Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u privrednom sporu zbog sticanja bez osnova

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje u privrednom sporu. Sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi pružili ustavnopravno prihvatljive razloge za svoje odluke i da nisu povredili procesna prava podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1215/2009
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća TMB „DIAMOND“ d.o.o. Pančevo iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba preduzeća TMB „DIAMOND“ d.o.o. Pančevo izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4115/09 od 20. maja 2009. godine, presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 10164/07 od 17. aprila 2008. godine i rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 10164/07 od 9. aprila 2009. godine.

2. Odbacuje se predlog za odlaganje izvršenja u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu I. 3385/09.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće TMB „DIAMOND“ d.o.o. Pančevo iz Pančeva, preko punomoćnika Predraga Basarića, advokata iz Pančeva, izjavilo je 30. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 4115/09 od 20. maja 2009. godine, presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 10164/07 od 17. aprila 2008. godine i rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 10164/07 od 9. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije, i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo: da je Viši trgovinski sud rešenjem kojim je ukinuo prvostepenu presudu naložio, između ostalog, Trgovinskom sudu u Pančevu da u ponovnom postupku utvrdi bitne činjenice, kao i da omogući tuženom da se izjasni na dokaze koje je veštak priložio, ali da u ponovnom postupku prvostepeni sud nije postupio po navedenim nalozima. da mu je u toku predmetnog parničnog postupka kao tuženom uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom, jer je u prvostepeni sud u ponovnom postupku propustio da pozove veštaka na raspravu radi usmenog izjašnjenja na iznete primedbe na nalaz i mišljenje koje je dao; da se u prvostepenoj presudi ne navodi koje je konkretne dokaze izveo sud tokom postupka, jer je podnosilac ukazao da su fiktivni pismeni dokazi na kojima je nalaz veštaka zasnovan; da je podnosilac podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje nakon što je zaključena glavna rasprava, ali da taj predlog prvostepeni sud nije razmatrao, već je doneo presudu i poslao je strankama; da su u zapisnik unete „neistine“ o glavnoj raspravi održanoj 17. aprila 2008. godine, jer je ročište trajalo deset minuta, a konstatovano je da je sud u toku trajanja tog ročišta pročitao celokupne spise predmeta. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava i poništi osporene presude.

Podneskom od 8. oktobra 2009. godine podnosilac je tražio od Ustavnog suda da odloži izvršenje osporene presude u postupku I. 3385/09.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Trgovinskog suda u Beogradu P. 10164/07, kao i u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, tužilac preduzeće „Promont MM“ Beograd podneo je tužbu kojom je tražio da sud obaveže tuženog da mu po osnovu sticanja bez osnova isplati navedeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. decembra 1994. godine. U toku postupka tuženi je istakao prigovor radi prebijanja.

Pravnosnažnom međupresudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 192/04 od 27. januara 2005. godine, između ostalog, utvrđeno je da je osnovano potraživanje tužioca prema tuženom po osnovu sticanja bez osnova. U obrazloženju ove odluke navedeno je: da je tužilac imao troškove u vezi sa izvođenjem radova na klimatizaciji poslovnog prostora, za koje je očekivao izvesnu naknadu; da je tuženi navedene prostorije koristio kao zakupac; da je ugovorom o zakupu navedenih prostorija bilo predviđeno oslobađanje zakupca od plaćanja zakupnine po osnovu uloženih radova od strane zakupca; da se korist tuženog sastoji u oslobođenju od plaćanja zakupnine u određenom vremenskom periodu.

Presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 192/04 od 15. maja 2007. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu isplati navedeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 1995. godine, a prigovor tuženog radi prebijanja je odbijen. U obrazloženju ove presude, između ostalog, navedeno je: da je sud odbio predlog tuženog da se odredi novo veštačenje i da je prihvatio nalaz, mišljenje i izjašnjenje veštaka u celini, jer je dat od strane stručnog lica, prema pravilima struke i jer je dovoljno obrazložen; da je tužilac izveo radove u vrednosti navedenog novčanog iznosa sa stanjem na dan 31. decembar 1994. godine, na osnovu kojih je tuženi ostvario pravo na neplaćanje zakupnine, te proizlazi da se za taj iznos tuženi neosnovano obogatio. Protiv ove presude tuženi je izjavio žalbu.

Odlučujući o žalbi tuženog, Viši trgovinski sud je doneo rešenje Pž. 6488/07 od 8. novembra 2007. godine, kojim je ukinuo presudu Trgovinskog suda u Beogradu P. 192/04 od 15. maja 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju ove presude, između ostalog, navedeno je: da se osnovano u žalbi navodi da je takozvani dopunski nalaz veštaka primio pet dana pre zakazanog ročišta, zbog čega je tuženi tražio odlaganje ročišta, što je prvostepeni sud odbio i uskratio tuženom mogućnost da raspravlja pred sudom; da prvostepeni sud nije utvrdio da li je tuženi bio savestan ili nesavestan sticalac, od čega zavisi od kada tužilac ima pravo na kamatu, saglasno članu 214. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe je navedeno da će prvostepeni sud u ponovnom postupku utvrditi navedenu bitnu činjenicu savesnosti, odnosno nesavesnosti tuženog, u vezi sa čim će prvostepeni sud prilikom odlučivanja imati u vidu i navode žalbe u pogledu primedaba tuženog na nalaz i mišljenje veštaka i omogućavanja izjašnjenja tuženog o dokazima koje je veštak priložio.

U ponovnom postupku određeni veštak, postupajući po nalogu prvostepenog suda, dostavio je 26. februara 2008. godine podnesak kojim se izjasnio na primedbe tuženog od 13. februara 2008. godine, navodeći da se na sve primedbe koje je primio već detaljno izjasnio u dotadašnjem toku postupka, kao i da je traženu dokumentaciju dostavio ranije uz podnesak od 28. aprila 2007. godine. Povodom ovog dopisa tuženi je 7. marta 2008. godine dostavio sudu podnesak kojim ukazuje da bi određeni veštak trebalo da se legitimiše „upisom u inžinjersku komoru, kod nadležnog ministarstva ili kod ovlašćene agencije“, kao i da „nije posao veštaka da se upušta u pitanje zašto mu nije dostavljen nalaz veštaka iz neke druge parnice“. Ovaj podnesak tuženog dostavljen je sudskom veštaku 11. aprila 2008. godine.

Na ročištu održanom 17. aprila 2008. godine, na koje nije došao uredno pozvani punomoćnik tuženog, sud je, nakon što je izveo dokaz čitanjem pismenih isprava koje se nalaze u spisima predmeta, zaključio glavnu raspravu.

Trgovinski sud u Beogradu je 17. aprila 2008. godine doneo osporenu presudu P. 10164/07, ispravljenu rešenjem istog suda P. 10164/07 od 25. jula 2008. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, te je obavezao tuženog da tužiocu isplati navedeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. decembra 1994. godine i utvrdio da ne postoji potraživanje tuženog istaknuto u prigovoru radi prebijanja, te je taj prigovor odbio. U obrazloženju ove presude navedeno je, između ostalog, da je sud, ceneći savesnost tuženog, našao da je tuženi nesavesno raspolagao sredstvima tužioca, jer je tuženi bio upoznat da je ostao dužan tužiocu na ime izvedenih radova; da je sa tim bio upoznat i u trenutku „izrade“ odluke upravnog odbora JP „Direkcija za izgradnju i uređenje Pančeva“ od 31. marta 2004. godine, na osnovu koje je tuženi oslobođen plaćanja zakupnine za pomenuti prostor i to za period od 115 meseci; da je tuženi postao nesavestan počev od 31. decembra 1994. godine, kao dana kada je zakupodavac predmetnog poslovnog prostora odredio kao dan na koji su ustanovljena uložena sredstva tuženog, koja su uključivala i sredstva tužioca, te je sud dosudio zakonsku zateznu kamatu od navedenog datuma.

Tuženi je podneskom od 18. aprila 2008. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, jer je propuštanjem ročišta propustio mogućnost da pruži odgovor na podnesak tužioca koji je dobio šest dana ranije, te je time bio onemogućen da raspravlja pred sudom.

Označena prvostepena presuda dostavljena je parničnim strankama 18. juna 2008. godine. Telegramom od 26. juna 2008. godine tuženi je izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga, koju je dopunio podneskom od 8. jula 2008. godine. Nakon ispitivanja žalbe, prvostepeni sud je dostavio spise predmeta Višem trgovinskom sudu, koji ih rešenjem tog suda Pž. 7233/08 od 17. marta 2009. godine vratio prvostepenom sudu radi odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.

Osporenim rešenjem P. 10164/07 od 9. aprila 2009. godine Trgovinski sud u Beogradu odbio je predlog tuženog za vraćanje u pređašnje stanje. Protiv ovog rešenja tuženi je izjavio žalbu.

Viši trgovinski sud, odlučujući o žalbama tužioca, doneo je osporenu presudu Pž. 4115/09 od 20. maja 2009. godine kojom je u prvom stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Trgovinskog suda u Beogradu P. 10164/07 od 17. aprila 2008. godine, ispravljenu rešenjem tog suda P. 10164/07 od 25. jula 2008. godine, a u drugom stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 10164/07 od 9. aprila 2009. godine. U obrazloženju ove presude navedeno je: da su neosnovani žalbeni navodi u kojima se ističe da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio odlučnu činjenicu vezanu za savesnost tuženog, kao i da je pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu činjenice da li je i koliko tuženi imao koristi od neplaćenih radova mašinskih instalacija jer je isto mogao da utvrdi samo preko veštaka termomašinske ili ekonomsko-finansijske struke, a ne građevinske struke, a ovo iz razloga što je prvostepeni sud iz nalaza i mišljenja veštaka od 11. septembra 2006. godine, njegovog iskaza na ročištu održanom 20. marta 2007. godine i izjašnjenja tog veštaka od 26. februara 2008. godine, pravilno utvrdio da je tužilac izvodio radove na predmetnom objektu sa udelom od 95.642,00 dinara; da je prvostepeni sud pravilnom primenom člana 214. Zakona o obligacionim odnosima dosudio tužiocu zakonsku zateznu kamatu od 31. decembra 1994. godine, jer je taj dan zakupodavac predmetnog objekta odredio kao dan utvrđenja procene uloženih sredstava na tom objektu, u odnosu na izvršena ulaganja od strane tuženog, a koja su uključivala i sredstva tužioca u utvrđenom iznosu; da su bez uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude žalbeni navodi u kojima se ističe da prvostepeni sud nije odlučio o dokaznim predlozima tuženog za određivanje drugih veštačenja i to preko veštaka ekonomske struke i termomašinske struke, a ovo iz razloga što u smislu odredbe člana 221. stav 2. Zakona o parničnom postupku sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica, te je prvostepeni sud pravilno odbio predlog tuženog za novim veštačenjem, prihvatajući nalaz, mišljenje i izjašnjenje veštaka građevinske struke kao stručno, jasno i dovoljno obrazloženo; da su neosnovani žalbeni navodi u kojima se ističe da je prvostepeni sud bio dužan da na ročište održano 17. aprila 2008. godine pozove i sasluša veštaka u vezi primedaba tuženog iz podneska od 7. marta 2008. godine, a ovo iz razloga što je veštak odgovorio na primedbe tuženog izjašnjenjem od 26. februara 2008. godine; da je neosnovan žalbeni navod tuženog da je prvostepeni sud bio dužan da prvo odluči o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta, jer je navedeni predlog dostavljen sudu dan nakon zaključenja glavne rasprave i donošenja prvostepene presude, a taj predlog je bio ocena pobijanog rešenja od 9. aprila 2009. godine.

4. Članom 32. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije propisano je, između ostalog, da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

S obzirom na to da navedeni član Evropske konvencije svojom sadržinom odgovara citiranom članu Ustava, to je Ustavni sud ocenu postojanja istaknutih povreda vršio u odnosu na član 32. stav 1. Ustava.

Zakon o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi, kao i da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (član 210.); da kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, da se moraju vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva (član 214.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je: da koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje (član 111. stav 1.); da predlog za vraćanje u pređašnje stanje ne utiče na tok parnice (član 114. prva rečenica); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, kao i da sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica (član 221.); da sud određuje veštačenje rešenjem koje sadrži: ime i prezime, zanimanje veštaka, predmet spora, predmet i obim veštačenja i rok za dostavljanje nalaza i mišljenja u pisanom obliku, da se prepis rešenja dostavlja veštaku zajedno sa pozivom za ročište za glavnu raspravu, kao i da će sud u pozivu upozoriti veštaka da svoje mišljenje mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa ročišta i pravu na nagradu i naknadu troškova (član 256); da veštak svoj pisani nalaz i mišljenje, koje mora biti obrazloženo, dostavlja sudu pre rasprave, kao i da sud dostavlja strankama nalaz i mišljenje najmanje osam dana pre ročišta za glavnu raspravu (član 257.).

5. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, polazeći od sadržine odredbe člana 32. stav 1. Ustava kojom se pre svega garantuje svakom da će postupak u kojem se odlučuje o njegovom pravu ili obavezi biti vođen od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, u kome će se javno raspraviti i odlučiti o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv njega, ispitivao eventualno postojanje procesnih povreda na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi, kao i ustavnopravnu utemeljenost primene merodavnog prava.

S tim u vezi, Ustavni sud je u pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u toku predmetnog parničnog postupka uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom, jer njegove primedbe kao tuženog u parničnom postupku na nalaz veštaka sud nije dostavio tom veštaku, niti je dobio odgovor na te primedbe, Ustavni sud ukazuje da postupak dokazivanja obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, pri čemu postupajući sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja bitnih činjenica. Budući da nadležni sud postupa saglasno načelu slobodne ocene dokaza, on ceni kada se neka tvrdnja smatra dokazanom, ili kada dokazivanje određene činjenice nije od značaja za donošenje odluke o predmetu spora. U konkretnom slučaju, po oceni Ustavnog suda, Trgovinski sud u Beogradu je u obrazloženju osporene presude dao ustavnopravno prihvatljive razloge za odbijanje predloga podnosioca ustavne žalbe za izvođenje novih dokaza preko drugog veštaka, kao i za dostavljanje dopunskog nalaza određenog veštaka. U pogledu navoda ustavne žalbe da je parnični sud bio dužan da na ročište nakon koga je zaključena glavna rasprava pozove i sasluša sudskog veštaka i da od njega zahteva „odgovor na sva pitanja i primedbe stranaka“, Ustavni sud ukazuje da je određeni veštak saslušan na ročištu održanom 20. marta 2007. godine, na kome je odgovorio na iznete primedbe na njegov nalaz i mišljenje od 11. septembra 2006. godine, da se taj veštak podneskom od 26. februara 2008. godine izjasnio na primedbe tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, od 13. februara 2008. godine, kao i da u označenom podnesku tuženog od 26. marta 2008. godine nije izneta nijedna primedba na nalaz sudskog veštaka, već su samo ponovljena određena ukazivanja sudu u pogledu stručnosti i nadležnosti određenog veštaka. Stoga, prema oceni Ustavnog suda, nepozivanjem veštaka na ročište zakazano za 17. april 2008. godine, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo da javno raspravlja. Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje i da sam podnosilac nije došao na navedeno ročište iako je bio uredno pozvan.

Ustavni sud je razmatrao i ostale navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i konstatovao je da su ti navodi isticani i u žalbi protiv osporene prvostepene presude i protiv osporenog rešenja, kao i da je Viši trgovinski sud u osporenoj drugostepenoj presudi, po oceni Ustavnog suda, dao ustavnopravno prihvatljive razloge kada je te navode odbio kao neosnovane.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podnosioca neosnovana, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu odbio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio zahtev za odlaganje izvršenja u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu I. 3385/09, s obzirom na to da je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi. Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje i da podnosilac ustavnom žalbom nije osporio postupak, odnosno akt donet u postupku za koji se traži odlaganje.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 82. stav 2. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u privrednom sporu zbog sticanja bez osnova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti