Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je pogrešnim tumačenjem momenta okončanja izvršnog postupka povređeno pravo na pravično suđenje. Izvršni postupak se ne okončava donošenjem zaključka o zapleni, već namirenjem poverioca i donošenjem odluke o zaključenju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. „A .“ Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. „A .“ Beograd i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Smederevu Ržg. 253/19 od 24. decembra 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Smederevu Ržg. 253/19 od 24. decembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu R4 I. 55/19 od 18. oktobra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. „A .“ Beograd podnela je Ustavnom sudu , 23. januara 2020. godine , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Ržg. 253/19 od 24. decembra 2019. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 35. stav 2, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, navodi: da je u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Smederevu Iv. 5220/11 po njegovom predlogu za izvršenje 17. maja 2011. godine doneto rešenje o izvršenju, a zaključkom istog suda Iv. 5220/11 od 7. oktobra 2019. godine je određeno da se izvršenje sprovede na računima izvršnog dužnika; da je rešenjem Višeg suda u Smederevu potvrđeno prvostepeno rešenje o odbijanju prigovora radi ubrzavanja osporenog izvršnog postupka izjavljenog 2 7. septembra 2019. godine imajući u vidu da je zaključkom o zapleni i prenosu potraživanja od 7. oktobra 2019. godine koji je strankama u izvršnom postupku dostavljen 8. oktobra 2019. godine, a koji ne podleže izjavljivanju pravnog leka, izvršni postupak okončan te da je pres tao da postoji osnov za podnošenje prigovora radi ubrzavanja; da je osporenim rešenjem prihvaćeno stanovište prvostepenog suda da je naplata dugovanog iznosa realizovana putem donetog zaključka o naplati, iako okončanje izvršnog postupka ne nastupa činjenicom dostavljanja zaključka o zapleni i prenosu potraživanja licu kome je naložena njegova realizacija; da je dalja obavez a izvršnog suda da pozove izvršnog poverioca radi izjašnjenja da li je njegovo potraživanje namireno i da tek po njegovom izjašnjenju eventualno okonča postupak zaključenjem usled namirenja ili obustavom u slučaju da se izvršni poverilac u ostavljenom roku ne izjasni o dalje toku postupka i da izvršni postupak u vreme podnošenja prigovora radi ubrzavanja traje osam godina i četiri meseca. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporeno rešenje, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu R4 I. 55/19 od 18. oktobra 2019. godine je odbijen kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda Iv. 5220/11. Iz obrazloženja rešenja proizlazi: da je rešenje o izvrešnju doneto 17. maja 2011 godine; da je predmet po zaključku ranije postupajuće sudije od 22. juna 2012. godine bio u radu kod sudskog izvršitelja, te da je po na nalogu izvršnog poverioca za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika usledila pretraga imovine nakon čega je utvrđeno da se izvršenje može sprovesti na računima izvršnog dužnika kojim povodom je donet i zaključak o zapleni i prenosu potraživanja Iv. 5220/11 od 7. oktobra 2019. godine, čime je izvršenje u ovoj pravnoj stvari sprovedeno; da je uvidom u elektronsku bazu podataka navedeni zaključak dostavljen učesnicima u postupku, pa kako je u pitanju odluka izvršnog suda, koja shodno odredbama zakona koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, ne podleže pravnom leku, postupak se smatra okončanim danom donošenja zaključka; da je prigovor radi ubrzavanja pod net 27. septembra 2019. godine, a da je postupak izvršenja okončan 7. oktobra 2019. godine, te da nema mesta njegovom usvajanju; da je izvršni sud otklonio navode izvršnog poverioca iz prigovora da je izostalo postupanje po njegovom zahtevu za pribavljanje izjave o imovini izvršnog dužika jer je izvršni postupak okončan na način da je naplata dugovanog iznosa relizovana putem donetog zakljuka o naplati, te da u smislu člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nema osnova za prigovor kojim se traži zaštita prava na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Smederevu Ržg. 253/19 od 24. decembra 2019. godine je odbijena kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje. Iz sadržine osporenog rešenja proizlazi: da je predlagač 26. septembra 2019. godine podneo prigovor radi ubrzavnja osporenog izvršnog po stupka i utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku navodeći da postupak i posle više od osam godina i četiri meseca od podnošenja predloga za izvršenje nije pravnosnažno okončan; da je prvostepeni sud kontinuirano postupao i blagovremeno odlučivao o svim predlozima stranaka; da je 7. oktobra 2019. godine doneo zaključak o zapleni i prenosu potraživanja, a kako ovakva odluka izvršnog suda ne podleže pravnom leku shodno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, postupak se smatra okončanim, kao i postupanje izvršnog suda, te stoga nema osnova za odlučivanje o prigovoru radi utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice, ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. stav 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je ustavnom žalbom osporeno rešenje Višeg suda u Smederevu Ržg. 253/19 od 24. decembra 2019. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka s obzirom na to da je prvostepeni sud kontinuirano postupao i blagovremeno odlučivao o svim predlozima stranaka, te da je nakon izjavljenog prigovora 26. septembra 2019. godine, prvostepeni sud 7. oktobra 2019. godine doneo zaključak o zapleni i prenosu potraživanja, te da se donošenjem odluke koja ne podleže pravnom leku prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju postupak smatra okončanim pa samim tim i postupanje izvršnog suda.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) koji je merodavan u konkretnom s lučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.) i da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.). U predmetnom izvršnom postupk u pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu Iv. 5220/11 donet je zaključak o zapleni i prenosu potraživanja od 7. oktobra 2019. godine, ali kako se prema nalaženju Ustavnog suda izvršni postupak, kao posebna vrsta sudskog postupka, pokreće podnošenjem predloga za izvršenje, a završava zaključenjem ili obustavom izvršnog postupka, to se donošenje zaključka o zapleni i prenosu potraživanja izvršnog postupka ne sme posmatrati odvojeno od okončanja izvršenja već se kao kraj posmatranog roka mora uzeti u obzir namirenje potraživanja izvršnog poverioca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka neosnovan jer je zaključkom o zapleni i prenosu potraživanja od 7. oktobra 2019. godine izvršni postupak okončan, a ovakva odluka izvršnog suda ne podleže pravnom leku prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, ustavnopravno neprihvatljivo.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Smederevu Ržg. 253/19 od 24. decembra 2019. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Smederevu Ržg. 253/19 od 24. decembra 2019. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu R4 I. 55/19 od 18. oktobra 2019. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi prava na naknadu štete i prava na pravno sredstvo, jer je utvrdio povredu prava podnosioca na pravično suđenje i poništio osporeno drugostepeno rešenje, pri čemu će u ponovnom postupku biti doneta nova pravnosnažna odluka u postupku po prigovoru radi ubrzavanja postupka.

Takođe, Ustavni sud, ukazuje da je ustavna žalba preuranjena u delu u kome se ukazuje na povredu prava na imovinu. Ovo, jer će podnosilac, u slučaju da njegov prigovor bude usvojen u ponovnom postupku, moći da, u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnesu tužbu radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.