Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne ocene blagovremenosti žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno odbacio žalbu kao neblagovremenu, ignorišući dokaz da je ona u zakonskom roku izjavljena telegrafskim putem, čime je podnositeljki uskratio pravo na žalbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12125/2018
29.09.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. A . iz Pančeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. A . i utvrđuje da je stavom drugim izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2. 658/18 od 21. septembra 201 8. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 658/18 od 21. septembra 2018. godine , u stavu drugom izreke, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava petog izreke presude Osnovnog suda u Pančevu P 2. 232/18 od 3. jula 201 8. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. A . iz Pančeva je, 2 5. oktobra 201 8. godine, preko punomoćnika P. B , advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv stava drugog izreke presud e Apelacionog suda u Beogradu Gž 2. 658/18 od 21. septembra 201 8. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, kao i prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje suštinski sadrži iste garancije kao i odredb a člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na označenu odredbu Ustava .

Podnositeljka u ustavn oj žalb i, pored ostalog, navodi: da je prvostepenu presudu primila 5. jula 2018. godine; da je žalbu protiv odluke o troškovima postupka podne la 20. jula 201 8. godine, putem telegrama, a podnesak sa razlozima žalbe tri dana kasnije, sve u skladu sa odredbama člana 104. Zakona o parničnom postupku; da je Apelacioni sud u Beogradu žalbu odbacio kao neblagovremenu , a da prethodno nije utvrdio na koji način je žalba podneta; da u spisima predmeta postoji telegram, kao jasan dokaz da je žalba izjavljena u roku; da ovakvo postupanje predstavlja povredu prava na pravično suđenje, a imajući u vidu da o izjavljenoj žalbi nije odlučeno u drugom stepenu, reč je i o povredi prava na pravno sredstvo; da izneto stanoviš te Apelacionog suda u Beogradu, takođe, odstupa od aktuelne sudske prakse i opšteprihvaćenog stava u pogledu roka za žalbu, na koji način je donošenjem osporenog akta učinjena i povreda prava na jednaku zaštitu prava.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt, kao i da podnositeljki dosudi troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokumentaciju koja je dostavljena uz ustavnu žalbu, kao i spise parničnog predmeta Osnovnog suda u Pančevu P2. 232/18, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnositeljka ustavne žalbe je tužbom od 11. aprila 2018. godine pokrenula pred Osnovnim sudom u Pančevu parnični postupak radi izmene odluke o načinu održavanja ličnih odnosa između tuženog i njihove maloletne dece .

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 2. 232/18 od 3. jula 201 8. godine, u stavu prvom izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između zajedničke maloletne dece parničnih stranaka i tuženog, dok je u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan zahtev tužilje da se viđenje odvija po modelu koji ona predl aže; u stavu trećem izreke je konstatovano da se ovim menja stav I izreke presude Osnovnog suda u Pančevu P2. 274/17 od 14. septembra 2017. godine, a u stavu IV izreke je odbačena tužba tužilje za izmenu stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Pančevu P2. 565/16 od 10. januara 2017. godine ; stavom petim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Ova presuda je 5. jula 2018. godine dostavljena punomoćniku tužilje. On je 20. jula 2018. godine uputio prvostepenom sudu telegram broj 11995910019540 , sa naznačenim brojem sudskog predmeta i imenom postupajućeg sudije. Tekst telegrama glasi: „Protiv presude pod gornjim brojem podnosi m žalb u u ime A . J . iz Pančeva, a iz svih zakonskih razloga, obrazloženje sledi. Advokat P . B .“. Telegram je istog dana primljen u Osnovn om sud u u Pančevu . Na prijemnom pečatu je naznačeno i vreme prijema (13,26 časova).

Punomoćnik tužilje je 23. jula 2018. godine Osnovnom sudu u Pančevu (neposredno) predao podnesak – žalbu protiv rešenja o troškovi ma postupka koje je sadržano u presudi P2. 232/18 od 3. jula 2018. godine, a nakon žalbe podnete telegrafskim putem, shodno odredbi člana 104. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Na podnesku je rukom ispisana konstatacija postupajućeg sudije prvostepenog suda da je žalba blagovremeno izjavljena , sa naredb om da se primerak žalbe dostavi punomoćniku tuženog.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž2. 658/18 od 21. septembra 2018. godine , kojom je, u stavu prvom izreke, žalbu tuženog odbio i prvostepenu presudu potvrdio u stavu prvom, trećem i „šestom“ izreke, dok je u osporenom stavu drugom izreke, žalbu tužilje izjavljenu protiv stava petog izreke prvostepene presude , odbacio kao neblagovremenu.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepena odluka dostavljena punomoćniku tužilje 5. jula 2018. godine, te kako je poslednji dan padao u petak, 20. jula 2018. godine, to je žalba tužilje u pogledu odluke o troškovima postupka odbačena kao neblagovremena, na osnovu odredbe člana 401. tačka 1) u vezi člana 378. stav 2 , člana 387. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku i člana 202. Porodičnog zakona.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavno j žalb i, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 104. Zakona o parničnom postupku Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) (u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjivao u konkretnom slučaju , propisano je : da je podnesak koji je vezan za rok blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka (stav 1.); da je dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra kao dan podnošenja sudu (stav 2.); da a ko je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je podnet u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti (stav 3.).

5. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da se njima isključivo ukazuje na to da Apelacioni sud u Beogradu, ocenjujući blagovremenost žalbe koju je podnositeljka izjavila protiv odluke o troškovima predmetnog parničnog postupka, nije utvrdio na koji način je žalba podneta, tj. da je reč o predaji podneska telegrafskim putem.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Evropski sud je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke , od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj ( paragraf 20. ). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti. Evropski sud, takođe, ima izražen stav da greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna“, može a priori narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, paragraf 62.).

Ustavni sud podseća i na stav Evropskog suda da se odlučivanje o troškovima postupka smatra sastavnim delom suđenja, odnosno „delom utvrđenja građanskih prava i obaveza“, u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ( videti, pored ostalih, presudu Rotaru protiv Rumunije, od 4. maja 2000. godine, broj predstavke 28341/95, stav 78.).

Polazeći od toga da su odredbama člana 10 4. ZPP detaljno propisani uslovi za ocenu blagovremenosti podnesaka vezanih za rok, pa i onih koji su upućeni telegrafskim putem, Ustavni sud nalazi da Apelacioni sud u Beogradu nije dao ustavnopravno prihvatljive razloge za izneti zaključak , po kome je žalba podnositeljke predata prvostepenom sudu nakon isteka zakonskog roka za njeno podnošenje. Apelacioni sud u Beogradu navodi da je poslednji dan roka za podnošenje žalbe bio 20. jul 2018. godine, ali ne konstatuje kog datuma je žalba predata prvostepenom sudu. Telegram od 20. jula 2018. godine, koji je združen predmetu , a u kome je jasno naznačeno ko podnosi žalbu i koji sudski akt se njome osporava, Apelacioni sud u Beogradu uopšte ne pominje u obrazloženju osporenog akta . S druge strane, punomoćnik podnositeljke je u podnesku od 23. jula 2018. godine, naslovljenom kao žalba, najpre ukazao da je žalba podneta telegrafskim putem, s aglasno odredbi člana 104. stav 3. Z PP, a na samom podnesku je rukom ispisana konstatacija postupajućeg sudije prvostepenog suda da je žalba blagovremeno izjavljena, uz naredb u da se punomoćniku tuženog dostavi primerak. Reč je, dakle, o očiglednom propustu drugostepenog suda da prilikom ocene blagovremenosti žalbe konstatuje da je žalba upućena telegrafskim putem, u kom slučaju se smatra da je podneta u roku ako uredan podnesak, u kome se iznose razlozi žalbe, bude podnet sudu u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem stava drugog izreke osporene drugostepene presude i određivanjem da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi podnosi teljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava petog izreke presude Osnovnog suda u Pančevu P2. 232/18 od 3. jula 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava .

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne ocene blagovremenosti žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti