Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog nedonošenja rešenja o radnom statusu podnositeljke. Žalba je preuranjena jer podnositeljka nije iskoristila pravna sredstva predviđena za slučaj „ćutanja uprave“, kao što je tužba Upravnom sudu, pre obraćanja Ustavnom sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1202/2010
16.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Danijele Lazić iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Danijele Lazić.

O b r a z l o ž e nj e

1. Danijela Lazić iz Jagodine podnela je Ustavnom sudu 3. februara 2010. godine ustavnu žalbu, zbog povrede ustavnih načela zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz čl. 21. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i prava na ljudsko dostojanstvo iz člana 23. stav 1, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36, prava na obaveštenost iz člana 51. i prava na rad iz člana 60. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6, slobode izražavanja iz člana 10. i prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da godišnjim rasporedom poslova Osnovnog suda u Jagodini za 2010. godinu I Su. 2/2010-1 od 6. januara 2010. godine nije predviđeno da ona radi na radnom mestu zapisničara u tom sudu, a do podnošenja ustavne žalbe nije dobila rešenje kojim bi se potvrdio status neraspoređenog državnog službenika. Predložila je da se nadležnom organu naloži donošenje pojedinačne odluke o radnom odnosu podnositeljke ustavne žalbe i da se odluči o naknadi štete prouzrokovane radnjom nečinjenja nadležnog organa.

2. Ustavni sud ukazuje da pravima i slobodama garantovanim odredbama Konvencije, zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na relevantne odredbe Ustava.

3. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena pravna sredstva propisana zakonom kojima se uređuje postupak koji je prethodio postupku pred Ustavnim sudom.

4. Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'', broj 116/08) propisano je: da će Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca obrazovati komisije koje će doneti rešenja o raspoređivanju zaposlenih iz sudova i javnih tužilaštava, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji će doneti ministar nadležan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine (član 16. stav 3.); da se na prava zaposlenih iz člana 16. ovog zakona primenjuju odredbe zakona koji uređuje prava državnih službenika i nameštenika pri promeni uređenja državnih organa (član 17.).

Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) propisano je: da ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine, da ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako ni takvo radno mesto ne postoji postaje neraspoređen, da ako se državni službenik iz stava 2. ovog člana ne saglasi s premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa, da državnom službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja o premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je državni službenik neraspoređen (član 133.); da se u slučaju donošenja novog Pravilnika, svi državni službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, pri čemu rukovodilac vodi računa o tome na kojim su poslovima radili pre raspoređivanja, a ako novim Pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika bude smanjen, na prekobrojne državne službenike primenjuju se odredbe ovog zakona koje važe za slučaj izmene Pravilnika (član 133. ovog zakona) (član 134.); da ako državni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi državni organ, on preuzima i državne službenike iz ukinutog državnog organa, rešenjima koja donosi rukovodilac državnog organa koji je preuzeo delokrug, da do donošenja novog Pravilnika o državnom organu koji je preuzeo delokrug, preuzeti državni službenici nastavljaju da rade poslove koje su radili, a pravo na platu ostvaruju prema dotadašnjim rešenjima, kao i da se posle donošenja novog Pravilnika primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za slučaj kad je nov Pravilnik donesen samo radi promene unutrašnjeg uređenja državnog organa (član 135.); sva prava iz radnog odnosa državni službenik ostvaruje u državnom organu čiji je rukovodilac doneo rešenje da je državni službenik neraspoređen (član 138. stav 2.); da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu (član 140. stav 4.).

Odredbama člana 208. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01) propisano je: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, a da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (stav 2.).

Zakonom o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2.).

5. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je povod za podnošenje ustavne žalbe donošenje godišnjeg raspored poslova Osnovnog suda u Jagodini, ali da iz sadržine ustavne žalbe i postavljenog zahteva proizlazi da je predmet osporavanja ustavne žalbe radnja nečinjenja nadležnog organa, odnosno nedonošenje rešenja kojim bi se podnositeljki potvrdio status neraspoređenog državnog službenika. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, organ koji je bio dužan da donese navedeno rešenje je nadležna komisija Visokog saveta sudstva.

Imajući u vidu da se na postupak odlučivanja o pravima i dužnostima državnih službenika, u smislu člana 140. stav 4. Zakona o državnim službenicima, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, podnositeljka ustavne žalbe je imala mogućnost da koristi pravna sredstva za „ćutanje uprave“.

Kako podnositeljka ustavne žalbe nije iscrpela sva zakonom predviđena pravna sredstva u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti