Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepovezanosti navoda o diskriminaciji sa konkretnim pravom

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu zbog navodne diskriminacije u postupku za utvrđivanje novog stepena telesnog oštećenja. Sud je istakao da je povreda načela zabrane diskriminacije akcesorne prirode i mora biti vezana za povredu konkretnog ustavnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1210/2009
22.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Nikolića iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Nikolića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 573/08 od 9. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Nikolić iz Vranja podneo je 30. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 573/08 od 9. aprila 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u aktivnoj službi JNA 3. februara 1998. godine povređen u izvršavanju službenih zadataka, te da mu je Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika tek 2005. godine priznao pravo na telesno oštećenje u iznosu od 30 %. Dalje navodi da je osporenom presudom odbijena njegova tužba za priznavanje prava na invalidnost od 40 %. Prema mišljenju podnosioca ustavne žalbe, Vrhovni sud Srbije je diskriminacijski vodio postupak i bezobzirno i voluntaristički tumačio odredbu člana 257. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije na njegovu štetu. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 573/08 od 9. aprila 2009. godine odbijena tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta radi poništaja drugostepenog rešenja Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilac 19. jula 2007. godine podneo prvostepenom organu zahtev za određivanje novog stepena telesnog oštećenja iz razloga što je kod njega nastupila promena u zdravstvenom stanju; da je tužilac korisnik invalidske penzije kome je priznato pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje osmog stepena prema telesnom oštećenju od 30 % prouzrokovanom povredom na radu počev od 8. septembra 2005. godine; da je u času podnošenja zahteva za utvrđivanje novog stepena telesnog oštećenja tužilac imao status korisnika vojne penzije, a ne profesionalnog vojnika; da u skladu sa odredbom člana 257. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije, samo dok se podnosilac zahteva nalazi u profesionalnoj vojnoj službi i kod koga je telesno oštećenje nastalo u toku trajanja službe, tj. osiguranja, a prema propisima Republike članice, može ostvariti traženo pravo.

4. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud, kao prvo, konstatuje da se ustavnom žalbom ukazuje samo na povredu načela zabrane diskriminacije, a ne i na povredu konkretnog Ustavom zajemčenog prava ili slobode, koja povreda bi imala za posledicu i diskriminaciju podnosioca ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud ukazuje da se odredbom člana 21. Ustava ne jemči ni jedno posebno samostalno ljudsko pravo, već je reč o jednom od osnovnih načela na kojima, saglasno Ustavu, počiva ostvarivanje svih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Stoga je povreda načela zabrane diskriminacije akcesorne prirode, odnosno ona može biti vezana samo za istovremeno učinjenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode. U tom smislu, da bi Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi cenio da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom došlo do diskriminacije podnosioca ustavne žalbe, navodi o učinjenoj diskriminaciji moraju biti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem konkretno označenog ljudskog ili manjinskog prava ili slobode, što u podnetoj ustavnoj žalbi nije učinjeno.

Navodi podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na to da je Vrhovni sud Srbije diskriminacijski vodio postupak i bezobzirno i voluntaristički tumačio odredbu člana 257. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije na njegovu štetu, mogli bi se eventualno dovesti u vezu sa pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje da li je postupak pred redovnim sudom u celini bio pravičan na način na koji to zahteva član 32. stav 1. Ustava, te da li je odlukom suda povređeno Ustavom zajemčeno pravo. Ovo će biti slučaj ako je sud pogrešno protumačio, primenio ili zanemario neko ustavno pravo, ako je primena materijalnog zakona bila proizvoljna ili diskriminacijska, kao i ukoliko je došlo do povrede procesnih prava koja su dovela do povrede prava na pravično suđenje. Međutim, po nalaženju Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije je jasno i detaljno obrazložio svoje pravno stanovište zauzeto u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to stanovište posledica proizvoljnog tumačenja ili diskriminacijske primene materijalnog prava. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da navodi podnosioca ne pružaju dovoljno osnova ni za zaključak da je osporena presuda doneta bez odgovarajućeg obrazloženja i uz diskriminatorsku primenu procesnog i materijalnog prava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepovezanosti navoda o diskriminaciji sa konkretnim pravom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti