Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok za podnošenje žalbe računa se od dostavljanja konačne sudske odluke, a ne od obaveštenja tužilaštva o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, jer to nije pravno sredstvo stranci na raspolaganju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Faruka Kadrića iz Beograda na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6.aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Faruka Kadrića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P. 47/09 od 2. novembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II O.K. 313/09 od 17. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Faruk Kadrić iz Beograda, preko punomoćnika Tatjane M. Jovanović, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 5. februara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P. 47/09 od 2. novembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II O.K. 313/09 od 17. decembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je istaknuto da je 25. decembra 2009. godine podnosilac Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih rešenja i da je 25. januara 2010. godine obavešten da Republičko javno tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje navedenog vanrednog pravnog leka. Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava, objavi svoju odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i da mu isplati pravičnu naknadu i troškove postupka po ustavnoj žalbi u opredeljenim iznosima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće: da je osporenim prvostepenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P. 47/09 od 2. novembra 2009. godine odlučeno da se optuženi Faruk Kadrić, ovde podnosilac ustavne žalbe, ima ponovo staviti u pritvor i da će novac u iznosu od 100.000,00 eura dat kao jemstvo, koji je branilac podnosioca ustavne žalbe položio u depozit Okružnog suda u Beogradu, nakon pravnosnažnosti ovog rešenja pripasti budžetu Republike Srbije – pravosudnom budžetu; da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. II O.K. 313/09 od 17. decembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ-OK 1298/09 od 25. januara 2010. godine obavešten punomoćnik podnosioca ustavne žalbe da Republičko javnog tužilaštvo, postupajući po inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti podnetoj 25. decembra 2009. godine, nije našlo osnova za podizanje zahteva protiv osporenih rešenja.

4. Prema odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je, stoga, ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni i njegov branilac ne mogu da utiču na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti imaju zakonsku mogućnost da samostalno podnesu navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju podnosiocu ustavne žalbe, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe protiv prvostepene presude ili rešenja, odnosno žalbe protiv drugostepene presude ili rešenja, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena.

Polazeći od navedenog, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računao od dana dostavljanja osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II O.K. 313/09 od 17. decembra 2009. godine, kojim je pravnosnažno odlučeno o izjavljenim žalbama protiv osporenog rešenja Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P. 47/09 od 2. novembra 2009. godine. Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 25. decembra 2009. godine, kada je Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih rešenja. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 5. februara 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ista podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

Povodom predloga podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Sud posebno ukazuje da se prema odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku, po pravilu sami snose svoje troškove.

4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti