Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka o prestanku radnog odnosa i sudskih presuda. Žalba je odbačena kao neblagovremena, jer je podneta po isteku propisanog roka od 30 dana, računatog od dana dostavljanja drugostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vidosava Novakovića iz Prištine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vidosava Novakovića izjavljena protiv rešenja Sekretarijata unutrašnjih poslova – Priština, Ministarstvo unutrašnjih poslova 04 broj 118-338/2000 od 11. oktobra 2000. godine, presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 972/05-04 od 12. decembra 2005. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž I 3579 /06 od 10. aprila 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Vidosav Novaković iz Prištine, preko punomoćnika Ivana B. Savića, advokata iz Smedereva, podneo je 26. januara 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na rad zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisuje da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Sekretarijata unutrašnjih poslova - Priština - IKM Niška Banja, Ministarstvo unutrašnjih poslova 04 broj 118-338/2000 od 11. oktobra 2000. godine utvrđeno da 10. oktobra 1999. godine podnosiocu ustavne žalbe prestaje radni odnos u MUP SUP u Prištini. Takođe je utvrđeno da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž I 3579 /06 od 10. aprila 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđena osporena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 972/05-04 od 12. decembra 2005. godine kojim je odbijen zahtev tužioca Vidosava Novakovića - podnosioca ustavne žalbe da se obaveže tužena Republika Srbija - MUP RS da ga rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i kvalifikacijama, u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja i da se obaveže tužena da mu isplati lični dohodak za period od avgusta 2000. zaključno sa avgustom 2004. godine, kao neosnovan. Zatim je podnosilac ustavne žalbe protiv drugostepene presude izjavio reviziju 7. juna 2008. godine, povodom koje je Vrhovni sud Srbije doneo rešenje Rev. II 1063/08 od 28. oktobra 2008. godine, kojim je ta revizija odbačena.

4. Po stavu Ustavnog suda, korišćenjem revizije smatra se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku, dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete o žalbi.

Polazeći od navedenog, i činjenice da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv osporene drugostepene presude odbačena rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1063/08 od 28. oktobra 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe. Kako je podnosilac ustavne žalbe navedenu reviziju izjavio 7. juna 2008. godine, proizlazi da je podnosilac osporenu drugostepenu presudu primio pre tog datuma. Imajući u vidu izneto i da je ustavna žalba Ustavnom sudu podneta 26. januara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u odnosu na osporenu drugostepenu presudu, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić