Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku pred izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Osnovni sud je pogrešno odbacio prigovor za ubrzanje postupka, smatrajući da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na postupanje javnog izvršitelja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 69/20 od 16. septembra 2020. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 69/20 od 16. septembra 2020. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom radi ubrzavanja postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu II. 1496/18, nastavljen pred javnim izvršiteljem Predragom Kostićem iz Leskovca u predmetu II. 799/18, a potom pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Antić iz Leskovca u predmetu II. 1880/19

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz Leskovca je, 4. decembra 2020. godine, preko punomoćnika J. C, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu II. 1496/18, sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je okončan pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja. Istakla je i zahtev za naknadu nemarijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem R4 I. 69/20 od 16. septembra 2020. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu II. 1496/18, nastavljen pred javnim izvršiteljem Predragom Kostićem iz Leskovca u predmetu II. 799/18, a potom pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Antić iz Leskovca u predmetu II. 1880/19, sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom predviđa da se prigovor i žalbe mogu podneti dok se postupak ne okonča, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je okončan pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem na čije postupanje se ne mogu primeniti odredbe Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da je osporenim rešenjima odbačen je kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu II. 1496/18, sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđa da se prigovor i žalbe mogu podneti dok se postupak ne okonča, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je okončan pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem na čije postupanje se ne mogu primeniti odredbe Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19 i 9/20), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. U konkretnom slučaju, predmetni izvršni postupak je rešenjem obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je navedeno pravno stanovište da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka odbačen kao nedozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku samo pred sudom, a ne pred javnim izvršiteljem, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 69/20 od 16. septembra 2020. godine i određenjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu II. 1496/18, nastavljen pred javnim izvršiteljem Predragom Kostićem iz Leskovca u predmetu II. 799/18, a potom pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Antić iz Leskovca u predmetu II. 1880/19, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njenom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je ustavna žalba preuranjena i u delu u kome se ukazuje na povredu prava na imovinu. Ovo, jer će podnositeljka, u slučaju da njen prigovor bude usvojen u ponovnom postupku, moći da, u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnese tužbu radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u izvršnom postupku pred izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti