Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu D.A. i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku, dosuđujući naknadu štete od 800 evra. Preostali deo žalbe, koji se odnosio na meritum odluka Upravnog suda, je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12037/2022
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama D. A. iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe D. A. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom odbrane – Sektor za budžet i finansije – Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u predmetu NTS 097025 UP-1 broj 1075-27/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju.

2. Utvrđuje se pravo D. A. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. A. iz Užica podneo je Ustavnom sudu, 15. oktobra 2022. godine, preko punomoćnika M. KS, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 1617/19 od 12. avgusta 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog istom odredbom Ustava, u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom odbrane – Sektor za budžet i finansije – Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u predmetu NTS 097025 UP-1 broj 1075-27/17. Navedena ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-12037/2022.

U toj ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosiocu u postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda prestalo pravo na naknadu dela troškova za stanovanje. Povreda prava na pravično suđenje se obrazlaže time što Upravni sud u osporenoj presudi nije ocenio suštinske navode tužbe. Podnosilac povredu prava na suđenje u razumnom roku vidi u tome što je postupak, koji je bio od egzistencijalnog značaja za njega, trajao od 10. januara 2018. godine, kada je izjavio prvu žalbu, do 16. septembra 2022. godine, kada mu je dostavljena osporena presuda.

D. A. je podneo Ustavnom sudu, 17. maja 2024. godine, preko istog punomoćnika, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 18415/18 od 6. marta 2024. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 18415/18. Navedena ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-6567/2024.

U toj ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenom presudom Upravnog suda okončan postupak koji je vođen po prigovoru podnosioca protiv naloga direktora Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 19. oktobra 2017. godine. Istaknuto je da je upravni spor u kome je doneta osporena presuda trajao pet i po godina.

U obe ustavne žalbe je predloženo da ih Ustavni sud usvoji, utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporene presude Upravnog suda i odredi da isti sud donese nove odluke o tužbama protiv konačnih rešenja. Tražena je naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u predmetu Už-12037/2022 i 750 evra u predmetu Už-6567/2024, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio navedene ustavne žalbe podnosioca radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Ministarstva odbrane – Sektor za budžet i finansije – Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika NTS 097025 UP-1 broj 1075-27/17 i Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevca U. 18415/18 i U. 1617/19, kao i iz celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Postupak u kome je odlučivano o prestanku prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu dela troškova za stanovanje

Rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: prvostepeni organ) UP-1 broj 365-1/00 od 25. oktobra 2000. godine podnosiocu ustavne žalbe, kao korisniku vojne penzije, je počev od 1. januara 2000. godine priznato pravo na naknadu dela troškova za stanovanje.

Rešenjem prvostepenog organa UP-1 broj 1075-12/17 od 25. decembra 2017. godine je utvrđeno da podnosiocu ustavne žalbe prestaje pravo na naknadu dela troškova za stanovanje, počev od 1. januara 2000. godine. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno: da je u postupku, pokrenutom po službenoj dužnosti, pribavljeno uverenje Službe za katastar nepokretnosti Užice prema kome su na ime podnosioca upisane dve porodične stambene zgrade na kp broj 4517 KO Užice, u ulici Kursulina broj 16, u Užicu; da je obračunska služba Fonda, po nalogu direktora Fonda od 19. oktobra 2017. godine, isključila iz isplate naknadu dela troškova za stanovanje podnosiocu do donošenja konačne odluke; da je podnosilac 9. novembra 2017. godine dostavio izjavu dva svedoka da u ulici Kursulina broj 16, u Užicu, živi u neuslovnoj zgradi i ugovor o ustupanju nepokretnosti zaključen 3. februara 1994. godine na osnovu koga je postao vlasnik i korisnik bliže opisanih nepokretnosti na pomenutoj adresi; da se podnosilac od 1. januara 2000. godine, od kada je ostvario pravo na naknadu dela troškova za stanovanje, ne može tretirati kao lice koje stanuje u iznajmljenom stanu kao podstanar, već je jedini vlasnik i korisnik nepokretnosti na adresi na kojoj i stanuje; da stoga ne ispunjava uslove za ostvarivanje navedenog prava propisane odredbama člana 2. st. 1, 3. i 4. Pravilnika o upotrebi, uslovima i načinu korišćenja sredstava za poboljšanje materijalnog položaja korisnika vojne penzije bez stana (u daljem tekstu: Pravilnik).

Podnosilac ustavne žalbe je 10. januara 2018. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja, a u okviru žalbe i prigovor protiv „upravne radnje“ – naloga direktora Fonda od 19. oktobra 2017. godine da podnosiocu prestane isplata naknade dela troškova za stanovanje do donošenja konačne odluke. Navedeni prigovor je izjavljivao i u narednim žalbama.

Rešenjem Ministarstva odbrane – Sektor za budžet i finansije – Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika – Komisija za naknadu dela troškova za stanovanje korisnicima vojne penzije bez stana (u daljem tekstu: drugostepeni organ) UP-2 broj 6-2/18 od 13. februara 2018. godine poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak, uz obavezu prvostepenog organa da svim raspoloživim dokaznim sredstvima nesporno utvrdi da li je neka od navedenih nepokretnosti, čiji je podnosilac vlasnik, uslovna za stanovanje.

Rešenjem prvostepenog organa UP-1 broj 1075-15/17 od 5. aprila 2018. godine odlučeno je na isti način kao i u ranije poništenom rešenju tog organa. Prvostepeni organ je u ponovnom postupku od Uprave za tradiciju, standard i veterane Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane pribavio rešenje UP-1 broj 18918-62/2001 od 27. maja 2016. godine, koje je postalo konačno, a kojim je podnosiocu prestalo pravo na stambeno obezbeđenje po zaključku Odeljenja za stambene poslove od 30. januara 2009. godine i odbijen zahtev za rešavanje stambenog pitanja dodelom stana u zakup na neodređeno vreme u garnizonu Užice, iz razloga što je podnosilac 14. aprila 2000. godine potpisao izjavu da su on i supruga napustili stan u Splitu i da su saglasni da njihov sin bude zakupac i korisnik navedenog stana. Prvostepeni organ je ocenio da podnosilac ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na navedenu naknadu zato što nije podstanar, već stanuje u svojoj kući (uslov propisan članom 2. stav 4. Pravilnika), kao i zbog toga što nema pravnosnažnu odluku kojom mu je priznato pravo na rešavanje stambene potrebe kao licu bez ikakvog stana (uslov propisan odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika).

Drugostepeni organ je rešenjem UP-2 broj 40-3/18 od 13. juna 2018. godine poništio navedeno prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak. Ocenjeno je da odluka o prestanku prava podnosioca na stambeno obezbeđenje nije bila pravnosnažna u vreme donošenja prvostepenog rešenja, jer je podnosilac pokrenuo spor pred Upravnim sudom, kao i da je uslov da korisnik vojne penzije ima status podstanara ili korisnika smeštaja u vojnom hotelu ili vojnom objektu propisan izmenama i dopunama Pravilnika, koje su stupile na snagu 1. marta 2014. godine.

Prvostepenim rešenjem UP-1 broj 1075-22/19 od 23. jula 2018. godine je odlučeno na isti način kao i u ranije poništenim rešenjima tog organa.

Rešenjem drugostepenog organa UP-2 broj 82-2/18 od 31. avgusta 2018. godine: u tački 1. dispozitiva, poništeno je navedeno prvostepeno rešenje; u tački 2. dispozitiva, predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak; u tački 3. dispozitiva, odbačen je kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv naloga direktora Fonda od 19. oktobra 2017. godine i u tački 4. dispozitiva je odlučeno o zahtevu za naknadu troškova postupka na ime sastava žalbi.

Podnosilac je 5. oktobra 2018. godine podneo tužbu protiv odluke drugostepenog organa sadržane u tački 3. dispozitiva rešenja od 31. avgusta 2018. godine.

Rešenjem prvostepenog organa UP-1 broj 1075-27/17 od 9. oktobra 2018. godine utvrđeno je da podnosiocu prestaje pravo na naknadu dela troškova za stanovanje, počev od 1. marta 2014. godine, od kada su stupile na snagu izmene i dopune navedenog pravilnika, te da će pitanje nepravilno isplaćenih iznosa naknade raspraviti nadležni organ Fonda u posebnom postupku.

Rešenjem drugostepenog organa UP-2 broj 104-2/18 od 26. decembra 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosilac je 31. januara 2019. godine protiv navedenog drugostepenog rešenja podneo tužbu, koja je odbijena osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 1617/19 od 12. avgusta 2022. godine. Upravni sud je ocenio da je pravilan zaključak tuženog organa da je prvostepeni organ pravilno podnosiocu odredio prestanak prava na naknadu dela troškova za stanovanje počev od 1. marta 2014. godine, imajući u vidu da su tada stupile na snagu izmene i dopune Pravilnika i da je podnosilac tada stanovao na pomenutoj adresi, u nepokretnosti koju je stekao u svojinu, zbog čega se ne može smatrati licem bez ikakvog stana, te ne ispunjava uslove propisane odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 18415/18 od 6. marta 2024. godine odbijena je tužba podnosioca podneta 5. oktobra 2018. godine radi poništaja tačke 3. dispozitiva drugostepenog rešenja od 31. avgusta 2018. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv naloga direktora Fonda od 19. oktobra 2017. godine. Po oceni tog suda, pravilno je našao tuženi organ da se ne radi o upravnoj radnji, u smislu člana 27. Zakona o opštem upravnom postupku, protiv koje se može izjaviti prigovor na osnovu člana 147. istog zakona, već o aktu poslovanja organa upravljanja u skladu sa ovlašćenjima iz člana 15. Uredbe o nadležnosti, delokrugu, organizaciji i načinu poslovanja Fonda SOVO („Službeni glasnik RS“, br. 102/11…119/13) donetim u postupku ostvarivanja i korišćenja prava na naknadu dela troškova za stanovanje.

Rešenjem Upravnog suda R4 U. 81/24 od 7. marta 2024. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 18415/18. Rešenjem Vrhovnog suda Rž1. 281/2024 od 28. marta 2024. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog rešenja Upravnog suda.

3.2. Postupak u kome je odlučivano o prestanku prava podnosioca ustavne žalbe na stambeno obezbeđenje

Prvostepenim rešenjem UP-1 broj 18918-62/2001 od 27. maja 2016. godine je utvrđeno da prestaje pravo podnosioca ustavne žalbe na stambeno obezbeđenje po zaključku od 30. januara 2009. godine i odbijen je njegov zahtev za rešavanje stambenog pitanja dodelom stana u zakup na neodređeno vreme u garnizonu Užice.

Drugostepenim rešenjem UP-2 broj 96-2/2016 od 1. avgusta 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Odlukom Ustavnog suda Už-6548/2016 od 8. februara 2018. godine usvojena je ustavna žalba podnosioca i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku upravnog postupka, te je podnosiocu utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11862/16 od 6. marta 2019. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Rešenjem Ustavnog suda Už-3918/2019 od 12. januara 2021. godine odbačena je ustavna žalba podnosioca izjavljena protiv navedene presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Odredbom člana 9. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 - Odluka US) je propisano da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku.

Pravilnikom o upotrebi, uslovima i načinu korišćenja sredstava za poboljšanje materijalnog položaja korisnika vojne penzije bez stana („Službeni vojni list“, br. 32/10 i 4/14) bilo je propisano: da se pravo na naknadu dela troškova za stanovanje može priznati korisniku penzije kome je pravnosnažnom odlukom nadležnog organa priznato pravo na rešavanje stambene potrebe kao licu bez ikakvog stana, koji sa članovima porodice sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu ima stalno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, u statusu podstanara ili korisnika smeštaja u vojnom hotelu ili vojnom objektu (stav 1.); da se u smislu odredaba ovog pravilnika smatra da korisnik penzije nema stan ako on, njegov bračni drug ili maloletni član njegovog porodičnog domaćinstva nema (po strukturi najmanje garsonjeru ili veći stan): useljiv stan odnosno kuću u svojini ili otkupljen stan; stan sa stanarskim pravom odnosno stan koji otkupljuje, službeni stan ili nužni smeštaj, po osnovu zakupa (stav 4.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je konstatovao da je postupak prestanka prava podnosioca na naknadu dela troškova za stanovanje pokrenut po službenoj dužnosti, te je period merodavan za ocenu trajao od 10. januara 2018. godine, kada je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja od 25. decembra 2017. godine, do 6. marta 2024. godine, kada je doneta osporena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 18415/18, što iznosi šest godina i nešto duže od dva meseca. Ustavni sud je imao u vidu da je postupak u kome je odlučivano o prestanku prava podnosioca na naknadu dela troškova za stanovanje pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 1617/19 od 12. avgusta 2022. godine, ali je prilikom ocene istaknute povrede navedenog prava uzeo u obzir i osporeni postupak pred Upravnim sudom – Odeljenje u Kragujevcu u predmetu U. 18415/18, u kome je odlučivano o zakonitosti rešenja donetog u postupku prestanka navedenog prava podnosioca.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u osporenom postupku se nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja. Predmet postupka je bio od posebnog značaja za podnosioca, imajući u vidu da je odlučivano o korišćenju prava koje je služilo poboljšanju njegovog materijalnog položaja i koje je ostvarivao od 1. januara 2000. godine, kao i godine starosti podnosioca u vreme pokretanja postupka, zbog čega je bila potrebna posebna ažurnost organa uprave i Upravnog suda. Podnosilac nije doprineo trajanju postupka.

Ustavni sud je konstatovao da su u periodu koji se ovde ceni doneta tri prvostepena i četiri drugostepena rešenja, kao i dve presude Upravnog suda. Pri tome je najveći deo postupka vođen pred Upravnim sudom po tužbama podnosioca protiv konačnih rešenja. Upravni spor u predmetu U. 18415/18 je trajao pet godina i pet meseci, a u toku tog upravnog spora vođen je i upravni spor u predmetu U. 1617/19, koji je trajao tri godine i nešto duže od šest meseci. Ovaj sud je našao da je sporo postupanje Upravnog suda u navedenim predmetima dovelo do dugog trajanja postupka, koje se u konkretnom slučaju ne može opravdati.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe u tom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja nadležnih organa uprave i suda.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 1617/19 od 12. avgusta 2022. godine, Sud je pošao od toga da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Ustavni sud je utvrdio da osporena presuda sadrži dovoljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Povodom navoda ustavne žalbe da u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije utvrđeno da li je neka od nepokretnosti, čiji je podnosilac vlasnik, uslovna za stanovanje, Ustavni sud konstatuje da se, prema odredbama Pravilnika o upotrebi, uslovima i načinu korišćenja sredstava za poboljšanje materijalnog položaja korisnika vojne penzije bez stana, smatralo da korisnik penzije nema stan ako nema useljiv stan, odnosno kuću u svojini, ali da to nije bio jedini uslov za ostvarivanje prava na naknadu dela troškova za stanovanje. Uslov koji takođe morao biti ispunjen je da je korisniku penzije pravnosnažnom odlukom nadležnog organa bilo priznato pravo na rešavanje stambene potrebe kao licu bez ikakvog stana, što sa podnosiocem ustavne žalbe nije slučaj. Naime, podnosiocu je u postupku koji je okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 11862/16 od 6. marta 2019. godine, prestalo pravo na stambeno obezbeđenje, jer se, u smislu člana 3. tačka 1) Pravilnika o rešavanju stambenih pitanja u Ministarstvu odbrane („Službeni vojni list“, br. 38/05, 16/08, 26/08 i 39/08) smatra da ima rešeno stambeno pitanje time što je 2000. godine dao saglasnost da se njegovo stanarsko pravo na stanu na teritoriji bivše republike SFRJ prenese na drugog člana porodice.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 18415/18 od 6. marta 2024. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporena presuda sadrži dovoljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

9. Polazeći od razloga izloženih u tač. 7. i 8. obrazloženja ove odluke, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe izjavljene protiv presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 1617/19 od 12. avgusta 2022. godine i U. 18415/18 od 6. marta 2024. godine, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti