Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao devet godina i pet meseci. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete od 300 evra. Deo žalbe protiv rešenja o obustavi postupka se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-11992/2017
19.11.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P . t . „S .“ preduzetnika D. M . iz Soko banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. t . „S .“ preduzetnika D. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vo đen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu I. 851/08 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. t . „S .“ preduzetnika D. M . iz Soko banje ponela je Ustavnom sudu, 27. decembra 2017. godine, preko punomoćnika S. M . i S n. M, advokata iz Sokob anje, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu Iv. 851/08 i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1486/17 od 9. novembra 2017. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jedanku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na pravnu pomoć , zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 67. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, između ostalog, ističe: da izvršni postupak pred Trgovinskim kasnije Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu Iv. 851/08 trajao od 30. maja 2008. godine i da do donošenja rešenja o obustavi izvršenja izvršni sud nije delotvorno preduzeo nijednu radnju kako bi izvršni poverilac naplatio svoje potraživanje; da se sud u osporenom rešenju nije mogao pozvati na odredbu člana 91. Zakona o parničnom postupku, jer izvršni poverilac u ovom izvršnom postupku nije angažovao novog punomoćnika, niti je advokat koji je postupao, postupao po zameničkom punomoćju; da je uz žalbu protiv prvostepenog rešenja, izvršni poverilac podneo izjavu kojom je u celosti naknadno odobrio radnju preduzetu od strane advokata Sn . M, ali da je drugostepeni sud našao da to predstavlja iznošenje novih činjenica i dokaza u postupku po žalbi koje se ne može prihvatiti; da je u žalbi na prvostepeno rešenje ukazano na odredbe čl . 39. i 41. Zakona o advokaturi i da su uz istu dostavljena i rešenja Advokatske komore Zaječara br. 52/16 od 19. maja 2016. godine i broj 71/16 od 25. avgusta 2016. godine kojima je advokatu S . M . iz Soko banje odobren privremeni prestanak bavljenja advokaturom počev od 20. maja 2016. godine do 5. septembra 2016. godine, a za privremenog zastupnika navedenog advokata postavljena je advokat Sn. M . iz Soko banje; da se podneskom od 28. juna 2016. godine advokat Sn. M . izjasnila da se izvršenje nastavi pred tim sudom, a u roku propisanom članom 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i za troškove postupka u visini naknade punomoćniku za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Zaječaru Iv. 851/08 i priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je 2. juna 2008. godine, Trgovinskom sudu u Zaječaru predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika T. u . „F .“, preduzetnika V. S . iz Soko banje radi naplate novčanog potraživanja prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnet je preko punomoćnika izvršnog poverioca advokata S. M . iz Soko banje.

Rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine određeno je predloženo izvršenje.

Dopisom Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 30. juna 2008. godine naloženo je punomoćniku izvršnog poverioca, advokatu S . M, da dostavi adresu lica ovlašćenog za zastupanje izvršnog dužnika, s obzirom na to da je na dostavnici konstatovano da dužnik ne postoji na adresi označenoj u predlogu za izvršenje.

Podneskom od 10. jula 2008. godine, punomoćnik izvršnog poverioca, advokat S. M . dostavio je sudu adresu lica ovlašćenog za zastupanje izvršnog dužnika.

Trgovinski sud u Zaječaru Iv. 851/08 od 17. jula 2008. godine je dopisom upućenom MUP PU Sokobanja zatražio da se izvrši dostava rešenja o izvršenju ovog suda, licu ovlašćenom za zastupanje izvršnog dužnika na naznačenu adresu.

Dopisom MUP PU Zaječar – Policijska stanica Soko banja br. 2653/08 od 28. jula 2008. godine Trgovinski sud u Zaječaru je obavešten da licu ovlašćenom za zastupanje izvršnog dužnika nije uručeno rešenje o izvršenju, jer se isto ne nalazi na teritoriji Sokobanje, uz konstataciju da se navedeno lice nalazi na privremenom radu u Austriji.

Trgovinski sud u Zaječaru je dopisom Iv. 851/08 od 5. avgusta 2008. godine dostavio, punomoćniku izvršnog poverioca, advokatu S. M . iz Soko banje navedeni dopis MUP PU Zaječar – Policijska stanica Soko banja br. 2653/08 od 28. jula 2008. godine, radi izjašnjenja.

Podneskom od 23. septembra 2008. godine punomoćnik izvršnog poverioca, advokat S . M , predložio je da se dostava rešenja o izvršenju izvrši preko oglasne table suda.

Uvidom u dostavnicu Trgovinskog suda u Zaječaru, utvrđeno je da je rešenje o izvršenju istog suda stavljeno na oglasnu tablu i da se isto smatra dostavljenim izvršnom dužniku 29. oktobra 2008. godine. Spisi ovog predmeta su 9. decembra 2008. godine arhivirani.

Podneskom od 3. novembra 2009. godine punomoćnik izvršnog poverioca je predložio promenu sredstva izvršenja plenidbom, procenom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika.

Rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 12. novembra 2009. godine ukinuto je rešenje o izvršenju istog suda Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine u određujućem delu rešenja u pogledu sredstva izvršenja, koje se imalo sprovesti preko NBS u Kragujevcu i određena je promena sredstva izvršenja po rešenju Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine, tako što se izvršenje ima sprovesti popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stvari vlasnika izvršnog dužnik a koje se nalaze na adresi Sokobanja, u ulici Lj. broj 15.

Trgovinski sud u Zaječaru uputio je zamolnicu za sprovođenje izvršenja Iv. 851/08 od 16. decembra 2009. godine Opštinskom sudu u Zaječaru i istom dostavio pravnosnažno rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine sa molbom da isto izvrši i da obavesti taj sud kada rešenje bude izvršeno. Ukoliko rešenje nije moguće izvršiti, predloženo je da Opštinski sud u Zaječaru o razlozima obavesti Trgovinski sud u Zaječaru.

Iz sadržine zapisnika o popisu i proceni Opštinskog suda u Zaječaru Iv. 692/10 od 10. februar 2010. godine proizlazi da u lokalu izvršnog dužnika ne postoje pokretne stvari, a da vlasnik izvršnog dužnika živi u Italiji, te da je nemoguće sprovesti izvršenje.

Privredni sud u Zaječaru je dopisom Iv. 851/08 od 2. marta 2010. godine punomoćniku izvršnog poverioca, advokatu S. M . dostavio dopis Osnovnog suda u Za ječaru – Sudska jedinica u Sokobanji od 22. februara 2010. godine koji je radio kao zamolni sud sprovođenja izvršenja da se izjasni.

Ponovnim dopisom Iv. 851/08 od 13. maja 2010. godine Privredni sud u Zaječaru je pozvao punomoćnika izvršnog poverioca, advokata S. M. da se izjasni o dopisu suda od 2. marta 2010. godine, uz upozorenje da će se predmet u suprotnom arhivirati.

Iz sadržine dostavne naredbe suda od 8. jula 2010. godine proizlazi da su spisi ovog predmeta arhivirani.

Podneskom od 28. juna 2016. godine advokat Sn. M . je istakla da predmetno potraživanje nije naplaćeno, ali da je došlo do naknadnih troškova u sprovođenju izvršenja, a istovremeno se u skladu sa odredbama člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izjasnila da je izvršni poverilac voljan da postupak izvršenja do potpunog namirenja i dalje sprovodi Privredni sud u Zaječaru. Uz podnesak je dostavljen izvod iz APR-a za izvršnog dužnika iz čije sadržine proizlazi da je radnja brisana 8. februara 2013. godine.

Zaključkom Privrednog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 10. februara 2017. godine je naloženo izvršnom poveriocu da se u roku od pet radnih dana izjasni o daljem toku postupka, kao i da opredeli sredstva i predmete izvršenja, posebno imajući u vidu da je izvršni dužnik brisan kod APR-a 8. februara 2013. godine, kao i činjenice da se nakon izvršenog popisa zamolnim putem nije izjasnio na dopise suda Iv. 851/08 od 2. marta i 13. maja 2010. godine, te da će sud ukoliko se izvršni poverilac u ostavljenom roku ne izjasni, obustaviti postupak izvršenja u smislu člana 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Podneskom od 6. marta 2017. godine, punomoćnik izvršnog poverioca advokat S. M . iz Soko banje je predložio da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i da se od izvršnog dužnika najpre zatraži dostavljanje izjave o imovini, te da će nakon pribavljanja izjave o imovini opredeliti predmet izvršenja.

Privredni sud u Zaječaru je rešenjem Iv. 851/08 od 9. marta 2017. godine naložio vlasniku izvršnog dužnika da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku od pet radnih dana od dana prijema ovog rešenja, dostavi izjavu o imovini.

Dopisom Iv. 851/08 od 9. marta 2017. godine Privredni sud u Zaječaru je uputio MUP PU Sokobanja zahtev za dostavu obaveštenja o adresi prebivališta izvršnog dužnika.

Nakon obaveštenja o adresi izvršnog dužnika Privredni sud u Zaječaru je dopisom Iv. 851/08 od 25. aprila 2017. godine predložio da MUP PU Grad Niš izvrši ličnu dostavu rešenja Iv. 851/08 od 9. marta 2017. godine izvršnom dužniku na adresi prebivališta Niš, ul. K. 133.

MUP PU Grad Niš je dopisom broj 1608/17 od 16. maja 2017. godine obavestio Privredni sud u Zaječaru da izvršni dužnik nije zatečen na adresi prebivališta i vratio rešenje Iv. 851/08 od 9. marta 2017. godine.

Privredni sud u Zaječaru je rešenjem Iv. 851/08 od 4. avgusta 2017. godine izrekao novčanu kaznu izvršnom dužniku u iznosu od 10.000,00 dinara zbog nepostupanja po nalogu suda, odnosno zbog nedavanja izjave o imovini, te je izvršnom dužniku naloženo da u roku od pet radnih dana navedeni iznos uplati na račun Privrednog suda u Zaječaru. Istim rešenjem je naloženo izvršnom dužniku da postupi na način određen rešenjem Iv. 851/08 od 9. marta 2017. godine u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom izricanja novčane kazne u povećanom iznosu.

Dopisom Privrednog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 4. avgusta 2017. godine ponovo je zatraženo od MUP PU Grad Niš da pokuša lično dostavljanje rešenja ovog suda od Iv. 851/08 od 4. avgusta 2017. godine, kao i poziva za 4. septembar 2017. godine na adresu prebivališta izvršnog dužnika i da uredno potpisanu dostavnicu vrati ovom sudu najkasnije do 4. septembra 2017. godine.

MUP PU Grad Niš je dopisom broj 2913/17 od 16. avgusta 2017. godine obavestio Privredni sud u Zaječaru da izvršni dužnik nije zatečen na adresi prebivališta i vratio rešenje Iv. 851/08 od 4. avgusta 2017. godine, kao i poziv za 4. septembar 2017. godine.

Iz sadržine zapisnika sa ročišta za davanje izjave o imovini Privrednog suda u Zaječaru Iv. 851/05 od 4. septembra 2017. godine, proizlazi da pozivu za ročište nije pristupio vlasnik izvršnog dužnika, a novo ročište za uzimanje izjave o imovini zakazano je za 2. oktobar 2017. godine.

Iz sadržine zapisnika sa ročišta za davanje izjave o imovini Privrednog suda u Zaječaru Iv. 85 1/05 od 2. oktobra 2017. godine proizlazi da pozivu za ročište nije pristupio vlasnik izvršnog dužnika i obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine i ukinute su sve sprovedene radnje.

Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 2. oktobra 2017. godine obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine i ukinute su sve sprovedene radnje. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je sud uvidom u kompletne spise ovog predmeta utvrdio da je podnesak koji je dostavljen ovom sudu 28. juna 2016. godine u smislu člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju napisala i potpisala advokat Sn. M, sa konstatacijom „po punomoćju u spisima“, te da ista nema punomoćje za zastupanje izvršnog poverioca u ovoj pravnoj stvari, niti ima zameničko punomoćje dato od izvornog punomoćnika S . M . iz Soko banje; da je imajući u vidu da je navedeni podnesak sudu dostavio advokat koji nema punomoćje za zastupanje, a koji je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje podnese punomoćje, ukoliko je isto dato od strane vlastodavca, sud utvrdio da izjava data navedenim podneskom ne proizvodi pravno dejstvo za izvršnog poverioca, s obzirom na to da je data od neovlašćenog lica; da odredba člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje dužnost izvršnih poverilaca da se izjasne u ostavljenom roku, pod pretnjom obustave postupka usled propuštanja, pa je i izvršni poverilac u ovoj pravnoj stvari morao da se izjasni, ukoliko je hteo nastavak postupka sprovođenja izvršenja. Imajući u vidu dužnost suda da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, sud je zaključio da se izvršni poverilac nije u zakonom predviđenom roku izjasnio u smislu člana 547. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa je primenom odredbe člana 547. stav 2. istog zakona, našao da su ispunjeni kumulativni uslovi predviđeni navedenom odredbom, odnosno da je rešenje o izvršenju doneto pre početka rada izvršitelja na području Privrednog suda u Zaječaru i da na dan 1. maja 2016. godine izvršni poverilac još vodi izvršni postupak.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1486/17 od 9. novembra 2017. godine odbijena je žalba izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 2. oktobra 2017. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je izvršni poverilac u smislu člana 547. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju bio dužan da od 1. maja do 1. jula 2016. godine izjavi volju o tome da li će izvršenje sprovoditi sud ili javni izvršitelj; da izvršni poverilac to nije učinio, niti je to učinio punomoćnik izvršnog poverioca, advokat S. M, već advokat Sn . M. kao lice koje nije bilo ovlašćeno za preduzimanje navedene izvršne radnje, te da je pravilno prvostepeni sud obustavio izvršenje na osnovu člana 547. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Dalje je istakao je rok u kome je relevantna volja trebalo da bude izjavljena tekao od 1. maja 2016. godine pa do 1. jula 2016. godine, a punomoćniku izvršnog poverioca, advokatu S . M . je prema rešenju Advokatske komore Zaječar br. 52/16 od 19. maja 2016. godine odobren privremeni prestanak bavljenja advokaturom počev od 20. maja 2016. godine, pa je počev od 1. maja 2016. godine zaključno sa 19. majem 2016. godine imao sasvim dovoljno vremena za podnošenje relevantne volje. Pore navedenog, nalazi i da prvostepenom sudu nije podneto punomoćje, niti rešenje Advokatske komore Zaječar br. 52/16 od 19. maja 2016. godine kojim je advokat Sn . M . određena za privremenog zamenika advokatu S . M . za vreme privremenog prestanka bavljenja advokaturom. Drugostepeni sud je našao da izvršni poverilac ne može u žalbi iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze, shodno pravilu normiranom u članu 372. Zakona o parničnom postupku. Činjenica da je punomoćnik izvršnog poverioca advokat S . M . privremeno prestao da se bavi advokaturom počev od 20. maja 2016. godine, kao i činjenica da je advokat Sn . M . bila njegov zamenik za vreme privremenog prestanka bavljenja advokaturom, predstavlja nove činjenice o kojima prvostepeni sud nije imao saznanja u vreme donošenja pobijanog rešenja. Naime, rešenja Advokatske komore Zaječara br. 52/16 od 19. maja 2016. godine i br. 71/2016 od 25. avgusta 2016. godine i izjava preduzetnika D . M . od 28. juna 2016. godine, predstavljaju nove dokaze o kojima prvostepeni sud nije imao saznanja u vreme donošenja pobijanog rešenja. U odsustvu dokaza da izvršni poverilac bez svoje krivice nije mogao da pomenute nove činjenice iznese i iste predloži u podnesku od 28. juna 2016. godine u kojem je advokat Sn . M . kao neovlašćeno lice izjavila relevantnu volju o tome da li će izvršenje sprovoditi sud ili javni izvršitelj, drugostepeni sud je našao da je neprihvatljivo iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza u žalbi. Prema nalaženju drugostepenog suda, pitanje da li je potrebno da advokat ima zamenika za vreme privremenog prestanka bavljenja advokaturom ceni se prema Zakonu o advokaturi, a da li je stranku zastupalo ovlašćeno lice i da li je punomoćnik stranke imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ceni se prema Zakonu o parničnom postupku. U tom smislu činjenica da je advokat Sn. M, privremeno od 20. maja 2016. godine pa do 5. septembra 2016. godine bila zamenik advokata S . M, ne znači da je u tom periodu bila i punomoćnik izvršnog poverioca, jer prvostepenom sudu nije dostavila punomoćje shodno članu 91. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.) ; da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka U S, 55/14 i 139/14 ) bilo je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da sud novčanu kaznu naplaćuje po službenoj dužnosti, odmah po proteku roka za dobrovoljno plaćanje, a da će se troškovi prinudnog izvršenja novčane kazne prinudno naplatiti istovremeno sa prinudnim izvršenjem kazne (član 51. stav 8.); da izvršni poverilac koji je pokrenuo postupak izvršenja, odnosno obezbeđenja može pred sudom nadležnim za određivanje izvršenja da podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, kada se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanim davanjima, da se zahtev iz stava 1. ovog člana može podneti uz predlog za izvršenje i u toku izvršnog postupka, sve dok postupak ne bude okončan, da će sud po službenoj dužnosti od izvršnog dužnika pribaviti izjavu o imovini, kada je to potrebno radi sprovođenja rešenja o naplati novčane kazne (član 54. stav 1, 2. i 4.); da će sud doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini u potrebnom broju primeraka, da protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljen prigovor; da će sud ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, odnosno ako ne da potpunu izjavu o imovini doneti rešenje o novčanom kažnjavanju i postupiti na način propisan članom 51. ovog zakona, da će sud uz rešenje iz stava 1. ovog člana, izvršnom dužniku dostaviti primerak zahteva za dobijanje izjave o imovini, obaveštenje šta izjava o imovini treba da sadrži, upozorenje da mu u slučaju nepostupanja po nalogu suda može biti izrečena novčana kazna i pouku o posledicama saopštavanja nepotpunih ili netačnih podataka u izjavi (član 55.).

Prelaznim i završnim odredbama člana 547. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – Autentično tumačenje i 113/17 – Autentično tumačenje) je propisano da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak i li postupak obezbeđenja dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj i da ako se ne izjasne u roku, izvršni postupak se obustavlja.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) je propisano da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje i da je sud dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje, a ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određene radnje, sud će da ukine parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnet 2. juna 2008. godine Trgovinskom sudu u Zaječaru i da je izvršni postupak pravnosnažno okončan rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1486/17 od 9. novembra 2017. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao devet godina i pet meseci.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da predmet nije bio složen, iako je izvršenje prvobitno bilo određeno na novčanim sredstvima izvršnog dužnika, a potom na celokupnoj imovini izvršnog dužnika.

Ispitujuću ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac, kao i njegov punomoćnik , svojim pasivnim ponašanjem u periodu od godinu dana kada je rešenje o izvršenju Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine dostavljeno izvršnom dužniku preko oglasne tabl e suda 29. oktobra 2008. godine, do podneska od 3. novembra 2009. godine kojim je predložio promenu sredstva izvršenja, doprineo dužini trajanja izvršnog postupka. Pored navedenog, doprinos podnosioca ustavne žalbe ogleda se i u tome što u periodu od gotovo šest godina od 20. maja 2010. godine, kada mu je dostavljen i drugi dopis Privrednog suda u Zaječaru radi izjašnjenja na dopis Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Sokobanji koji je radio kao zamolni sud sprovođenja izvršenja, pa sve do podneska od 28. juna 2016. godine nije preduzeo nijednu radnju pred sudom.

Ocenjujući postupanje suda u izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud, u konkretnom slučaju, u periodu od jedne godine od dostavljanja rešenja o izvršenju izvršnom dužniku preko oglasne table suda, 29. oktobra 2008. godine , nije preduzimao radnje u postupku, već je izvršni predmet arhivirao. Nakon donošenja rešenja o promeni sredstva izvršenja po rešenju Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 12. novembra 2009. godine, izvršni sud je preduzimao radnje sprovođenja izvršenja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, tako što je uputio zamolnicu Opštinskom sudu Zaječaru radi izvršenja navedenog rešenja o izvršenju. Nakon obaveštenja o nemogućnosti sprovođenja izvršenja i dva uzastopna obraćanja punomoćniku izvršnog poverioca, da se izjasni o daljem toku izvršnog postupka i upozorenja da će se predmet arhivirati, izvršni sud je ponovno 8. jula 2010. godine arhivirao spise predmeta. Po izjašnjenju advokata Sn. M . od 28. juna 2016. godine, o tome da izvršenje sprovodi sud, izvršni sud je zaključkom zatražio od punomoćnika izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka. Nakon izjašnjenja, izvršni sud je preduzimao radnje radi dobijanja izjave o imovini izvršnog dužnika, ali ni nakon više obraćanja MUP PU Sokobanja i Niš, izvršni sud nije dostavio vlasniku izvršnog dužnika rešenje kojim je određeno davanje izjave o imovini. Izvršni sud ni nakon izrečene novčane kazne vlasniku izvršnog dužnika nije uspeo da pribavi izjavu o imovini izvršnog dužnika. Međutim, izvršni sud je održao dva ročišta i na jednom je konstatovao da vlasnik izvršnog dužnika nije pristupio, te je ponovno zakazao ročište radi davanja izjave o imovini na koje takođe nije pristupio vlasnik izvršnog dužnika, nakon čega je obustavio izvršenje određeno rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru Iv. 851/08 od 4. juna 2008. godine i ukinuo sve sprovedene radnje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru Iv. 851/08.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja izvršnog postupka, doprinos izvršnog poverioca i njegovog punomoćnika, izvršnog suda dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. U odnosu na osporeno rešenje, Ustavni sud je utvrdio da ono sadrži detaljno i jasno obrazloženje , zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju odredaba člana 547. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/15). Prema stanovištu drugostepenog suda, izjava volje učinjena podneskom od 28. juna 2016. godine nije učinjena od strane izvršnog poverioca, niti njegovog punomoćnika, već od strane advokata koji nije bio ovlašćen za preduzimanje radnje predviđene prema članu 547. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Pored navedenog, osporenim rešenjem je istaknuto da prvostepeni sud prilikom donošenja rešenja kojim je obustavljeno izvršenje nije imao saznanja da je punomoćnik izvršnog poverioca privremeno prestao da se bavi advokaturom počev od 20. maja 2016. godine, kao ni da je advokat Sn. M . bila njegov zamenik za vreme privremenog bavljenja advokaturom, te da uz žalbu dostavljena rešenja Advokatske komore Zaječar i izjava izvršnog poverioca kojom naknadno odobrava radnje advokata Sn . M, predstavljaju iznošenje novih činjenica. Osim toga, drugostepeni sud je istakao da činjenica da je advokat Sn . M . privremeno od 20. maja 2016. godine do 5. septembra 2016. godine bila zamenik advokata S . M, ne znači da je u tom periodu bila i punomoćnik izvršnog poverioca, jer nije dostavila punomoćje u smislu člana 91. Zakona o parničnom postupku. Polazeći od prethodno navedenog i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog rešenja, za koj e Sud ne nalazi da je zasnovan o na očigledno nepravičnoj, proizvoljnoj ili arbitrarnoj primeni merodavnog prava.

U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da se ustavnom žalbom ne ukazuje na različito postupanje najviših sudova u postupku u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, dok u odnosu na tvrdnju o povredi prava iz člana 36. stav 2. Ustava, Sud podseća na svoje stanovište da pomenuta ustavna garancija ne podrazumeva povoljan ishod žalbenog postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Polazeći od sadržine osporenog akta, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava na pravnu pomoć iz člana 67. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti