Ustavni sud odbacio žalbu zbog neurednog zahteva za sprovođenje istrage

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbačen zahtev za sprovođenje istrage. Podnosioci, kao oštećeni tužioci, nisu uredili podnesak u skladu sa višestrukim nalozima suda, zbog čega nisu ispunjene procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borisa Milijića, Aleksandra Gajića i Nine Anđelković, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Borisa Milijića, Aleksandra Gajića i Nine Anđelković izjavljena protiv radnji Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 1696/04, radnji Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 1416/04 i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 1697/08 od 10. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boris Milijić, Aleksandar Gajić i Nina Anđelković, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 15. oktobra 2008. godine ustavnu žalbu, dopunjenu 28. oktobra 2008. godine, protiv radnji Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 1696/04, radnji Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 1416/04 i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 1697/08 od 10. jula 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe, kao akcionari „Pupin telekom“ A.D. podneli Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv odgovornih lica navedenog akcionarskog društva, koje ih je aktom Ktr. 1696/04 od 4. maja 2005. godine obavestilo da je krivična prijava sa svom dokumentacijom prosleđena Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu na nadležnost, jer „se u radnjama prijavljenih ne sadrže elementi ni jednog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima pred Okružnim sudom u Beogradu po službenoj dužnosti“. Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je dopisom Ktr. 1416/04 od 14. novembra 2005. godine obavestilo Borisa Milijića, kao punomoćnika podnosilaca krivične prijave, da nema zakonskih osnova za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv lica protiv kojih je podneta krivična prijava i da „oštećeni protiv prijavljenih lica mogu podneti optužni predlog Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu“.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem Kv. 175/08 od 24. aprila 2008. godine odbacio zahtev za sprovođenje istrage podnosilaca ustavne žalbe od 23. decembra 2005. godine, podnet protiv R.M, D.K. i NN saučesnika, zbog krivičnog dela izlaganje opasnosti iz člana 57. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, krivičnog dela prevare iz člana 171. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakona Republike Srbije, krivičnog dela klevete iz člana 92. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, kao neuredan. Pre donošenja navedenog rešenja, Četvrti opštinski sud u Beogradu je tri puta podnosiocima ustavne žalbe nalagao uređenje podnesaka upućenih sudu kao „optužni predlog (zahtev za sprovođenje istrage)“. Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Kž. 1697/08 od 10. jula 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Kv. 175/08 od 24. aprila 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Članom 171. Zakonika bilo je propisano: da se privatne tužbe, optužnice i optužni predlozi oštećenog kao tužioca, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saopštenja podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik (stav 1.); da podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti (stav 2.); da će ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno, sud podnosioca podneska koji je nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on to ne učini u određenom roku, sud će podnesak odbaciti (stav 3.); da će se u pozivu za ispravku, odnosno dopunu podneska podnosilac upozoriti na posledice propuštanja (stav 4.).

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da je uslov za vođenje krivičnog postupka da su optužni akti i drugi predlozi i podnesci privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca sačinjeni u skladu sa odredbama Zakonika.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku pre svega garantuje okrivljenom, jer se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje su okrivljenom stavljene na teret, ali da se u određenim slučajevima i oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu pozivati na povredu ovog prava. Međutim, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije nesumnjivo utvrdio da je Četvrti opštinski sud u Beogradu, nakon više ponovljenih naloga podnosiocima ustavne žalbe da urede podnesak kojim su inicirali pokretanje krivičnog postupka, a koji je tretiran kao zahtev za sprovođenje istrage, jer se odnosio i na krivično delo za koje je obavezna istraga, ovaj podnesak odbacio kao neuredan. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je postupajući sud podnosiocima ustavne žalbe dao jasan i precizan nalog u kom smislu podnesak treba urediti, odnosno koje podatke, saglasno odredbama Zakonika, zahtev za sprovođenje istrage mora da sadrži, uz upozorenje na posledice propuštanja da se postupi po nalogu suda. Kao odgovor na naloge suda, podnosioci ustavne žalbe su predsedniku i postupajućem sudiji Četvrtog opštinskog suda u Beogradu dostavili više podnesaka naslovljenih kao „pritužba“, odnosno „obaveštenje“, u kojima su isticali da smatraju da je podneti optužni predlog uređen i preciziran, da ga naknadno uređuju tako što otklanjaju i štamparske greške i da smatraju da nisu tačni navodi istražnog sudije da podnesak, koji i dalje označavaju kao „optužni predlog“, sadrži bilo kakve nedostatke. Ustavni sud ukazuje da je u krivičnom, kao i svakom drugom sudskom postupku, jedino redovni sud nadležan da ceni urednost dostavljenih podnesaka, dakle ispunjenost procesnih pretpostavki da se po njima postupa. U tom smislu, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac nemaju ni Ustavom, ni zakonom garantovano pravo da se po njihovom optužnom aktu ili zahtevu za sprovođenje istrage pokrene krivični postupak, ako za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da subjektivno shvatanje podnosilaca ustavne žalbe o tome da je njihov podnesak uredan i da se po njemu može pokrenuti i voditi krivični postupak, ne može predstavljati ustavnopravni razlog na kome se zasnivaju navodi o povredi Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Iz navedenog razloga, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u delu kojim se, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 1697/08 od 10. jula 2008. godine.

U vezi navoda ustavne žalbe da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu podnosiocima povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe tvrdnje o povredi ovog prava u suštini zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, a polazeći od prethodno iznetih razloga, kao i činjenice da se ustavnom žalbom osporava rešenje koje je doneto po žalbi podnosilaca ustavne žalbe, iz čega nesporno proizlazi da su imali i koristili pravo na pravno sredstvo, Ustavni sud ocenjuje da se ni razlozi ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava iz člana 36. Ustava ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima, te ni u ovom delu ne postoje pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Ustavni sud ukazuje da se istaknuta povreda prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, s obzirom na Ustavom utvrđenu sadržinu ovog prava, ne može dovesti u vezu sa osporenim pojedinačnim aktom i radnjama sudova, pošto se oni odnose samo na pitanja procesne prirode u krivičnom postupku, te je Ustavni sud i u ovom delu utvrdio da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Takođe, podnosioci ustavne žalbe osporavaju i radnje preduzete pred Okružnim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu Ktr. 1696/04 i Četvrtim opštinskim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu Ktr. 1416/04, navodeći da je „dužina postupka nekompatibilna zahtevu razumnog roka“, kao i da su im radnjama državnih organa povređena i prava iz čl. 36. i 58. Ustava. Ustavni sud ukazuje da se „radnje“ Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu odnose na dostavljanje krivične prijave koju su podneli podnosioci ustavne žalbe na nadležnost Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a „radnje“ Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu na odbačaj ove krivične prijave i upućivanje njenih podnosilaca da, saglasno Zakoniku o krivičnom postupku, mogu preduzeti krivično gonjenje u svojstvu oštećenih kao tužilaca, što su oni i učinili. Ustavni sud ističe da pravo na suđenje u razumnom roku podrazumeva da je pred sudom pokrenut i da se vodi krivični postupak. Kako se krivični postupak ne pokreće podnošenjem krivične prijave, niti podneta krivična prijava znači pravo njenog podnosioca da će krivični postupak biti pokrenut, Ustavni sud ocenjuje da se osporene radnje označenih javnih tužilaštava ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, odnosno na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, posebno imajući u vidu da su podnosioci ustavne žalbe upućeni da kao oštećeni mogu preduzeti krivično gonjenje. Konačno, kako javno tužilaštvo nije državni organ koji je nadležan da odlučuje o imovinskim pravima građana, to se osporene radnje, po oceni Ustavnog suda ne mogu dovesti u pravnu vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom zajemčenog prava na imovinu.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke da se vodi postupak i odlučuje o delu ustavne žalbe kojim se osporavaju radnje Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu i Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavni sud odbacio žalbu zbog neurednog zahteva za sprovođenje istrage

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti