Ustavni sud odlučuje o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, poništio rešenja o odbacivanju prigovora za ubrzanje postupka i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Podnosiocima je dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete zbog nenamirenja potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1205/2023
17.04.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. J, S. S, B. S, D. M, S. G, S. C, S. V, R. S. i M. S, svih iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. J. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2211/22 od 26. decembra 2022. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2211/22 od 26. decembra 2022. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2210/22 od 26. decembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2210/22 od 26. decembra 2022. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba B. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2206/22 od 26. decembra 2022. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2206/22 od 26. decembra 2022. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2221/22 od 26. decembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2221/22 od 26. decembra 2022. godine.

9. Usvaja se ustavna žalba S. G. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2226/22 od 26. decembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

10. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2226/22 od 26. decembra 2022. godine.

11. Usvaja se ustavna žalba S. C. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2231/22 od 26. decembra 2022. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

12. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2231/22 od 26. decembra 2022. godine.

13. Usvaja se ustavna žalba S. V. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2190/22 od 26. decembra 2022. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

14. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2190/22 od 26. decembra 2022. godine.

15. Usvaja se ustavna žalba R. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2186/22 od 26. decembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

16. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2186/22 od 26. decembra 2022. godine.

17. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2179/22 od 26. decembra 2022. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

18. Poništava se rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4 st. 2179/22 od 26. decembra 2022. godine.

19. Usvaja se ustavna žalba V. J, S. S, B. S, D. M, S. G, S. C, S. V, R. S. i M. S. i utvrđuje da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10.

20. Utvrđuje se pravo V. J, S. S, B. S, D. M, S. G, S. C, S. V, R. S. i M. S. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

21. Utvrđuje se pravo V. J, S. S, B. S, D. M, S. G, S. C, S. V, R. S. i M. S. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. J. iz Vladičinog Hana i druga lica navedena u uvodu i izreci ove odluke izjavili su Ustavnom sudu, 27. januara 2023. godine, preko punomoćnika D. Ž, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Leskovcu navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima su odbačeni kao nedozvoljeni prigovori podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja stečajnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Traženo je da zbog povrede ustavnih prava Ustavni sud odredi preduzimanje odgovarajućih mera ili radnji kojima će otkloniti štetne posledice utvrđene povrede prava i odredi način pravičnog zadovoljenja. Ukazano je no to da je podnosiocima povređeno pravo iz člana 36. ustava, jer je veliki broj zaposlenih ostvario svoja prava na pravično zadovoljenje i novčano obeštećenje, samo zato što je njihov zahtev bio usvojen od strane istog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DI „S.“ Vladičin Han otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 3/09 od 26. janauara 2009. godine i za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju. Podnosioci su prijavila potraživanja iz radnog odnosa u predmetnom stečajnom postupku koja su im utvrđena, ali nisu isplaćena.

Podnosioci ustavne žalbe su 24. novembra 2022. godine podneli prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 3/09).

Privredni sud u Leskovcu je osporenim rešenjima odbacio kao nedozvoljene „zahteve“ podnosilaca, sa istim obrazloženjem, a to je da je 21. decembra 2022. godine doneto rešenje o zaključenju predmetnog stečajnog postupka, te kako je stečajni postupak zaključen stekli su se uslovi za odbacivanje „zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka (član 4.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, kao i da se usmena rasprava ne održava, a da se na ostala pitanja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak (član 7. st. 1. i 3.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrerna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Ustavnog suda Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud zatim ukazuje da su osporenim rešenjima odbačeni prigovori podnosilaca ustavne žalbe radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, sa obrazloženjem da je 21. decembra 2022. godine doneto rešenje o zaključenju predmetnog stečajnog postupka, te kako je stečajni postupak zaključen stekli su se uslovi za odbacivanje prigovora.

Ispitujući da li je Privredni sud u Leskovcu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo na štetu podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja. Sud kojem je ovo pravno sredstvo podneto prvo prethodno ispituje podnesak, u smislu postojanja procesnih pretpostavki da se po njemu postupa. Kako postupak po pravnom sredstvu otpočinje njegovim podnošenjem, to sud ispituje ispunjenost procesnih pretpostavki u odnosu na taj momenat (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-2750/2021 od 7. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je zaključio da Privredni sud u Leskovcu, prilikom odlučivanja o prigovorima, očigledno nije imao u vidu da je predmetni stečajni postupak okončan zaključenjem od 21. decembra 2022. godine, dakle nakon podnošenja prigovora, 24. novembra 2022. godine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da stanovište izneto u osporenim rešenjima nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosilaca ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog suda u Leskovcu podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1,3,5,7,9,11,13,15. i 17. izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti poništajem rešenja Privrednog suda u Leskovcu. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tač. 2,4,6,8,10,12,14, 16. i 18. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao 13 godine, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena u celosti, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 19. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Leskovcu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa u celosti, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10, povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 19. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 20. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je najpre konstatovao da u ustavnoj žalbi nije postavljen zahtev za naknadu materijalne štete. Međutim, imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite prava na imovinu u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da su u međuvremenu izmenjena zakonska rešenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Sud smatra da se, u konkretnom slučaju, može utvrditi pravo na naknadu materijalne štete, kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu.

Ustavni sud je, stoga, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 21. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 8/10, umanjenih za ostale iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Na kraju, Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosilaca kojima se ukazuje da su im osporenim rešenjima povređena prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i pravo na imovinu, zajemčenih odredbama člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povrede drugih ustavnih prava i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavni sud odlučuje o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti