Sudska praksa

Odbačena ustavna žalba privatnih tužilaca u krivičnom postupku za klevetu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privatnih tužilaca izjavljenu protiv rešenja kojima je odbijena njihova privatna tužba za klevetu. Sud je utvrdio da pravo na pravično suđenje ne garantuje privatnom tužiocu obavezno sprovođenje krivičnog postupka niti donošenje osuđujuće presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Milojević i Vladice Milojevića, oboje iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gordane Milojević i Vladice Milojevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu K. 342/07 od 31. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1995/07 od 14. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Milojević i Vladica Milojević, oboje iz Aleksinca, podneli su Ustavnom sudu 31. decembra 2007. godine, preko punomoćnika Stanka Milojevića iz Aleksinca, ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Aleksincu K. 342/07 od 31. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1995/07 od 14. decembra 2007. godine, zbog povrede više Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava. Postupajući po nalogu Ustavnog suda od 23. oktobra 2009. godine, ustavnu žalbu su dopunili 3. novembra 2009. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva ustavnom žalbom, povređeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.
3. Podnosioci ustavne žalbe osporavaju rešenje Opštinskog suda u Aleksincu K. 342/07 od 31. oktobra 2007. godine, koje je postalo pravnosnažno 14. decembra 2007. godine, kojim je odbijena privatna tužba podnosilaca ustavne žalbe, podneta protiv B.J. zbog krivičnog dela klevete iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika, jer „u konkretnom slučaju ne postoji krivično delo koje se stavlja na teret okrivljenom". Podnosioci ustavne žalbe smatraju, pored ostalog, da Opštinski sud u Aleksincu i Okružni sud u Nišu nisu pravilno zaključili da u radnjama okrivljenog nema krivičnog dela klevete i istovremeno iznose sopstveno tumačenje bitnih obeležja ovog krivičnog dela.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 22. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
5. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ", br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Članom 434. st. 1. i 3. Zakonika bilo je propisano da kad sud primi optužni predlog ili privatnu tužbu, sudija će prethodno ispitati da li je sud nadležan, da li treba sprovesti pojedine istražne radnje ili dopuniti sprovedene istražne radnje i da li postoje uslovi za odbacivanje optužnog predloga, odnosno privatne tužbe i da ako sudija smatra da treba da se sprovedu pojedine istražne radnje, zatražiće da to učini istražni sudija, a članom 441. stav 1. Zakonika - da će sudija odbiti optužni predlog ili privatnu tužbu ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđeni u članu 274. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakonika (da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti i da je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje), a ako su sprovedene istražne radnje - i iz razloga predviđenog u tački 3) tog člana (da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe).
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da prilikom prijema optužnog predloga, odnosno privatne krivične tužbe, sud ispituje uslove za dalje vođenje postupka.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se privatnom tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podneta privatna tužba obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno, naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zajemčeni način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetoj tužbi privatnog tužioca, kada sud nađe da za to nisu ispunjeni Zakonikom predviđeni uslovi ili nedonošenjem osuđujuće presude, kada je vođen krivični postupak, ne može biti povređeno pravo privatnog tužioca na pravično suđenje. Stoga Sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnosioci povredu prava na sudsku zaštitu, garantovanu ustavnim načelom o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu.
Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu