Odluka Ustavnog suda o nedostatku legitimacije za vođenje upravnog spora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, potvrđujući stav Vrhovnog suda Srbije. Tužba u upravnom sporu je pravilno odbačena kao nedozvoljena, jer ju je podnelo lice koje nije bilo žalilac u upravnom postupku, već samo umešač.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-120/2007
09.07.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića i Gordane Milojević, oboje iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stanka Milojevića i Gordane Milojević izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 3537/06 od 4. aprila 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević i Gordana Milojević, oboje iz Aleksinca su 23. juna 2007. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 3537/06 od 4. aprila 2007. godine, kao i dopunu ustavne žalbe od 13. februara 2009. godine. Ustavna žalba je podneta zbog povrede ustavnog jemstva zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, ustavnog jemstva nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta zajemčenog članom 25. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava.
Podnosioci ustavne žalbe navode da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačena kao nedozvoljena tužba Stanka Milojevića podneta u upravnom sporu protiv drugostepenog rešenja organa uprave. Podnosioci ustavne žalbe navode da je pogrešan zaključak Vrhovnog suda Srbije da Stanko Milojević nije izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja, već da je drugostepeni organ svojim rešenjem odlučio po žalbi Gordane Milojević, te da s obzirom na izloženo nisu ispunjeni procesnopravni uslovi za podnošenje tužbe u upravnom sporu, u smislu odredbe člana 28. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima. Podnosioci ustavne žalbe navode da je Stanko Milojević protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu zajedno sa Gordanom Milojević, kao umešač i da je istu žalbu i potpisao. Dalje je navedeno i da je Vrhovni sud Srbije po jednoj tužbi podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava, Regionalni centar Niš br. 433-206/04 od 10. maja 2006. godine i br. 430-8/06 od 5. juna 2006. godine formirao dva predmeta i odlučio rešenjima br. U. 3536/06 od 7. marta 2007. godine i U. 3537/06 od 4. aprila 2007. godine, na koji način je učinjena diskriminacija u cilju "manipulisanja činjenicama".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbama člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Gordana Milojević iz Aleksinca, ovde podnositeljka ustavne žalbe je protiv prvostepenog rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava, Filijala C Aleksinac br. 47-02/437-20/156a/06 od 16. marta 2006. godine izjavila žalbu 27. marta 2006. godine. Žalbu je kao umešač potpisao i Stanko Milojević iz Aleksinca. Rešavajući po žalbi, drugostepeni organ, Ministarstvo finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Regionalni centar Niš donelo je rešenje br. 430-8/06 od 5. juna 2006. godine kojim je odbijena žalba Gordane Milojević iz Aleksinca, kao neosnovana.
Protiv drugostepenog rešenja Stanko Milojević iz Aleksinca, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Vrhovnom sudu Srbije. Rešavajući u upravnom sporu po tužbi, Vrhovni sud Srbije je 4. aprila 2007. godine doneo rešenje U. 3537/06 kojim se tužba odbacuje. U obrazloženju rešenja je navedeno da je drugostepenim rešenjem odbijena žalba Gordane Milojević iz Aleksinca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava, Filijala C Aleksinac broj 47-02/437-20/156a/06 od 16. marta 2006. godine, kojim se u stavu 1. dispozitiva usvaja kao osnovan zahtev za izdavanje uverenja o plaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za Gordanu Milojević iz Aleksinca za period od 12. januara 1998. godine do 14. aprila 2004. godine, a u stavu 2. dispozitiva odbija kao neosnovan zahtev za izdavanje uverenja o plaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za Stanka Milojevića iz Aleksinca za period od 12. aprila 1990. godine do 31. decembra 2002. godine, jer je imenovani u navedenom periodu bio osiguran preko nosioca domaćinstva Gordane Milojević iz Aleksinca. U obrazloženju je dalje navedeno da je Vrhovni sud u postupku prethodnog ispitivanja tužbe ocenio da tužbu treba odbaciti s obzirom da Stanko Milojević koji je podneo tužbu protiv drugostepenog rešenja nije podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja, te da u tom smislu nisu ispunjeni procesno-pravni uslovi za podnošenje tužbe u upravnom sporu, u smislu odredbe člana 28. stav 1. tačka 4) Zakona o upravnim sporovima.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 2.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv (član 25. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68. stav 1.).
Odredbom člana 28. stav 1. tač. 3) i 4) Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96) propisano je da će sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da je očevidno da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes (član 12.), ili da se protiv upravnog akta koji se tužbom osporava mogla izjaviti žalba, pa nije uopšte ili nije blagovremeno izjavljena (član 7.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneto od strane Ustavom i zakonom ustanovljenog suda, koji je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz Zakona o upravnim sporovima, odbacio tužbu kao nedozvoljenu. Naime, Vrhovni sud Srbije je utvrdio da je konačnim rešenjem upravnog organa odlučeno po žalbi Gordane Milojević, a da je tužbu podnelo lice o čijim pravima i obavezama, kao i o na zakonu zasnovanom interesu nije u konkretnom slučaju odlučeno drugostepenim rešenjem, te da nisu bili ispunjeni procesno-pravni uslovi za podnošenje tužbe u upravnom sporu. Ustavni sud nalazi da je za ovakvu svoju odluku Vrhovni sud Srbije dao obrazložene razloge koji se zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju zakona.
Podnosilac ustavne žalbe, Stanko Milojević je mogao da se, ukoliko drugostepeni organ nije odlučio po njegovoj žalbi, obrati drugostepenom organu zahtevom da odluči i po njegovoj žalbi. U tom slučaju bi nakon donošenja, odnosno nedonošenja rešenja drugostepenog organa po njegovoj žalbi bio ovlašćen za podnošenje tužbe u upravnom sporu. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije, niti pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.
Ustavni sud je, s obzirom na predmet i sadržinu osporenog rešenja, našao da osporenim aktom podnosiocima ustavne žalbe nije moglo biti povređeno ustavno jemstvo nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25, niti pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava.
U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno ustavno jemstvo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, iz razloga što je Vrhovni sud Srbije po jednoj tužbi podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije – Poreska uprava, Regionalni centar Niš br. 433-206/04 od 10. maja 2006. godine i br. 430-8/06 od 5. juna 2006. godine formirao dva predmeta i odlučio rešenjima U. 3536/06 od 7. marta 2007. godine i U. 3537/06 od 4. aprila 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da ovi navodi nisu osnovani, jer predmet upravnog spora može biti ocena zakonitosti samo jednog konačnog pojedinačnog akta organa uprave.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da ustavnu žalbu treba odbiti.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o nedostatku legitimacije za vođenje upravnog spora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti