Neosnovanost ustavne žalbe u sporu o utvrđivanju suvlasničkih udela

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne presude u sporu radi utvrđivanja suvlasničkih udela. Sud je utvrdio da osporenom odlukom nisu povređena prava podnosioca na pravično suđenje i na imovinu, jer je zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1211/2009
29.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radovana Filipovića iz Valjeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. februara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radovana Filipovića i zjavljena protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 266/09 od 15. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radovan Filipović iz Valjeva, preko punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, izjavio je 30. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 1547/05 od 9. maja 2007. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 266/09 od 15. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se ne može izvesti zaključak koji izvodi drugostepeni sud da se suvlasnički udeli iz presude P. 696/05 imaju dodati suvlasničkim udelima koji su utvrđeni presudom P. 1547/05, jer tako dolazi do dupliranja suvlasničkih udela druge parnične stranke, uz umanjenj e imovine koja čini zaostavštinu roditelja parničnih stranaka, a time i naslednog dela koji bi podnosiocu pripao, a da je drugostepeni sud svoju odluku doneo na osnovu pogrešne ocene dokaza. Prema mišljenju podnosioca, presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 1547/05 ne predstavlja jedinstvenu celinu sa presudom tog suda P. 696/05, jer je dopunskom presudom P. 1547/05 od 20. maja 2008. godine preostali deo tužbenog zahteva odbijen kao neosnovan. Podnosilac smatra da je očigledno da u konkretnom slučaju on nije imao jednak status kao i druga parnična stranka, kao i da je drugostepeni sud zloupotrebio ovlašćenje usled činjenice da revizija u predmetnom sporu nije dozvoljena, te je bez osnova uvećao suvlasničke udele druge parnične stranke, a u potpunosti prihvatajući stav prvostepenog suda u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navoda ustavne žalbe Ustavni sud je zaključio da podnosilac osporava samo presudu Okružnog suda u Valjevu Gž. 266/09 od 15. aprila 2009. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u predmet Opštinskog suda u Valjevu P. 1547/06, kao i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, tužioci Milenija Filipović, i Krstivoje Filipović, sestra i brat tuženog, podneli su tužbu Opštinskom sudu u Valjevu, kojom su, između ostalog, tražili da sud utvrdi da su tužioci vlasnici opisane kuće, kao i da ta kuća ne ulazi u zaostavštinu pokojnog oca parničnih stranaka, što je tuženi dužan da prizna i da trpi da se tužioci uknjiže u zemljišnim i drugim javnim knjigama. U toku postupka tužilac Krstivoje Filipović je umro, pa su postupak nastavili njegovi zakonski naslednici - Snežana Filipović, supruga i Sreten Filipović i Dejan Filipović, deca

Odlučujući o ovom tužbenom zahtevu, Opštinski sud u Valjevu doneo je presudu P. 4200/92 od 29. januara 2004. godine, kojom je, između ostalog, u stavu prvom izreke presude delimično usvojio navedeni tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio da je sestra tuženog vlasnik 21/45 idealnih delova predmetne nepokretnosti, a zakonski naslednici pokojnog Krstivoja po 7/45 idealnih delova, dok zaostavštinu pokojnog oca, odnosno dede parničnih stranaka čini 3/45 idealnih delova te nepokretnosti, a u stavu drugom je preostali deo tužbenog zahteva tužilaca od dosuđenog do traženog odbio. Presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 467/05 od 12. aprila 2005. godine, između ostalog, ukinuta je presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 4200/92 od 29. januara 2004. godine u stavu prvom izreke, uz obrazloženje da nije potpuno jasno kako sud dolazi do zaključka da je pokojni otac stranaka bio vlasnik 3/45 idealnih delova na predmetnoj nepokretnosti.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Valjevu doneo je presudu P. 696/05 od 11. aprila 2006. godine, kojom je u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio da je sestra tuženog vlasnik 3/18, a ostali tužioci po 1/18 idealnih delova predmetne nepokretnosti, po osnovu ličnih ulaganja, dok zaostavštinu pokojnog oca, odnosno dede parničnih stranaka predstavlja 12/18 idealnih delova predmetne nepokretnosti, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužioci mogu uknjižiti kao suvlasnici sa navedenim udelima. Stavom drugim izreke ove presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca preko dosuđenih suvlasničkih udela, a do traženog - da su vlasnici cele nepokretnosti, dok je stavom trećim izreke odlučeno o troškovima postupka. U obrazloženju ove presude navedeno je da je sud u toku postupka utvrdio da su parnične stranke zajedno sa svojim roditeljima živele u porodičnoj kući u Valjevu, kupljenoj od sredstava koje je njihova pokojna majka, odnosno baba, nasledila, a koja je eksproprisana 1969. godine, te da je na ime eksproprijacije dobijen plac na kome je predmetna kuća kasnije izgrađena kao i 65.000 tadašnjih dinara; da je tuženi 1968. godine napustio domaćinstvo svojih roditelja i otišao da živi u selo sa svojom babom po majci, čiju je svu imovinu posle njene smrti nasledio i da nije doprinosio izgradnji kuće; da je otac, odnosno deda parničnih stranaka napustio porodično domaćinstvo 1974. godine i da od tog momenta više nije ulagao u spornu kuću, a da se u njega vratio tek pred svoju smrt 31. marta 1992. godine; da su tužioci izgradnji i dogradnji kuće doprineli ličnim radom i svojim sredstvima dobijenim od kredita koje su podigli i od svojih zarada i zarada svojih supružnika. Takođe je navedeno da je, uzimajući u obzir lična ulaganja dece pokojnog ostavioca, pojedinačno, kao i ulaganja ostavioca i njegove supruge, predmetna kuća stečena u porodičnoj zajednici, te je sud utvrdio da je udeo oca i majke stranaka 2/3 na spornoj nepokretnosti, a da su vlasnici ostalog udela tužioci, i to tužilja Milenija po osnovu ličnog ulaganja, a tužioci – naslednici pokojnog Krstivoja, po osnovu nasleđa.

Okružni sud u Valjevu, rešavajući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv drugog i trećeg stava izreke označene prvostepene presude, doneo je rešenje Gž. 1468/06 od 29. novembra 2006. godine, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Valjevu u ovom delu, navodeći u obrazloženju da nije jasno zbog čega prvostepeni sud odbija zahtev tužilaca preko dosuđenih suvlasničkih udela, a do traženog vlasništva na predmetnoj nepokretnosti u celini, kada je presuda tog suda P. 4200/92 od 29. januara 2004. godine ukinuta u delu gde je utvrđen suvlasnički udeo tužilaca, i to - tužilje Milenije od 21/45, a ostalih tužilaca od po 7/45, što znači da je samo o visini ovih udela trebalo odlučiti.

U drugom ponovnom postupku Opštinski sud u Valjevu je, nakon izvedenog dokaza saslušanjem parničnih stranaka, tokom koga su stranke samo izjavile da u svemu ostaju kod ranijih iskaza, doneo presudu P. 1547/06 (greškom na početku označen broj 1547/05) od 9. maja 2007. godine, kojom je u prvom stavu izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio da je sestra tuženog vlasnik 3/18, a ostali tužioci po 1/18 idealnih delova predmetne nepokretnosti, po osnovu ličnih ulaganja, dok zaostavštinu pokojnog oca, odnosno dede parničnih stranaka predstavlja 12/18 idealnih delova predmetne nepokretnosti, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužioci mogu uknjižiti kao vlasnici na navedenim udelima, dok je u drugom stavu izreke odlučio o troškovima postupka. Prvostepeni sud je uz ovu presudu dao identično obrazloženje kao i za presudu tog suda P. 696/05 od 11. aprila 2006. godine, dodajući samo na kraju da je sud do odluke došao uzimajući u obzir vrednost predmetne kuće u periodu 1970-1971. godina, novca koji je dobijen na ime naknade za eksproprisanu porodičnu kuću u Valjevu, kao i vrednost placa i činjenicu da je cigla u pretežnom delu korišćena i vađena iz Degurića, što takođe predstavlja zajedničku imovinu roditelja stranaka, te da smatra da je pokojni otac, odnosno deda stranaka bio vlasnik 12/18 predmetne kuće, što će stranke podeliti kao nasledni deo.

Opštinski sud u Valjevu doneo je 20. novembra 2007. godine presudu P. 1547/06 kojom je odbio kao neosnovan predlog tužilaca za donošenje dopunske presude kojom bi se odlučilo o preostalom zahtevu tužilaca. U obrazloženju ove odluke navedeno je da je odbijajući deo odluke postao ranije pravnosnažan. Ova presuda ukinuta je rešenjem Okružnog suda u Valjevu Gž. 164/08 od 2. aprila 2008. godine. Opštinski sud u Valjevu je 20. maja 2008. godine doneo dopunsku presudu P. 1547/06, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca preko dosuđenog, a do traženog da sud utvrdi da su oni vlasnici cele predmetne nepokretnosti.

Okružni sud u Valjevu, odlučujući o žalbama tužilaca protiv označene prvostepene presude i dopunske presude, doneo je osporenu presudu Gž. 266/09 od 15. aprila 2009. godine, kojom je preinačio presudu Opštinskog suda u Valjevu P. 1547/06 od 9. maja 2007. godine i dopunsku presudu Opštinskog suda u Valjevu P. 1547/06 od 20. maja 2008. godine, tako što je utvrdio da je tužilja Milenija Filipović suvlasnik sa udelom od 6/18, a tužioci Snežana Filipović, Sreten Filipović i Dejan Filipović, sa udelima od po 2/18 na predmetnoj kući, dok zaostavštinu pokojnog Milutina Filipovića predstavlja udeo od 6/18 na istoj nepokretnosti, što je tuženi dužan da prizna i da trpi da se tužioci upišu kao vlasnici sa navedenim udelima u zemljišnim i drugim javnim knjigama, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

U obrazloženju osporene presude navedeno je da su označena prvostepena presuda i dopunska presuda donete bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti i na koje se ukazuje u žalbama tužilaca. Takođe je navedeno da je prvostepeni sud utvrdio: da je 1969. godine izvršena eksproprijacija porodične stambene zgrade u Valjevu , nakon čega je počela izgradnja sporne kuće; da je u njenu izgradnju uložen samo jedan deo novčanog iznosa dobijenog na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost, dok je veći deo tog iznosa pokojni Milutin Filipović zadržao za svoje potrebe; da je pokojni Milutin Filipović porodičnu zajednicu napustio 1974. godine i više nije učestvovao u izgradnji sporne kuće, koju su 1984. godine završili tužilja sa svojim suprugom i sada pokojni Krstivoje Filipović sa svojom suprugom, tako što su podizali kredite i dobijena sredstva ulagali u izgradnju kuće i što su u izgradnju ulagali svoju radnu snagu; da je tuženi 1968. godine napustio zajedničko domaćinstvo i prešao da živi u selo, gde je zasnovao svoje domaćinstvo; da je tuženom pokojni Milutin Filipović pomagao novčano i nabavkom materijala prilikom izgradnje njegove kuće. U obrazloženju presude drugostepeni sud je konstatovao da ovako utvrđeno činjenično stanje navodima žalbe nije dovedeno u sumnju i da se žalbama ne ukazuje na nove činjenice i nove dokaze, te taj sud smatra da je činjenično stanje utvrđeno pravilno i u potpunosti. Prema oceni Okružnog suda u Valjevu, međutim, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, jer je, kako se u obrazloženju osporene presude navodi, očigledno izgubio iz vida da je presudom P. 696/05 od 11. aprila 2006. godine utvrđen suvlasnički udeo na predmetnoj nepokretnosti tužilaca , i to – tužilje Milenije Filipović od 3/18, a ostalih tuženih od po 1/18, pa kada se taj suvlasnički ud eo sabere sa sada dosuđenim suvlasničkim udelom, dolazi se do toga da tužiocima pripadaju ude li - tužilji Mileniji Filipović od 6/18, a ostalim tužiocima od po 2/18, što dalje znači da zaostavštinu sada pokojnog Milutina Filipovića čini udeo od 6/18 na predmetnoj nepokretnosti. Prema stanovištu Okružnog suda u Valjevu izraženom u osporenoj presudi, navedeni udeo zaista i predstavlja zaostavštinu sada pokojnog Milutina Filipovića, s obzirom na njegova ulaganja u predmetnu nepokretnost i činjenicu da je i on, zajedno sa decom, naslednik svoje sada pokojne supruge, koja je imala svoja ulaganja, kako je to napred navedeno.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ" , broj 29/96 i "Službeni glasnik RS" , broj 115/05) propisano je : da više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini - idealni deo (član 13.); da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, kao i odluom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom (član 20.); da se pravo svojine na stvar stiče nasleđivanjem u trenutku otvaranja nasleđa na imovini umrlog, ako zakonom nije drukčije određeno (član 36.).

Odredbom člana 210. stava 1. tačka 1) Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik SRS", br. 52/74 i 1/80), koji je važio u vreme pokretanja parničnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, bilo je propisano da će sud, ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava, prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom u ovim slučajevima ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu .

5. Analizirajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, Ustavni sud je prethodno ocenio da podnosilac, u suštini nezadovoljan ishodom parničnog postupka koji je prethodio ustavnosudskom, a u kome je doneta osporena presuda, osporava ocenu dokaza od strane drugostepenog suda i primenu materijalnog prava.

Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatovao da, u principu, nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već da je njegov zadatak da ispita da li je u tom postupku, od strane redovnih sudova, eventualno, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava i da li je primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, da bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ispitao da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe i u kome je doneta osporena presuda u celini bio pravičan na način na koji to garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustav.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenu presudu doneo zakonom ustanovljen organ sudske vlasti, koji je nakon postupka po žalbi, sprovedenog u skladu sa pravilima merodavnog Zakona o parničnom postupku, doneo odluku po svom uverenju, na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenoj presudi, a na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Obrazlažući osporenu presudu da tužioci imaju pravo svojine na ukupno 12/18 idealnih delova predmetne kuće, te da zaostavštinu pokojnog Milutina Filipovića čini 6/18 idealnih delova te nepokretnosti, što i predstavlja njegovu zaostavštinu, s obzirom na njegova ulaganja u tu nepokretnost i činjenicu da je i on, naslednik svoje pokojne supruge, koja je, kako je to i utvrđeno u postupku, imala ulaganja u spornu kuću, prema oceni Ustavnog suda, Okružni sud u Beogradu je dao jasne, precizne i logične zaključke, zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog materijalnog prava. Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu osporenom presudom donetom u tom postupku nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava..

U pogledu navoda ustavne žalbe o povredi prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su ovi navodi sadržinski ne razlikuju od navoda o povredi prava na pravično suđenje, te je s obzirom na to da je prethodno zaključio da osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, ocenivši da je ta presuda zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, ocenio da nema osnova ni za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Neosnovanost ustavne žalbe u sporu o utvrđivanju suvlasničkih udela

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti