uspostavljanje prava svojine na spornom zemljištu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za imovinsko-pravne poslove i privredu opštinske uprave Petrovac na Mlavi u predmetu broj 465-30/94-01, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.100 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dugo trajanje osporenog postupka , a uzeo je u obzir praksu ovoga suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnositeljki ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti