Odluka o poništaju rešenja zbog pogrešnog tumačenja nadležnosti u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu I. B. utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Viši sud u Čačku je pogrešno ocenio da sud nije nadležan za ubrzavanje postupka u kome izvršenje sprovodi javni izvršitelj.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12122/2023
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. B. iz Lučana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. B. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 56/23 od 9. oktobra 2023. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 56/23 od 9. oktobra 2023. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Ivanjici R4i. 22/23 od 1. septembra 2023. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. B. iz Lučana je 26. oktobra 2023. godine, preko punomoćnika M. J, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 56/23 od 9. oktobra 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, pa da je pogrešna pravna ocena drugostepenog suda da se u postupku po navedenom prigovoru ne može ceniti zakonitost postupanja javnog izvršitelja, koji je u konkretnom slučaju nadležan za dalje sprovođenje izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i naknadi podnosiocu troškove postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač I. B, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. jula 2023. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se najpre vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici, a potom i javnim izvršiteljem Vukom Terzićem u predmetu II. 152/22, a u kome predlagač ima svojstvo izvršnog poverioca, a V. L. status izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Ivanjici je 1. septembra 2023. godine doneo osporeno rešenje R4i. 22/23, kojim je odbio navedeni prigovor kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 56/23 od 9. oktobra 2023. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno da se pred Osnovnim sudom u Ivanjici vodio izvršni postupak u predmetu I. 11833/10 po predlogu za izvršenje ovde predlagača protiv izvršnog dužnika V. L, radi naplate novčanog potraživanja i da je 28. aprila 2022. godine donet zaključak kojim je sprovođenje izvršenja u ovom predmetu povereno javnom izvršitelju Vuku Terziću; da se dostavljanjem rešenja o izvršenju i rešenja o obustavljanju sprovođenja izvršenja pred sudom izvršitelju, radi daljeg sprovođenja izvršenja, smatra da je predmet pred sudom rešen; da nadzor nad radom javnih izvršitelja prema odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju vrši ministarstvo i Komora izvršitelja; da predsednik suda nije nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred javnim izvršiteljem, niti mu može naložiti preduzimanje procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobija drugostepeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem Vukom Terzićem u predmetu II. 152/22. Ustavni sud je utvrdio da se obrazloženje osporenog akta praktično zasnivaju na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, ne može da ceni razumnost dužine trajanja izvršnog postupka kada se predmet nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak povodom koga je uložen prigovor, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenog drugostepenog rešenja proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem Vukom Terzićem i da u toj izvršnoj stvari nije donet bilo kakav akt o okončanju izvršnog postupka na jedan od dva zakonom propisana načina.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Čačku izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 56/23 od 9. oktobra 2023. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Ivanjici R4i. 22/23 od 1. septembra 2023. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari poništio drugostepeno rešenje i da će žalba podnosioca ustavne žalbe biti predmet ponovnog razmatranja od strane Višeg suda u Čačku, to Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu u kome se podnosilac poziva da je osporenim rešenjem povređeno njegovo pravo na imovinu.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o poništaju rešenja zbog pogrešnog tumačenja nadležnosti u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti