Odluka Ustavnog suda o razumnom roku u složenom krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom postupku protiv 23 lica. Trajanje postupka od šest godina i devet meseci ocenjeno je kao razumno s obzirom na izuzetnu složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Đurkić, Bratislav Đokić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. aprila 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po. 1. 101/10 (ranije predmet Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.P. 28/07), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 3. jula 2014. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv „odluka koje se odnose na lišenje slobode, određivanje pritvora i produženje pritvora, kao i odluka donetih na osnovu izjavljenog pravnog leka protiv navedenih odluka“, zbog povrede prava iz čl. 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 36, 41. i 42. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji se pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje vodio u predmetu K.Po.1. 101/10 (ranije predmet Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.P. 28/07).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da je podnosilac lišen slobode 29. maja 2007. godine oko 9,30 časova, na svom radnom mestu, u službenim prostorijama Republičke tržišne inspekcije – Odeljenje Beograd – Odsek za kontrolu merila i mernih jedinica, kada je sačinjena i potvrda o privremeno oduzetim predmetima, sa vremenskom naznakom „29. maj 2007. godine u 9,36 časova“;

- da je podnosilac 29. maja 2007. godine saslušan u svojstvu osumnjičenog od strane Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, te da je na tom zapisniku konstatovano da je saslušanje započeto u 17,36 časova, a da je javni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva o tome obavešten u 12,00 časova;

- da je u krivičnoj prijavi Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Ku. 15/17 označeno da je podnosilac lišen slobode 29. maja 2007. godine u 16,00 časova, a što je navedeno i u rešenju o zadržavanju Ku. 15/07 – LS. 79/07 od 29. maja 2007. godine, s tim što je u tom rešenju o konstatovano da je javni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva o tome obavešten u 16,05 časova;

- da je pred istražnog sudiju Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje podnosilac izveden 31. maja 2007. godine u 8,00 časova, a da je bio saslušan tek 1. juna 2007. godine u 3,30 časova, o čemu je sačinjen zapisnik o saslušanju osumnjičenog Ki.P. 28/07;

- da je istražni sudija Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje doneo rešenje Ki.P. 28/07 od 1. juna 2007. godine, kojim je prema podnosiocu odredio pritvor, po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 2. tačka 2) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji se podnosiocu ima računati od lišenja slobode 29. maja 2007. godine u 16,00 časova, a koje rešenje je postalo pravnosnažno rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.P. 28/07 – Kv.P. 174/07 od 20. juna 2007. godine, pri čemu u donetim rešenjima „nije precizirano koji konkretno svedoci treba da budu ispitani“;

- da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.P. 184/07 od 29. juna 2007. godine prema podnosiocu produžen pritvor za još dva meseca, s tim što mu je proširen osnov pritvora i na osnov iz člana 142. stav 2. tačka 5) (pored osnova iz člana 142. stav 2. tačka 2.) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, ali „bez navođenja koje su to osobito teške okolnosti izvršenja krivičnog dela koje je podnosiocu stavljeno na teret“;

- da je pritvor protiv podnosioca i nadalje produžavan, s tim što je u međuvremenu otpao zakonski osnov iz člana 142. stav 2. tačka 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, da bi poslednje rešenje o produženju pritvora Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K .P. 28/07 – Kv.P. 51/08 bilo doneto 22. februara 2008. godine, pri čemu su sva rešenja o produženju pritvora „sadržala identične i stereotipne razloge zbog kojih su doneta, a ni drugostepena rešenja nisu sadržala dovoljno jasne, ubedljive i individualizovane razloge za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru“;

- da se na snimcima koji su na televizijskim programima emitovani kao „udarna vest“ u svim informativnim emisijama gotovo svih televizija počev od 10 časova toga dana pa nadalje „jasno vidi lik podnosioca“, sa označavanjem njegovog punog imena i prezimena i uz navođenje da je reč o pripadniku „naftne mafije“, što je „i objektivno i subjektivno ponižavajuće“;

- da je podnosiocu „optički i audio nadzirana komunikacija i prepiska preko mobilnog telefona“, te da je taj dokaz, pribavljen suprotno odredbama Ustava i tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, izveden na glavnom pretresu, uprkos protivljenju odbrane;

- da je „osporeni postupak trajao preko svake razumne mere“, budući da je pravnosnažno okonačan „nakon punih sedam godina“, pri čemu ni sve objektivne okolnosti slučaja i brojnost okrivljenih (od kojih se većina nalazila u pritvoru), ne opravdavaju toliko dugo trajanje postupka, posebno ako se ima u vidu težina krivičnog dela koje se podnosiocu stavljalo na teret, kao i činjenica da je ispitano samo četiri svedoka koja su imala direktna ili indirektna saznanja o događaju koji se odnosio na podnosioca, te da veštačenje poslovne dokumentacije nije bilo složeno i neuobičajeno, a da podnosilac ni u čemu nije doprineo dugom trajanju postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i utvrdi pravo podnosioca na nematerijalnu štetu u iznosu od 20.000 evra, te da mu naknadi troškove postupka prd Sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta sada Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 57/14, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.P. 28/07, a potom pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 101/10, vođen je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika (u kom postupku je bilo optuženo još 22 lica zbog više krivičnih dela protiv službene dužnosti i protiv javnog reda i mira), koji postupak je pravnosnažno okončan.

Krivični postupak je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe pokrenut 1. juna 2007. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage. Istraga se vodila pred ranije Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu Ki.P. 28/07, zbog postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika (kao i protiv još 20 lica zbog više krivičnih dela). Tokom istrage je pribavljen veliki broj pismenih dokaza i sadržaja prisluškivanih telefonskih razgovora, ispitan veliki broj oštećenih i svedoka, te obavljeno više kompleksnih komisijskih veštačenja, koja su kasnije i dopunjavana.

Rešenjem istražnog sudije Okružnog odeljenja u Beogradu – Posebno odeljenje Ki. 28/07 od 1. juna 2007. godine prema podnosiocu je određen pritvor, iz razloga propisanog odredbom člana 142. stav 2. tačka 2) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se ima računati od 29. maja 2007. godine u 16,00 časova, kada je lišen slobode. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.P. 28/07 od 17. aprila 2008. godine prema podnosiocu je ukinut pritvor.

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu – Specijalno tužilaštvo je 28. novembra 2007. godine pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje protiv podnosioca podiglo optužnicu Kt.S. 10/07, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika (a optužnica je podignuta i protiv još 20 lica zbog više krivičnih dela protiv službene dužnosti i protiv javnog reda i mira). Rešenjem Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.P. 28/07 – Kv.P. 17/08 od 19. februara 2008. godine odbijeni su prigovori protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kt.S. 10/07 od 28. novembra 2007. godine, pored ostalih i prigovor branioca podnosioca, čime je navedena optužnica stupila na pravnu snagu. Okružni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je rešenjem K.P. 8/08 – Kv.P. 137/08 spojio krivične postupke u predmetima K.P. 8/08, po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kt.S. 10/07 od 24. marta 2008. godine i K.P. 28/07 i po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kt.S. 10/07 od 28. novembra 2007. godine, radi jedinstvenog vođenja krivičnog postupka i donošenja jedne odluke (ukupan broj optuženih iz obe optužnice je 23). Optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu – Specijalnog tužilaštva Kt.S. 10/07 od 28. novembra 2007. i 24. marta 2008. godine, izmenjene su aktima Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 10/07 od 16. decembra 2011. godine i 29. marta 2012. godine, pri čemu je pravna kvalifikacija krivičnog dela u odnosu na podnosioca ostala nepromenjena.

Okružni, a potom Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je glavni pretres u ovoj pravnoj stvari do njegovog pravnosnažnog okončanja u odnosu na podnosioca, zakazao ukupno 101 put.

U toku prvostepenog postupka, nadležni sud je više puta razdvajao (pa naknadno spajao) postupak u odnosu na prvookrivljenog M.S. (koji je zbog lošeg zdravstvenog stanja isticao da ne može da prati tok glavnog pretresa, zbog čega je vršeno veštačenje njegove procesne sposobnosti), kako bi imao procesnih uslova da glavni pretres u odnosu na ostale okrivljene (pa i podnosioca ustavne žalbe) održi, dok drugih procesnih poteškoća u pogledu obezbeđivanja prisustva okrivljenih, veštaka i svedoka na glavnom pretresu, u ovoj pravnoj stvari uopšte nije bilo.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 101/10, koja je objavljena 13. jula 2012. godine, nakon sprovedenog dokaznog postupka koji je zaključen na glavnom pretresu 25. juna 2012. godine, podnosilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 85/05), jer nije dokazano da je izvršio navedeno krivično dela koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret (dok su neki od ostalih saokrivljenih oglašeni krivim i osuđeni, a neki oslobođeni od optužbe).

Odlukom v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu Su. 1/12-247 od 7. septembra 2012. godine određen je dodatni rok od 90 dana (nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana objavljivanja presude) za izradu presude, dok je odlukom v.f. predsednika Višeg suda u Beogradu Su. 1/12-339 od 26. novembra 2012. godine određen dodatni rok od 60 dana (nakon isteka dodatnog roka od 90 dana i zakonskog roka od 30 dana od dana objavljivanja presude) za izradu presude. Pismeni otpravak presude sud je izradio i ekspedovao strankama 30. aprila 2013. godine, a spisi predmeta su 19. juna 2013. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu – Posebno odeljenje radi odlučivanja o izjavljenim žalbama.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1.Po1. 14/13 od 26. februara 2014. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal, a presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 101/10 od 13. jula 2012. godine, u oslobađajućem delu u odnosu na ovde podnosioca ustavne žalbe, je potvrđena (dok je u odnosu na ostale saokrivljene prvostepena presuda ukinuta – i u preostalom oslobađajućem i u osuđujućem delu).

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, te da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1. ); da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (član 28. stav 1. ); da se licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati (član 29. stav 1. ); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1. ); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, kao i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1. ); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (član 33. stav 1. ); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1. ); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. sta v 1. ); da je tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva (član 41. stav 1. ); da je zajemčena zaštita podataka o ličnosti (član 42. stav 1. ).

5. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da ocena razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, postupanja sudova koji vode postupak, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da je predmetni krivični postupak pokrenut 1. juna 2007. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, a da je u odnosu na podnosioca okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1.Po1. 14/13 od 26. februara 2014. godine, iz čega sledi da je krivični postupak u odnosu na podnosioca trajao šest godina i skoro devet meseci.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak vodio protiv 23 lica, među kojima je bio i podnosilac ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da su izvršili veći broj krivičnih dela protiv službene dužnosti i protiv javnog reda i mira, sa izrazito obimnim predloženim dokaznim materijalom, što nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da upućuju na izuzetnu složenost konkretnog krivičnog predmeta, a što načelno može predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka. Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi do donošenja prvostepene presude, redovno zakazivali i održavali glavni pretres. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv 23 okrivljenih lica, zbog više krivičnih dela, a koja su po svojoj prirodi činjenično uvek složena, da se nadležni sud aktivno bavio predmetom, da je dva puta produžavan rok za izradu prvostepene presude, kao i činjenice da prvostepena presuda ima više od pet stotina stran ica, te da je i pored svega navedenog osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan za šest godina i devet meseci, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po.1. 101/10 (ranije pred Okružnim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje K.P. 28/07) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se osporavaju „odluke koje se odnose na lišenje slobode, određivanje pritvora i produženje pritvora, kao i odluke donete na osnovu izjavljenog pravnog leka protiv navedenih odluka“, Ustavni sud je utvrdio da su svi osporeni akti (koji pojedinačno nisu bliže označeni) podnosiocu ustavne žalbe i njegovom braniocu dostavljeni tokom 2007. i 2008. godine. Tokom 2007. godine preduzete su i osporene radnje koje se odnose na snimanje hapšenja podnosioca i emitovanje tog sadržaja putem sredstava javnog informisanja, kao i osporene radnje koje se odnose na nadziranje telefonske komunikacije podnosioca. Imajući u vidu da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio 3. jula 2014. godine, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.