Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene zbog propuštanja zakonskog roka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u krivičnom postupku. Žalba je podneta znatno nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja odluke o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorče Stanisavljevića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Gorče Stanisavljevića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 16/08 od 10. aprila 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 1309/08 od 28. maja 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Gorča Stanisavljević iz Niša podneo je Ustavnom sudu 29. juna 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, smatraće se da je u krivičnom postupku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjav­lji­va­nja ustavne žalbe, donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene, odnosno protiv drugostepene presude, ili o žalbi na rešenje. U slučaju da je podnosilac ustavne žalbe protiv pravnosnažne odluke suda u krivičnom postupku podneo inicijativu javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe će se ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda po poslednjem pravnom sredstvu, kada počinje da teče rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim prvostepenim rešenjem Okružnog suda u Nišu Kv. 16/08 od 10. aprila 2008. godine rešeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičene D.J. zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. KZ, a po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je osporenim drugostepenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 1309/08 od 28. maja 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca izjavljena protiv navedenog osporenog prvostepenog rešenja; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 781/08 od 20. oktobra 2008. godine obavešten podnosilac ustavne žalbe, u vezi sa njegovom inicijativom od 2. avgusta 2008. godine, da Tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kv. 16/08 od 10. aprila 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 1309/08 od 28. maja 2008. godine.

4. Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Kž. 1309/08 od 28. maja 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno najkasnije 2. avgusta 2008. godine kada je podneo Republičkom javnom tužilaštvu inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavna žalba izjavljena 29. juna 2009. godine. S obzirom na to da izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, odnosno iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević