Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko osam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova u sporu hitne prirode.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12115/2020
28.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama M. S. i M. M, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S. i M. M . i utvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 302/19, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Utvrđuje se pravo M. S . i M . M . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se predlog podnosilaca ustavn e žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8510/20 od 7. oktobra 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . i M . M, oboje iz Beograda, izjavili su Ustavnom sudu, 7. decembra 2020. godine, preko punomoćnika P. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8510/20 od 7. oktobra 2020. godine, zbog povrede člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 302/19.

Isti podnosioci su, 9. marta 2023. godine , izjavili ustavnu žalbu i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3098/2021 od 28. decembra 2022. godine zbog povrede člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

S obzirom na to da su ustavnim žalbama osporena rešenja doneta u istom vanparničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno članu 43. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), predmet Už-2802/2023 spojio sa predmetom Už-12115/2020, radi jedinstvenog rešavanja.

Podnosioci u ustavn im žalb ama, pored opisa činjenica i okolnosti slučaja, navode: da je osporenim aktima materijalno pravo primenjeno na njihovu štetu, što je dovelo do povrede prava na pravično suđenje; da podnosioci nisu imali ravnopravan položaj u odnosu na protivnika predlagač a, jer je postupak trajao duže od deset godina, niti su sudovi bi li objektivn i i nepristrasn i kada su donosi li osporen a rešenj a, kao i zbog činjenice da se pred domaćim sudovima vodi veliki broj postupaka iste vrste i sve odluke su donete u korist predlagača, zbog čega je došlo do povrede prava na pravnu sigurnost i povrede načela diskriminacije; dok je do povrede prava na imovinu došlo zbog činjenice da su sudovi utvrdili da im sporna nepokretnost nije izuzeta iz svojine; da podnosi oci nisu doprineli dužini trajanja postupka, koji je trajao duže od deset godina, zbog čega je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Predložili su da Sud odloži primenu rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8510/20 od 7. oktobra 2020. godine, kojim su obavezani da naknade troškove protivnoj strani. Istakli su i zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu R1. 302/19 (u daljem tekstu: Osnovni sud) , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Predlagači, ovde podnosioci ustavn ih žalbi, podneli su 20. avgusta 2012. godine Gradskoj opštini Vračar zahtev za isplatu naknade za zemljište u S. ulici u Beogradu koje je eksproprisano 1963. godine.

Gradska opština Vračar, Grad Beograd je 19. septembra 2012. godine dostavila spise predmeta Osnovnom sudu kao nadležnom za postupanje.

Prvo ročište pred Osnovnim sudom je održano 21. februara 2013. godine. Nakon održanog drugog ročišta Osnovni sud je 10. aprila 2013. godine zaključio raspravu i doneo rešenje R1. 902/12. kojim je usvoji o predlog i utvrdio predlagačima naknadu za izuzeto građevinsko zemljište u iznosu od 144.900.000, 00 dinara , sa pripadajućom zakonskom kamatom, koju su dužni da nadoknade protivnici predlagača - Gradska opština Vračar i Centar „V.“ iz Beograda, kao krajnji korisnik.

Protivnik predlagača, krajnji korisnik Centar „V.“ iz Beograda je 13. juna 2013. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, koje je Viši sud u Valjevu rešenjem Gž. 827/15 od 24. septembra 2015. godine ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Predlagači su podneskom od 22. oktobra 2015. godine, koji su uputili Osnovnom sudu, urgirali da se postupak nastavi, dok je Ministarstvo finansija Republike Srbije 1. decembra 2015. godine dostavilo zapisnik o proceni tržišne vrednosti građevinskog zemljišta po zahtevu Osnovnog suda od 30. oktobra 2015. godine.

Predlagači su podneskom od 7. decembra 2015. godine istakli primedbe na procenu vrednosti predmetnog zemljišta. Ministarstvo finansija Republike Srbije je uz dopis od 1. decembra 2015. godine dostavilo Osnovnom sudu novi zapisnik o proceni tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, na koji su predlagači takođe imali primedbe.

U toku 2016. godine održana su četiri ročišta. Osnovni sud je dopisima zahtevao od Gradske opštine Vračar i Višeg suda u Valjevu da mu dostave spis Gradske opštine Vračar broj 46-385/12, ali su oba organa odgovorila da se kod njih ne nalazi traženi spis. Predlagači su podneskom od 22. novembra 2016. godine istakli zahtev za obnovu spisa predmeta.

Prvo ročište u 2017. godini je održano 12. januara, a naredno 29. marta. U međuvremenu su stranke dostavile dokumentaciju koju su posedovale radi izvršenja rekonstrukcije spisa predmeta Gradske opštine Vračar broj 46-385/12. Ministarstvo finansija uz dopis od 2. oktobra 2017. godine dostavilo zapisnik o proceni tržišne vrednosti građevinskog zemljišta po zahtevu Osnovnog suda od 30. avgusta 2017. godine. Predlagači su podneskom od 7. novembra 2017. godine istakli primedbe na procenu vrednosti predmetnog zemljišta.

Nakon ročišta održanog 24. januara 2018. godine, na naredno ročište zakazano za 17. maj punomoćnik predlagača nije pristupio, pa je Osnovni sud istog dana doneo rešenje R1. 260/15, kojim je konstatovao da se smatra da je predlog povučen. Predlagači su podneskom od 31. maja 2018. godine predložili vraćanje u pređašnje stanje. Osnovni sud je na ročištu održanom 18. oktobra 2018. godine stavio van snage rešenje R1. 260/15 od 17. maja 2018. godine, dok ročište zakazano za 4. februar 2019. godine nije održano zbog „premeštaja postupajućeg sudije u Drugi osnovni sud u Beogradu“. Na ročištu održanom 4. april a 2019. godine, sud je naložio Poreskoj upravi da se izjasni o tržišnoj ceni za 1m2 za izuzetu katastarsku parcelu, te da navede na osnovu kojih parametara je utvrdio tržišnu cenu.

Poreska uprava je 9. maja 2019. godine odgovorila na traženi zahtev. Na ročištu održanom 12. septembra 2019. godine, Osnovni sud je odredio izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost tržišne vrednosti sporne kat. parcele. Veštak je nalaz i mišljenje dostavio sudu 21. oktobra 2019. godine. D o kraja 2019. godine održana su još tri ročišta.

Osnovni sud je doneo rešenje R1. 302/19 od 25. decembra 2019. godine kojim je usvojio predlog i utvrdio naknadu za izuzeto građevinsko zemljište i obavezao protivnike predlagača da predlagačima isplate po 91.103.345,95 dinara sa pripadajućom kamatom, kao i da im naknade troškove postupka.

Postupajući po žalbama protivnika predlagača, Viši sud u Beogradu je doneo osporeno rešenje Gž. 8510/20 od 7. oktobra 2020. godine, kojim je preinačio rešenje Osnovnog suda R1. 302/19 od 25. decembra 2019. godine i odbio kao neosnovane zahteve predlagača, ujedno ih obavezujući da protivnicima predlagača naknade troškove postupka.

Predlagači su 20. decembra 2020. godine izjavili reviziju protiv navedenog drugostepenog rešenja, a 10. marta 2021. godine su je podneskom dopunili. Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev. 3098/2021 od 28. decembra 2022. godine reviziju predlagača odbio kao neosnovanu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povred u ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući najpre navode i razloge prve ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je predmetni postupak pokrenut 20. avgusta 2012. godine, a da je okončan 28. decembra 2022. godine donošenjem osporenog revizijskog rešenja. Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak u tri sudske instance ukupno trajao nešto duže od deset godina i četiri meseca.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja vanparničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet postupka nije bio složen da bi mogao opravdati decenijsko trajanje vanparničnog postupka.

Ocenjujući značaj predmeta postupka za podnosi oce ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da su oni ima li legitiman pravni interes da se o njihovom zahtevu za utvrđivanje naknade za izuzeto građevinsko zemljište odluči u razumnom roku.

Podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli odugovlačenju postupka .

Ustavni sud ukazuje da, u konkretnom slučaju, ne postoji opravdanje za desetogodišnje trajanje van parničnog postupka. Sudovi ni su preduzima li sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju donošenja odluke. U pravnoj državi je od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.200 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Razmatrajući ustavne žalb e izjavljen e protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8510/20 od 7. oktobra 2020. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3098/2021 od 28. decembra 2022. godine, Ustavni sud je, uvidom u osporene akt e, utvrdio da oni sadrž e dovoljno jasna obrazloženj a zasnovan a na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni odredaba relevantnog prava na konkretan slučaj. Što se tiče navoda da su sudovi nisu bili objektivni i nepristrasni kada su donosili osporena rešenja, Ustavni sud ni u spisima predmeta, niti u obrazloženjima osporenih rešenja nije našao nikakve dokaze koji bi potkrepili navedenu tvrdnju podnosilaca, već ocenjuje da se radi o njihovom subjektivnom osećaju prouzrokovanom neuspehom u vanparničnom postupku.

Po oceni Ustavnog suda, ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi doveli do sumnje da postoji povreda prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odnosno prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ovo zbog toga što podnosioci ustavn ih žalb i nisu dostavili relevantne dokaze da su sudovi pri identičnom činjeničnom i pravnom stanju donosili različite pravnosnažne/konačne odluke, a što je osnovna pretpostavka za isticanje povrede ov ih prava.

Ocenjujući da li je osporenim rešenjima došlo do povrede prava na imovinu, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava propisano da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Međutim, imajući u vidu da su Viši sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud u vanparničnom postupku utvrdili da nije došlo do eksproprijacije predmetnog zemljišta, niti je prestalo pravo podnosilaca ustavnih žalbi na korišćenje sporne parcel e, to, u konkretnom slučaju, podnosiocima ustavne žalbe ne pripada pravo na naknadu. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud je detaljno obrazložio zbog čega podnosioci ustavnih žalb i nisu mogli uspeti sa svojim zahtevom u tom vanparničnom postupku, a takvo obrazloženje je prihvatljivo i za Ustavni sud. Stoga, po oceni Ustavnog suda podnosiocima nije povređeno prav o na imovinu.

U vezi sa istaknutom povred om načela zabrane diskriminacije, Ustavni sud konstatuje da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno ljudsko ili manjinsko pravo, odnosno sloboda, već se utvrđuju načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode. Stoga je i povreda ovog načela akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog konkretnog prava ili sloboda, za koju u konkretnom slučaju, Ustavni sud nije našao da ima osnova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu odbacio ustavn e žalb e, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3 . izreke odbacio predlog podnosilaca ustavn e žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8510/20 od 7. oktobra 2020. godine, s obzirom na to da je doneo konačnu odluku.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti