Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na nepristrasan sud
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na nepristrasan sud. Sudija koji je kao član Visokog saveta sudstva učestvovao u odluci o ukidanju imuniteta podnosiocu, kasnije je učestvovao u donošenju osuđujućih presuda protiv njega, što opravdava sumnju u nepristrasnost.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba B. J . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Ok. 4/18 od 2. marta 2018. godine i utvrđuje se da je podnosiocu ustavne žalbe navedenim presudama povređeno pravo na nepristrasan sud, kao element prava na pravično suđenje, zajemčeno g odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba u odnosu na pravo na nepristrasan sud odbacuje.
2. Poništavaju se presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine i presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Ok. 4/18 od 2. marta 2018. godine, u delu koji se odnosi na podnosioca ustavne žalbe B. J . i određuje se da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje donese novu odluku o žalbama B. J . i njegovih branilaca – advokata mr N . J, T . J . i Z . P . izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. B . J . iz Beograda podne o je Ustavnom sudu, 27. decembra 2017. godine, preko punomoćnika P . Ć , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 4. januara, 3. septembra i 11. oktobra 2018. godine, protiv presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Ok. 4/18 od 2. marta 2018. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. Ustava, u postupku koji se vodio u predmetu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 23/14 (ranije u predmetu istog suda K. Po.1. 89/11).
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:
- da se umišljaj izvršioca krivičnog dela ceni isključivo u trenutku preduzimanja radnje izvršenja;
- da su osporene presude zasnovane na nedozvoljenim dokazima u koje spadaju svi dokazi pribavljeni u periodu od 22. jula 2011. do 14. oktobra 2011. godine;
- da je „sudija M. L . prvo bio sudija izvestilac, kada je rešenjem veća Apelacionog suda u Beogradu ukinuta prva oslobađajuća presuda prvostepenog suda, ..., On je bio i predsednik veća koje je, nakon održanog pretresa, preinačilo drugu oslobađajuću presudu i osudilo podnosioca na kaznu zatvora u tr ajanju od tri godine,…, No, iako je ta preinačujuća drugostepena presuda ukinuta od istog suda trećeg stepena, sudija L. nije želeo da se izuzme iz daljeg odlučivanja, niti je izuzet rešenjem predsednika suda, tako da je bio član veća i u novoj drugostepenoj presudi – opet preinačujućoj i osuđujućoj“;
- da je podnosilac u svojoj žalbi protiv prve preinačujuće presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 10/15 od 6. novembra 2015. godine izneo izričit zahtev za izuzeće sudije M. L . iz daljeg postupanja u predmetnom krivičnom postupku, ukoliko ta presuda bude ukinuta rešenjem suda trećeg stepena, a o kom zahtevu nikad nije odlučeno;
- da je „sudija M. R . bila predsednik vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu koje je rešenjem od 28. septembra 2011. godine odbilo žalbu podnosioca na rešenje istražnog sudije o određivanju pritvora, da je bila i na čelu veća istog suda koje je rešenjima od 18. oktobra 2011. godine i 30. novembra 2011. godine odbilo žalbe podnosioca protiv rešenja istražnog sudije o odbijanju ponuđenog jemstva; da je predsedavala većem koje je rešenjem od 7. decembra 2011. godine produžilo pritvor podnosiocu pre potvrđivanja optužnice; da je podneskom od 28. decembra 2011. godine „vraćala“ podnosiocu i njegovom braniocu na „formalnu popravku“ predloge za određivanje jemstva, jer navodno nisu sadržavali valjano sročeno obećanje pritvorenika da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište, ali da i pored izričito datog obećanja podnosioca u formi citiranja zakonskog teksta, imenovana sudija kao predsednik vanraspravnog veća nije potom nikad odlučila o traženoj zameni pritvora jemstvom – zbog čega je podnosilac u pritvoru ostao sve do 8. marta 2012. godine “;
- da je sudija M. R . bila član veća koje je donelo rešenje Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1 . 2/16 od 12. maja 2016. godine, kao i član veća koje je donelo osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine;
- da je sudija „N. Z . bila u Kv veću Višeg suda u Beogradu koje je rešenjem od 5. januara 2012. godine produžilo pritvor podnosiocu u fazi istrage. Zatim je bila u Kž veću Apelacionog suda u Beogradu, koje je prvo rešenjem od 2. marta 2012. godine ukinulo rešenje Višeg suda o produženju pritvora podnosiocu, ali je potom bila i član istog veća koje je svojim rešenjem od 11. maja 2012. godine odbilo žalbu podnosioca i potvrdilo rešenje prvostepenog suda od 29. marta 2012. godine o produženju pritvora podnosiocu, iako se baš ništa od činjenica i okolnosti pritvora u međuvremenu nije promenilo. U oba izneta slučaja, član istog Kž veća Apelacionog suda u Beogradu, zajedno sa sudijom N. Z, bil a je i sudija N. M ,…, Obe su bile članice, zajedno sa sudijom M. L, u žalbenim većima Apel acionog suda u Beogradu, kada su uvažavanjem žalbe javne tužbe, donošene već više puta pominjane preinačujuće (osuđujuće) presude od 6. novembra 2015. god ine i 23. januara 2017. godine“.
Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi da su podnosiocu povređena označena ustavna prava, da poništi osporene presude, da mu dosudi iznos od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da se odluka Ustavnog suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“ .
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, iz dostavljene dokumentacije, dopisa Višeg suda u Beogradu Su. VIII – 43 27/19 od 16. oktobra 2019. godine i dopisa Vrhovnog kasacionog suda VIII Su. 455/19 od 6. novembra 2019. godine, utvrdio:
- da je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje 23. septembra 2011. godine uputilo dopis Visokom savetu sudstva, u kome je predloženo da Visoki savet sudstva ukine imunitet sudiji i članu Visokog saveta sudstva B . J;
- da iz zapisnika sa vanredne sednice Visokog saveta sudstva broj 021-05-67/2011-01 od 22. septembra 2011. godine proizlazi da je na sednici bio prisutan i M. L; u zapisniku je navedeno da je „M . L . istakao da je nesporno da povodom dostavljenog zahteva treba doneti odluku, s tim što treba B . J . omogućiti da se izjasni o navodima iz dopisa Tužilaštva za organizovani kriminal ,.., Kako se članovi nisu više izjašnjavali o zahtevu specijalnog tužioca, N. M . je stavila na glasanje zahtev da se prema B . J, članu Visokog saveta sudstva odobri mera lišenja slobode u postupku zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Nakon glasanja, pet članova Saveta je bilo protiv predloga za skidanje imuniteta, te je predsednik Saveta konstatovala da nije prihvaćen zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal da se B . J . ukine imunitet i odobri mera lišenja slobode “;
- da je u zapisniku sa 12. redovne sednice Visokog saveta sudstva broj 06-00-33/2011-01 od 23. septembra 2011. godine navedeno da su „članovi Saveta jednoglasno doneli odluku da se B. J, izbornom članu Visokog saveta sudstva iz reda sudija, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičn og zakonika ukine imunitet i odobri određivanje pritvora“ (sednici Visokog saveta sudstva je prisustvovao i M. L .);
- da je odlukom Visokog saveta sudstva broj 021-05-67/2011-01 od 23. septembra 2011. godine odobreno određivanje pritvora B. J, izbornom članu Visokog saveta sudstva iz reda sudija zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;
- da je presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 89/11 od 16. maja 2013. godine, između ostalog, okrivljeni B. J, ovde podnosilac ustavne žalbe, oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);
- da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 31/13 od 31. januara 2014. godine usvojena žalba Tužioca za organizovani kriminal, te je ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 89/11 od 16. maja 2013. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje; sudija M. L . je bio član veća koje je donelo navedeno rešenje;
- da je presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 23/14 od 17. marta 2015. godine, između ostalog, okrivljeni B. J . je oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret;
- da je presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 10/15 od 6. novembra 2015. godine usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, te je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 23/14 od 17. marta 2015. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, između ostalog, okrivljenog B. J . oglasio krivim da je učinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od tri godine; sudija M. L . je bio predsednik sudećeg veća koje je donelo navedenu presudu;
- da su rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/16 od 12. maja 2016. godine usvojene žalbe, te je ukinuta presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 10/15 od 6. novembra 2015. godine;
- da je osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine usvojena žalba Tužioca za organizovani kriminal, te je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 23/14 od 17. marta 2015. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, između ostalog, okrivljenog B. J . oglas io krivim za delo koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret; u donošenju presude je kao član veća učestvovao sudija M . L .;
- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine, stavom drugim izreke, usvojene žalbe okrivljenog B. J . i njegovih branilaca, branioca okrivljenog B.Č. i branioca okrivljenog D.G, te je preinačena presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje, kao sud trećeg stepena, okrivljenog B . J . osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane, a presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine je u odnosu na okrivljenog B . J . u nepreinačenom delu potvrđena ; okrivljeni B.Č. i D.G. su oslobođeni od optužbe.
Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Ok. 4/18 od 2. marta 2018. godine odbijeni su kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B . J, te branilaca okrivljenog Lj.B . podneti protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine i Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tač. 1), 4), 7) i 8) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, te iz člana 439. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok su u ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca, kao i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lj.B. od 23. februara 2018. godine odbačeni.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), kao i da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i sved oci odbrane (član 33. stav 5.).
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ) (u daljem tekstu ZKP) , između ostalog, propisano je da sudija ili sudija – porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (član 37. stav 2.), kao i da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija – porotnik koji se morao izuzeti (član 438. stav 1. tačka 4.).
Članom 359. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a stavom 3. istog člana propisano je da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Odredbama člana 3. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09-Odluka US, 104/09, 101/10, 8/12-Odluka US, 121/12, 124/12-Odluka US, 101/13, 111/14-Odluka US, 117/14, 40/15, 63/15-Odluka US, 106/15, 63/16-Odluka US i 47/17) propisano je da je sudija dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost (član 1.) , kao i da je sudija dužan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima (stav 2.).
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim presudama povređeno pravo na nepristrasan sud, kao element prava na pravično suđenje. Pri tome navodi da je „sudija M. L . 22. septembra 2011. godine glasao u Visokom savetu sudstva protiv predloga da se podnosiocu oduzme sudijski imunitet kako b i isti mogao biti uhapšen, da je 23. septembra 2011. godine sa ostalim članovima Visokog saveta sudstva glasao 'da se odobrava pritvaranje', te da je bio predsednik veća Apelacionog suda u Beogradu koje je donelo presudu Kž.1. Po.1. 10/15 od 6. novembra 2015. godine, kao i da je bio član sudećeg veća koje je donelo osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po1. 23/16 od 23. januara 2017. godine“.
Ustavni sud, ocenjujući ove navode ustavne žalbe, prvo ukazuje na dosadašnju praksu Evropskog sud a za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) , prema kojoj je ESLjP prešao put od čisto objektivne koncepcije zasnovane na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja, do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja u kojem sudija nije poštovao razdvojenost navedenih funkcija.
Osnovna karakteristika prvog perioda jeste nastojanje ESLjP da primenom stroge defincije objektivne nepristrasnosti otkloni bilo kakav rizik koji bi, usled prethodnog vršenja funkcije gonjenja ili sprovođenja istrage, doveo u pitanje pristrasnost sudije u fazi suđenja (ESLjP, Cubber protiv Belgije, predstavka broj 9186/80, presuda od 26. oktobra 1984 . godione, § 24, 30.). Na drugoj strani, sadašnje postupanje ESLjP odlikuje zahtev da objektivna povreda načela razdvojenosti funkcija gonjenja, sprovođenja istrage i suđenja moraju biti praćena pristrasnim ponašanjem sudije. Pri tome je neophodno ispitati da li se subjektivne bojazni okrivljenog mogu prihvatiti kao objektivno opravdane, budući da je to odlučujući elemenat prilikom ocene o nepristrasnosti (ESLjP, Hauschildt protiv Danske, predstavka broj 10486/83, presuda od 24. maja 1989 . godine, § 50; Ferrantelli i Santangelo protiv Italije, predstavka broj 19874/92, presuda od 7. avgusta 1996 . godine, § 58.). Drugim rečima, nekadašnja apstraktna ocena zamenjena je ocenom okolnosti konkretnog slučaja, pri čemu se uzima u obzir stanovište okrivljenog, ali ono nema odlučujući značaj (ESLjP, Perote Pellon protiv Španije, predstavka broj 45238/99, presuda od 25. jula 2002 . godine, § 44.).
Takođe, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, okrivljenom u krivičnom postupku garantovano i pravo na nepristrastan sud, odnosno pravo da nepristrasan sud odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv okrivljenog. Ova ustavna garancija je uređena trećom glavom (čl. 37- 42.) ZKP -a, kao poseban institut krivičnog procesnog prava – izuzeće sudija.
Ustavni sud ističe da ratio legis instituta izuzeća sudije jeste da obezbedi da sudija, koji je inače apstraktno sposoban da vrši sudijsku funkciju u bilo kom krivičnom postupku, ne učestvuje u postupku povodom određene krivične stvari zbog postojanja određenog razloga koji dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost. To može da bude određeni lični interes sudije u samoj stvari, postojanje određenog odnosa sa strankama i drugim učesnicima krivičnog postupka ili vršenje u istom krivičnom postupku sudijskih ili nesudijskih funkcija. Naveden i razlozi za izuzeće sudije su predviđeni u članu 37. ZKP-a. Odredbom člana 37. stav 2. ZKP-a propisano je da sudija ili sudija – porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. U ovom slučaju je razlog za izuzeće određen na uopšten način i njegovo postojanje nije sâmo po sebi dovoljno da dovede do izuzeća sudije. Moguće razloge za izuzeće zakonodavac tradicionalno ne navodi, pa je praksi sudova ostavljeno da odrede o kakvim okolnostima je reč. Za razliku od okolnosti koje su propisane stavom 1. člana 37. ZKP-a, okolnosti predviđene stavom 2. istog člana, moraju biti procenjivane u svakom konkretnom slučaju. Reč je o okolnostima koje prema uobičajenim kriterijumima izazivaju sumnju u nepristrasnost određenog lica. Dakle, neophodno je da sud koji odlučuje o tome oceni da li istaknuti razlozi imaju takav značaj da opravdavaju izuzeće sudije u konkretnom slučaju.
Imajući u vidu navode ustavne žalbe, kao i činjenicu da se tokom krivičnog postupka koji je vođen protiv njega, podnos ilac u žalbama, odnosno u zahtevima za zaštitu zakonitosti nakon pravnosnažno okončanog krivičnog postupka, pozivao na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP-a, Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje u konkretnom predmetu upravo od značaja ove odredbe ZKP -a. Okolnosti koje izazivaju sumnju moraju biti objektivno opravdane, odnosno te okolnosti se moraju ceniti u svetlu svakog konkretnog slučaja.
Prvo, Ustavni sud ukazuje da je sudija M. L . na 12. redovnoj sednici Visokog saveta sudstva broj 06-00-33/2011-01 od 23. septembra 2011. godine glasao za donošenje odluke da se B. J, izbornom članu Visokog saveta sudstva iz reda sudija , ukine imunitet i odobri određivanje pritvora. Dakle, sudija M. L . je vršio funkciju člana Visokog saveta sudstva, te je kao član učestvovao u donošenju odluke o imunitetu B . J, a koja uloga je, u konkretnom slučaju, mogla da stvori određeno predubeđenje o krivici podnosioca ustavne žalbe. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i rezultate glasanja sa sednice Visokog saveta sudstva od 22. septembra 2011. godine, na kojoj podnosiocu nije ukinut imunitet i nije odboreno određivanje lišenja slobode. Nakon ovoga, sudija M . L . je bio član veća koje je donelo rešenje Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 31/13 od 31. januara 2014. godine, zatim je bio predsednik veća koje je donelo presudu Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 10/15 od 6. novembra 2015. godine, te je bio član veća koje je donelo osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine.
Drugo, prema shvatanju Ustavnog suda, učešće sudije M. L . u donošenju odluke Visokog saveta sudstva da se podnosiocu ustavne žalbe ukine imunitet i odobri određivanje pritvora dobija drugačije značenje ako se sagleda kroz činjenicu da svega dan ranije nije doneta odluka o ukidanju imuniteta podnosiocu, te da je sudija M . L , bilo kao član veća ili kao predsednik veća, učest vovao u donošenju više odluka koje su bile nepovoljne za samog podnosioca, a naročito im ajući u vidu da su te odluke donete nakon prvostepenih, oslobađajućih presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K. Po.1. 89/11 od 16. maja 2013. godine i K. Po.1. 23/14 od 17. marta 2015. godine.
Treće, višestruke procesne uloge koje je sudija M. L . imao u krivičnom postupku u kome su doneti osporeni akti , bilo kao član Visokog saveta sudstva, bilo kao sudija – član veća, odnosno kao predsednik veća, ne mogu se opravdati na način na koji je to učinio Apelacioni sud u Beogradu u osporenoj presudi Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine da su „izneti žalbeni navodi po oceni ovog veća neosnovani, budući da iz spisa predmeta proizlazi da je sudija M . L . u ovom krivičnom postupku postupao u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. Po.1. 31/13, zatim u predmetu Kž.1. Po.1. 10/15 i u predmetu Kž.1. Po.1. 23/16, pri čemu na održanim javnim sednicama veća, kao i pretres ima pred drugostepenim sudom, niko od stranaka u postupku nije imao primedbe na sastav veća, niti je traženo izuzeće sudije M. L,…, dakle kako iz citirane zakonske odredbe proizlazi da sudija može biti izuzet, a ne da će biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, a pri činjenici da niko od stranaka u postupku do početka pretresa pred drugostepenim sudom nije tražio izuzeće sudije M . L, to se neosnovano žalbama okrivljenog B . J . i njegovih branilaca ukazuje da je ovaj sudija ne pretresu pred Apelacionom sudom u Beogradu morao biti izuzet. S druge strane, sudija L, budući da nije podneo zahtev za izuzeće u smislu odredbe člana 38. stav 2. ZKP, očigledno nije smatrao da postoje okonosti koje bi kod stranaka mogle izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost“.
Naime, iako je nesporno da je „sudija dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost“, a kako je to propisano č lanom 3. stav 1. Zakona o sudijama, to se, prema oceni Ustavnog suda, u okolnostima konkretnog slučaja ne može smatrati dovoljnim da otkloni postojanje opravdane boj azni u nepristrasnost sudije M. L . Drugim rečima, Ustavni sud nalazi da, višestruko angažovanje sudije M. L . u konkretnom slučaju i odluke u čijem donošenju je učestvovao, predstavljaju okolnosti koje izazivaju sumnju u pristrasnost u smislu člana 37. stav 2. ZKP (u vezi s tim vid eti presudu ESLjP, Perote Pellon protiv Španije, predstavka broj 45238/99, od 25. jul a 2002 . godine, §§ 46-48.). Takođe, Ustavni sud konstatuje da u postupku pred Visokim savetom sudstva, kad se odlučuje o imunitetu člana Visokog saveta sudstva, članovi Saveta se, između ostalog, upoznaju i sa prikupljenim dokazima iz kojih proizlazi relevantan stepen sumnje za vođenje postupka. Iz te činjenice proizlazi postojanje razloga za sumnju u nepristrasnost sudije koji je zahvaljujući učestvovanju u postupku za davanje odobrenja za krivično gonjenje lica – člana Saveta, bio u prilici da na taj način stekne odgovarajuće predubeđenje za konkretan predmet.
6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da je učestvovanjem sudije M. L . u postupku u kom e su donete osporene presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine, Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Ok. 4/18 od 2. marta 2018. godine , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na nepristrasan sud, kao sastavni element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti poništajem presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Ok. 4/18 od 2. marta 2018. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine, u delu koji se odnosi na podnosioca ustavne žalbe B. J . i određivanjem da Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje donese novu odluku o žalbama podnosioca B. J . i njegovih branilaca – advokata mr N . J, T . J . i Z . P . izjavljenim protiv osporene presude Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.
Imajući u vidu da je poništio osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. Ok. 4/18 od 2. marta 2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.3. Po.1. 2/17 od 28. septembra 2017. godine, Ustavni sud se nije posebno upuštao u ocenu navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog iz čl. 32. i 33. Ustava. Takođe, Sud se nije upustio ni u ocenu navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a imajući u vidu da je poništio trećestepenu osporenu presudu, kao i presudu Vrhovnog kasacionog suda, te da samim tim ne bi bile ispunjene procesne pretpostavke za postupanje Ustavnog suda.
7. Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na nepristrasan sud iz člana 32. Ustava, jer su u različitim fazama postupka višestruko učestvovale i sudije M. R, N . Z . i N . M . Takođe, podnosilac smatra da je učešćem sudije V . M . (sin N . M, ranije pred sednik Visokog saveta sudstva) u donošenju prvostepenih, oslobađajućih presuda dovedeno u pitanje pravo na nepristrasan sud.
Ustavni sud je ocenjujući ove navode ustavne žalbe, konstatovao da ovi navod i ni su cenjen i u redovnom krivičnom postupku propustom podnosioca ustavne žalbe, kako to nesumnjivo proizlazi iz dostavljene dokumentacije i dopisa Višeg suda u Beogradu Su. VIII – 43 27/19 od 16. oktobra 2019. godine. Stoga, činjenica neisticanja napred navedenih navoda, predstavlja smetnju da ih Ustavni sud razmatra u postupku po ustavnoj žalbi, jer bi u suprotnom Ustavni sud postupao kao instancioni sud , čime bi prekoračio Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti. Saglasno tome, ove navod e, koji nisu cenjen i od strane Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje jer ni su bi li istaknut i u žalbama protiv drugostepene, osuđujuće presude Kž.1. Po.1. 23/16 od 23. januara 2017. godine, Ustavni sud nije ni razmatrao. Takođe, Ustavni sud napominje da ovi navodi ustavne žalbe nisu istaknuti ni u zahtevima za zaštitu zakoni tosti podnosioca ustavne žalbe, a kako to nesporno proizlazi iz dopisa Vrhovnog kasacionog suda VIII Su. 455/19 od 6. novembra 2019. godine.
Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.