Odluka o povredi prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja iz stečaja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu bivšim zaposlenima preduzeća u stečaju sa većinskim društvenim kapitalom. Država je odgovorna za neisplatu priznatih potraživanja, te im je dosuđena naknada materijalne štete u visini neisplaćenog dela.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-120/2016
07.07.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Kimete Biberović, Zakire Komatine , Remke Šehović, Sabihe Ljajić, Sadije Pepić, Stajke Radovanović i Zumrete Muratović, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Kimete Biberović, Sabihe Ljajić, Sadije Pepić, Stajke Radovanović i Zumrete Muratović i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se Kimeti Biberović, Sabihi Ljajić, Sadiji Pepić, Stajki Radovanović i Zumreti Muratović pravo na naknadu materijalne štete u iznosima koji su im priznati u stečajnom postupku iz tačke 1 , umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavne žalbe Zakire Komatine i Remke Šehović .

O b r a z l o ž e nj e

1. Kimeta Biberović, Zakira Komatina, Remka Šehović, Sabiha Ljajić, Sadija Pepić, Stajka Radovanović i Zumreta Muratović, sve iz Novog Pazara, izjavile su u periodu od 29. oktobra 2013. godine, pa do 18. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Ramize Ćorovića, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10. Ustavne žalbe su objedinjene i zavedene pod brojem Už-4232/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 941/14 od 15. oktobra 2015. godine odlučeno je o zahtevima podnositeljki ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i o pravu na naknadu zbog učinjene povrede tog Ustavom zajemčenog prava.

Nakon pravosnažnosti tog rešenja, Privredni apelacioni sud je Ustavnom sudu dostavio ustavne žalbe navedenih podnositeljki, radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-120/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 941/14 od 15. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke , odbačen je zahtev predlagača Zakire Komatine i Remke Šehović da se utvrdi da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da se utvrdi pravična naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknade troškovi postupka ; u stavu drugom izreke usvojen je zahtev predlagača Kimete Biberović, Sabihe Ljajić, Sadije Pepić, Stajke Radovanović i Zumrete Muratović za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji je tekao pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 podnositeljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu trećem izreke određena je novčana naknada podnositeljkama navedenim u stavu drugom izreke, dok su u stavu četvrtom izreke odbijeni zahtevi podnositeljki za isplatu naknade preko iznosa određenih u stavu trećem ; u stavu petom izreke predlagačima iz stava drugog izreke utvrđeni su troškovi postupka, dok je u stavu šestom izreke konstatovano da se spisi predmeta dostave Ustavnom sudu Republike Srbije radi odlučivanja o zaštiti prava na imovinu. U obrazloženju navedenog rešenja, pored ostalog je navedeno: da iz izjašnjenja stečajnog upravnika, proizlazi da je sačinjen spisak o utvrđenim i isplaćenim potraživanjima podnosilaca zahteva; da su podnositeljke bile zaposlene kod FO „Ras“ Novi Pazar na dan otvaranja stečaja 7. jula 2003. godine; da su podnositeljkama utvrđena i isplaćena potraživanjima , i to - Kimeti Biberovi 40%, Zakiri Komatina 110%, Remki Šehović 100%, Sabihi Ljajić 30%, Sadiji Pepić 50%, Stajki Radovanović 60% i Zumreti Muratović 40%; da stečajni dužnik brisan iz registra koji se vodi pred Agencijom za privredne registre; da ocenjujući navode podnositeljki zahteva sa stanovišta Ustavom garantovanih prava na suđenje u razumnom roku i napred navedenih činjenica, Privredni apelacioni sud, rukovodeći se praksom Ustavnog suda, ali i praksom Evropskog suda za ljudska prava, nalazi da dužina trajanja stečajnog postupka ukazuje da isti nije okončan u okviru razumnog roka; da imajući u vidu izneto, kao i činjenicu da svrha ovog pravnog sredstva nije ni presuđenje, ni ostvarivanje naknade štete, već pružanje zaštite pravu garantovanom Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , a koje se ogleda u tome da se pravda učini dostupnom i efikasnom, odnosno da se ostvari u razumnom roku, a zatim i značaja prava koja su predlagači ostvarivali u predmetnom stečajnom postupku, Privredni apelacioni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnositeljkama zahteva navedenim u stavu drugom izreke može ostvariti dosuđenim iznosom od po 30.000,00 dinara; da navedeni iznosi, po nalaženju toga suda , predstavljaju adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke pretrpel e zbog neefikasnog postupanja stečajnog suda; da se prilikom odlučivanja o visini naknade, Privredni apelacioni sud rukovodio praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, imajući u vidu i činjenicu da su u određenom procentu poverioci i namireni u postupku stečaja, kao i to da odmerena naknada mora biti primerena trenutnoj ekonomsko-finansijskoj situaciji u državi; da su iz iznetih razloga za iznose koji prelaze iznose koji su dosuđeni stavom trećim izreke rešenja, a koji predstavljaju adekvatnu pravičnu naknadu, zahtevi podnositeljki odbijeni kao neosnovani, kako je odlučeno stavom četvrtim izreke; da kako je podnositeljka zahteva Zakira Komatina namirena sa 110% u odnosu na utvrđeno potraživanje u stečajnom postupku i Remka Šehović sa 100%, to su one izgubile svojstvo poverioca stečajnog dužnika, pa stoga nema ju aktivnu legitimaciju za podnošenje predloga za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i za podnošenje zahteva za dosuđenje primerene naknade u vidu nematerijalne štete .

Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 8. decembra 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ustavni sud je ceneći istaknutu povredu prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, pošao od stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje namirenja potraživanje koje je dosuđeno sudskim odlukama, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije i Burdov protiv Rusije).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, a 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Sledom izloženog, u situaciji kada podnositeljke ustavne žalbe Kimeta Biberović, Sabiha Ljajić, Sadija Pepić, Stajka Radovanović i Zumreta Muratović nisu u celini naplatile potraživanja priznata u stečajnom postupku, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava, te okolnosti da je stečajni dužnik bio pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom, potvrđuje da je u stečajnom postupku povređeno i njihovo pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio podnositeljkama ustavne žalbe Kimeti Biberović, Sabihi Ljajić, Sadiji Pepić, Stajki Radovanović i Zumreti Muratović pravo na naknadu materijalne štete u iznosima koji su im priznati u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Što se tiče ustavnih žalbi Zakire Komatine i Remke Šehović , čija su potraživanje utvrđena u predmetnom stečajnom postupku i namirena u celosti, Ustavni sud nalazi da su obe podnositeljke ustavne žalbe izgubile svojstvo statusa žrtve, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu istih podnositeljki, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja iz stečaja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti