Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu podnosioca zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude. Kao meru otklanjanja posledica, utvrdio je pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini glavnog duga iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1204/2016
21.12.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. P . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9230/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 113/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 113/09 od 28. januara 2009. godine umanjenog za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 177/14 od 6. februara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 185 /15 od 2 5. novembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 12. februara 2016. godine, preko punomoćnika R. G, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv akata navedenih u tački 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi navodi : da su mu osporenim aktima povređena označena ustavna prava jer dosuđena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nije pravična za neažurno i nedelotvorno postupanje suda, te da se njome ne garantuje jednaka zaštita prava u odnosu na druge podnosioce ustavnih žalbi kojima je u istovetnim situacijama povodom postupaka prinudnog izvršenja potraživanja iz radnog odnosa dosuđena novčana naknada u znatno višem iznosu; da se pravično zadovoljenje može ostvariti samo ako se dosudi i naknada materijalne štete jer potraživanje utvrđeno sudskom odlukom predstavlja imovinu. U suštini, podnosilac se obraća Ustavnom sudu jer još uvek nije ni delimično naplatio svoje potraživanje u izvršnom postupku koji je i dalje u toku, zbog čega smatra da su mu povređena označena ustavna prava.

Predložio je: da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu u parničnom postupku Opštinskog suda u Čačku P1. 356/08 i u izvršnom postup ku Osnovnog suda u Čačku I. 9230/10 povređena prava na pravično suđenje i na mirno uživanje imovine iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, a u postupku Višeg suda u Čačku R4I. 177/14 pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Takođe je tražio da mu se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u visini od 1.000 evra i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenj u Opštinskog suda u Čačku I. 113/09 od 28. januara 2009. godine, kao i troškovi na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca , 27. januara 2009. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F . „A .“ d.o.o, Čačak, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, a na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 36/08 od 12. septembra 2008. godine. Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 113/09 od 28. januara 2009. godine odredio predloženo izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 177/14 od 6. februara 2015. godine, pored ostalog, utvrđeno je da je ovde podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku I. 9230/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 113/09), određena mu je naknada zbog utvrđene povrede prava u iznosu od 250 evra, u dinarskoj protivvrednosti i odbijen zahtev preko dosuđenog, a do ukupn o traženog iznosa od 1.000 evra.

Pomenuto rešenje potvrđeno je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 185 /15 od 2 5. novembra 2015. godine. Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju svoje odluke naveo: da je nižestepeni sud utvrdio da izvršenje radi naplate novčanog potraživanja nije sprovedeno u periodu dužem od pet godina, iako je reč o hitnom postupku u kome nije bilo složenih pitanja, niti doprinosa predlagača jer je alternativno postavio sredstvo izvršenja; da je Viši sud u Čačku pravilno zaključio da predlagaču pripada primerena naknada u iznosu od 250 evra u dinarskoj protivrednosti, te da je pravilno odbio zahtev za utvrđenje primerene naknade u iznosu od još 750 evra; da se žalbom neosnovano pobija visina dosuđene naknade, jer se ista određuje u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se pored ostalih kriterijuma, posebno ceni postupanje suda, ponašanje predlagača, značaj spora za podnosioca zahteva i složenost predmeta; da dosuđena naknada predstavlja primerenu satisfakciju, kojom će se uz izrečenu meru za ubrzanje postupka ostvariti svrha koja treba da se postigne i koja predstavlja cilj ovog postupka u smislu odredaba čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13) bilo je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Po oceni Ustavnog suda, propust postupajućeg suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđenom tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15- dr.zakon i 103/15) , pa je odlučio kao u tački 1. izreke .

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 113/09 od 28. januara 2009. godine , umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu , na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavaju rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 177/14 od 6. februara 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 185/15 od 25. novembra 2015. godine , Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovolj an visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je pravična naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada nešto niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 250 evra podnosi ocu nije nerazum na, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u tački 3. izreke ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv re šenja Višeg suda u Čačku R4 I. 177/14 od 6. februara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 185/15 od 25. novembra 2015. godine , odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu.

Isti stav Sud je zauzeo i u Odluci Už-2144/2015 od 6. oktobra 2016. godine.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 o d 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs.).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti