Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neobrazložene presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Upravni sud je propustio da u svojoj presudi oceni ključne navode iz tužbe, čime je doneo arbitrarnu i neobrazloženu odluku, koja je zbog toga poništena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. (M.) K. iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. (M .) K. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 4618 /17 od 25. septembra 20 20. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 4618 /17 od 25. septembra 20 20. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-13583/2016 od 6. februara 2017. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. (M .) K. iz Beograda, preko punomoćnika U. D, advokata iz Beograda, podne la je Ustavnom sudu, 3. decembra 20 20. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 4. decembra iste godine, protiv pojedinačnog akta navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Služba za katastar nepokretnosti Voždovac „pogrešno i neosnovano“ upisala objekat broj 2 površine u osnovi 48 m2 na k.p. broj … KO Voždovac kao objekat preuzet iz zemljišne knjige, iako on nikada nije bio upisan u zemljišnu knjigu; da se upoređivanjem pravnog stanja nepokretnosti upisanih u zemljišnu knjigu i katastar nepokretnosti može utvrditi da kuća u B. broj …, upisana u zemljišnoj knjizi, koja se sastojala od poslovne prostorije površine 44 m2, jednosobnog stana i dve odvojene sobe koje čije jedan manji stan, odgovara objektu broj 1 i posebnim delovima tog objekta upisanog u katastru nepokretnosti; da pomoćna zgrada odgovara objektu broj 3; da iz navedenog proizlazi da objekat broj 2 uopšte nije bio upisan u zemljišnoj knjizi, pa nije mogao biti ni preuzet prilikom osnivanja katastra nepokretnosti.

Prema navodima ustavne žalbe, Upravnom sudu su predočeni svi dokazi, ali taj sud nije naveo odlučne činjenice, ni dokaze na osnovu kojih je utvrdio da navodi podnositeljke nisu osnovani.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i poništi osporenu presudu Upravnog suda, kao i da utvrdi pravo podnositeljke na naknadu troškova postupka pred ovim sudom .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporen i akt , spise predmeta broj 952-02-9810/2010 Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 2 broj 952-02-9810/2010 od 21. juna 2011. godine, u tački 1. dispozitiva, odlučeno je o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe „za ispravku na nepokretnostima“ koje se nalaze na k.p. broj … i dozvoljena promena podataka upis anih nosilaca prava, i to M. M . ( podnositeljke ustavne žalbe), nosioca prava korišćenja na k.p. broj … sa zajedničkim udelom, kao vlasnika objekta broj 1 sa zajedničkim udelom i vlasnika poslovnog prostora br. 1 i 4 sa udelom 1/1 i N. D , nosioca prava korišćenja na k.p. broj … sa zajedničkim udelom, vlasnika objekata br. 1, 2 i 3 sa zajedničkim udelom i vlasnika dve odvojene sobe (koje čine manji stan). Iz tačke 1. dispozitiva navedenog rešenja proizlazi da je dosadašnje stanje identično novom stanju koje se uspostavlja predmetnim rešenjem.

U rešenju Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-13583/2016 od 6. februara 2017. godine, kojim je odbijena žalba podnositeljke izjavljena protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa , konstatovano je da je u žalbi navedeno: da se pobijanim rešenjem dozvoljava upis podataka koji su već bili upisani, a da se zgrada označena brojem 2 ne pominje; da je zgrada broj 1 zapravo poslovni prostor površine 44 m2, sa stanom od 32 m2, koji je predstavljen kao objekat broj 4 i da su nepravilno „pridodati suvlasnici iz pravog objekta broj 2 (jednosoban stan i dve odvojene sobe), a sve u cilju da se divlji objekat označen brojem 2 proglasi legalnim “. Drugostepeni organ je odbio žalbu, uz paušalnu ocenu da navodi žalbe nisu od uticaja na drugačiju odluku u predmetnoj upravnoj stvari.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 4618 /17 od 25. septembra 20 20. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta protiv predmetnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda. Upravni sud je u obrazloženju konstatovao da je podnositeljka u tužbi navela: da se poređenjem nepokretnosti koje su na spornoj parceli bile upisane u zemljišnoj knjizi i onih koje su upisane u katastru nepokretnosti može utvrditi očigledno nepodudaranje; da je prvostepeni organ pogrešno i bez osnova upisao objekat broj 2 na toj parceli, navodeći da je preuzet iz zemljišne knjige, iako taj objekat, površine 48 m2 nikada nije bio upisan u zemljišnoj knjizi , već se, prema navodima tužbe, radi o nelegalnom objektu. Upravni sud je odluku o odbijanju tužbe zasnovao na istim razlozima koje je naveo tuženi organ, pri čemu se nije posebno izjasnio o navodima tužbe u vezi sa površinom i strukturom objekta označenim brojem 2 u katastru nepokretnosti i nosiocima prava na tom objektu.

3.2. U zemljišn o-knjižnom ulošku broj 3629, na k.p. broj … su upisana tri zemljišno-knjižno tela: I – zemljište bez zgrade; II – kuća broj … u ulici B, koja se sastoji od 1) poslovne prostorije od 44 m2, 2) jednosobnog stana i 3) dve odvojene sobe (koje čine manji stan) i III – pomoćna zgrada od jedne odvojene sobe od 3,5x3,5 m2.

Prema podacima na internet stranici Republičkog geodetskog zavoda za 17. jul 2023. godine, na k.p. broj … su upisani objekti preuzeti iz zemljišne knjige: poslovno-stambena zgrada površine 93 m2, porodična stambena zgrada površine 46 m2 i porodična stambena zgrada površine 16 m2, kao i objekt i bez odobrenja za gradnju: dve porodične stambene zgrade površine 11, odnosno 26 m2 .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuj e u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ “, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se pre donošenja rešenja moraju utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese ( član 125. stav 1.) ; da obrazloženje rešenja sadrži, pored ostalog, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu (č lan 199. stav 2.); da će d rugostepeni organ odbiti žalbu kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana (č lan 230. stav 1.); da se odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno rešenje shodno primenjuju i na rešenja koja se donose po žalbi ( član 235. stav 1 ).

Odredbom člana 24. stav 1. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima („ Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da se upravni akt može pobijati tužbom u upravnom sporu zbog nezakonitosti ako u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka.

5. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da u osporenoj presudi nisu ocenjeni navodi tužbe kojima je ukazivala na to da objekat označen brojem 2 u katastru nepokretnosti nije bio upisan u zemljišnoj knjizi, pa nije mogao biti ni preuzet prilikom osnivanja katastra nepokretnosti.

Ocenjujući osnovanost ovih navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Sud podseća da obaveza obrazloženja sudske odluke ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu je i stav Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Van der Hurk protiv Holandije, presuda od 19. aprila 1994. godine, § 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojema su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova, odnosno organa uprave. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda. Ovaj zahtev je utoliko značajniji ukoliko stranka nije bila u mogućnosti da usmeno iznese svoju stvar u toku postupka ( reč je o stavu izraženom u odluci Evropskog suda za ljudska prava Helle protiv Finske, od 19. decembra 1997. godine, § 60.).

Ustavni sud dalje ukazuje na to da se kontrola zakonitosti akata državne uprave u upravnom sporu ne iscrpljuje u pravu stranaka na podnošenje tužbe nadležnom sudu, već se ostvaruje kroz potpunu ocenu tužbenih navoda u cilju eliminisanja iz pravnog poretka nezakonitih akata upravnih organa. Sud, takođe, naglašava da procesna pravila sadržana u Zakonu o opštem upravnom postupku predstavljaju neodvojivi deo procesnih jemstava pravičnog suđenja, zaštićenih Ustavom. Navedeno stanovište Ustavni sud je izrazio, pored ostalih, u odlukama Už-7059/201 2 od 9. jula 2015. godine i Už – 3676/2015 od 17. novembra 201 6. godine, koje su objavljene na internet stranici: www.ustavni.sud.rs.

Polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe u podnetoj žalbi ukazala na razlike u pogledu površine, strukture, nosilaca prava i pravnog statusa objekta koji je u katastru nepokretnosti označen brojem 2, ali da predmetno rešenje drugostepenog organa ne sadrži bilo kakvu ocenu tih navoda podnositeljke. Sud je dalje konstatovao da je podnositeljka u tužbi istakla da objekat označen brojem 2 u katastru nepokretnosti nije bio upisan u zemljišnoj knjizi, pa nije mogao biti preuzet prilikom osnivanja katastra nepokretnosti, ali da se Upravni sud o tome nije izjasnio, iako ti navodi podnositeljke nisu bili razmotreni u upravnom postupku. Stoga se iz osporene presude ne može utvrditi da li je Upravni sud jednostavno prevideo navode tužbe o nepodudarnosti između zemljišnih knjiga i katastra nepokretnosti u vezi sa objektom broj 2 ili je smatrao da ti navodi nisu osnovani, ali je izostankom ocene tih navoda, po nalaženju ovog suda, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da odlučuje o zahtevu za ispravku podataka u katastru nepokretnosti, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod uslovom da s e osnovanost zahteva oceni u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom.

6. Imajući u vidu prirodu u tvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju mogu otkloniti jedino poništavanjem osporene presude Upravnog suda U. 4618 /17 od 25. septembra 20 20. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-22-13583/2016 od 6. februara 2017. godine, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ( videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3 . izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neobrazložene presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti