Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u četiri izvršna postupka. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupke koji traju više godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jasminke Ćirjanić iz sela Zlakusa, Grad Užice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jasminke Ćirjanić i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Požegi u predmetima I. 304/09, I. 305/09, I. 306/09 i I. 738/07, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetima I. 1890/10, I. 1898/10, I. 1899/10 i I. 2608/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postup ci iz tačke 1. okonča li u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasminka Ćirjanić iz sela Zlakusa, Grad Užice, je 20. februara 2012. godine, preko punomoćnika Miroslava R. Tešića, advokata iz Užica, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetima I. 1890/10, I. 1898/10, I. 1899/10 i I. 2608/10. Podnositeljka ustavne žalbe se pozvala i na odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštit u ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pored izlaganja toka osporenih izvršnih postupaka, u ustavnoj žalbi je navedeno da su predmetni izvršni postupci pokrenuti podnošenjem predloga za izvršenje u 2007. i 2009. godini radi namirenja novčanog potraživanja po osnovu zakonske obaveze izdržavanja, ali da izvršenje nije sprovedeno i pored toga što se podnositeljka više puta urgencijama obraćala sudu, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava i da naloži Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve mere kako bi osporeni izvršni postupci bili okončani. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete u visini od 800.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi I. 1890/10 (ranije I. 304/09) kome su združeni predmeti I. 1898/10 (ranije I. 305/09), I. 1899/10 (ranije I. 306/09), spise predmeta I. 2608/10 (ranije I. 738/07) i u odgovor postupajućeg izvršnog sudije, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac – ovde podnositeljka ustavne žalbe , je 5. juna 2009 . godine podnela Opštinskom sudu u Požegi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Dragana Ćirjanića, na osnovu izvršne isprave - rešenja Opštinskog suda u Užicu P. 61/09 od 2. marta 2009. godine, kojim je izvršni dužnik obavezan da izvršnom poveriocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 7.950,00 dinara. Predložila je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Po podnetom predlogu formiran je predmet I. 304/09. Postupajući po nalogu suda od 17. juna 2009. godine, punomoćnik izvršnog poverioca je 24. juna 2009. godine sudu dostavio overeno punomoćje za preuzimanje novčanih sredstava u ime poverioca.

Rešenjem Opštinskog suda u Požegi I. 304/09 od 2. jula 2009. godine usvojeno je predloženo izvršenje i određeni su troškovi izvršnog postupka. Ovo rešenje otpravljeno je iz suda 25. oktobra 2009. godine i uručeno je izvršnom dužniku 29. oktobra 2009. godine. Dužnik nije izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), predmet je kod Osnovnog suda u Požegi zaveden pod brojem I. 1890/10.

Sudski izvršitelj je 12. jula 2010. godine izašao na lice mesta i popisao pokretne stvari izvršnog dužnika.

Podneskom od 22. jula 2010. godine poverilac je tražio da se u ovom predmetu postupa urgentno.

Zaključkom Osnovnog suda u Požegi I. 1890/10 od 22. novembra 2010. godine određeno je veštačenje na okolnost utvrđivanja vrednosti popisanih pokretnih stvari dužnika. Pomenuti zaključak uručen je sudskim veštacima 29. odnosno 30. decembra 2010. godine.

Podneskom od 29. avgusta 2011. godine dužnik je podneo predlog za obustavu postupka izvršenja, koji je odbijen rešenjem Osnovnog suda u Požegi I. 1890/10 od 18. oktobra 2011. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Požegi Ipv. 45/11 od 17. novembra 2011. godine odbijen je kao neosnovan prigovor dužnika i potvrđeno je prvostepeno rešenje I. 1890/10 od 18. oktobra 2011. godine.

Nakon donošenja drugostepenog rešenja u postupku nije preduzeta ni jedna procesna radnja do 26. marta 2012. godine, kada je u spisima predmeta konstatovano da je predmet iznet sudiji i tom prilikom je dat nalog da se nastavi sa procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Predmetu Onovnog suda u Požegi I. 1890/10 zruženi su predmeti tog suda I. 1898/10 (ranije I. 305/09), I. 1899/10 (ranije I. 306/09), ali nije doneto rešenje o spajanju ovih izvršnih postupaka.

Povodom predloga podnositeljke za izvršenje na osnovu izvršne isprave ( presude Opštinskog suda u Užicu P. 685/08 od 23. oktobra 2008. godine kojom je izvršni dužnik obavezan da poveriocu na ime zakonskog izdržavanja za period od 12. oktobra 2007. godine do 10. juna 2008. godine i troškova postupka plati ukupno 151.000,00 dinara), podnetog 5. juna 2009. godine protiv izvršnog dužnika Dragana Ćirjanića, pred Opštinskim sudom u Požegi formiran je predmet I. 305/09. Izvršni poverilac je predložila da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Postupajući po nalogu suda od 17. juna 2009. godine, punomoćnik izvršnog poverioca je 24. juna 2009. godine sudu dostavio overeno punomoćje za preuzimanje novčanih sredstava u ime poverioca.

Rešenjem Opštinskog suda u Požegi I. 305/09 od 2. jula 2009. godine usvojeno je predloženo izvršenje i određeni su troškovi izvršnog postupka. Protiv rešenja o izvršenju izvršni dužnik je izjavio žalbu 11. jula 2009. godine, čije uručenje je pokušano punomoćniku poverioca 26. avgusta 2009. godine, ali se povratnica vratila sa konstatacijom da je adresat "otputovao - godišnji odmor". Žalba je uručena punomoćniku poverioca 28. septembra 2009. godine, a 2. oktobra 2009. godine data je naredba da se spisi predmeta dostave drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 2176/09 od 12. novembra 2009. godine donetim po žalbi je: potvrđeno prvostepeno rešenje I. 305/09 od 2. jula 2009. godine u delu izreke pod tačkom 1. kojim je određeno izvršenje radi namirenja glavnog duga i iznosa parničnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom, pod tačkom 2. radi naplate troškova izvršenja, kao i u pogledu određenog sredstva izvršenja i u ovim delovima žalba je odbijena kao neosnovana (stav 1. izreke); preinačeno isto rešenje u delu izreke kojim je određena naplata kamate na iznos troškova izvršenja i u pogledu odluke da se izvršenje sprovede prenosom novčanih sredstava na ruke punomoćnika izvršnog poverioca (stav 2. izreke ); odbijen predlog izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku da se odredi izvršenje radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos troškova izvršenja od donošenja rešenja do isplate kao neosnovan, s tim da se namirenje celokupnog novčanog potraživanja za koje je izvršenje određeno u izreci pod tač. 1. i 2. ima izvršiti isplatom na ruke izvršnom poveriocu lično (stav 3. izreke ); odlučeno o troškovima drugostepenog izvršnog postupka (stav 4. izreke ), nakon čega je 23. novembra 2009. godine data naredba da se spisi predmeta dostave sudskom izvr šitelju radi sprovođenja izvršenja.

Podneskom od 7. decembra 2009. godine izvršni poverilac je povukao predlog za izvršenje za iznos od 4.000,00 dinara i traži o je da se hitno započne sprovođenje izvršenja.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova predmet je kod Osnovnog suda u Požegi zaveden pod brojem I. 1898/10, koji je 26. oktobra 2011. godine doneo zaključak da se nastavlja izvršenje prema izvršnom dužniku. Po donošenju pomenutog zaključka nije preduzeta nijedna izvršna radnja.

Povodom predloga Jasminke Ćirjanić za izvršenje na osnovu izvršne isprave (rešenja Opštinskog suda u Užicu P. 213/09 od 17. marta 2009. godine kojom je izvršni dužnik obavezan da poveriocu na ime troškova postupka plati 6.000,00 dinara) podnetog 5. juna 2009. godine protiv izvršnog dužnika Dragana Ćirjanića pred Opštinskim sudom u Požegi formiran je predmet I. 306/09. Izvršni poverilac je predložila da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Postupajući po nalogu suda od 17. juna 2009. godine, punomoćnik izvršnog poverioca je 24. juna 2009. godine sudu dostavio overeno punomoćje za preuzimanje novčanih sredstava u ime poverioca.

Rešenjem Opštinskog suda u Požegi I. 306/09 o 2. jula 2009. godine usvojeno je predloženo izvršenje i određeni su troškovi izvršnog postupka. Protiv rešenja o izvršenju izvršni dužnik je izjavio žalbu 11. jula 2009. godine, čije uručenje je pokušano punomoćniku poverioca 27. avgusta 2009. godine, ali se povratnica vratila sa konstatacijom da je primalac nepoznat, budući da je dostava vršena na adresu koja nije navedena u predlogu za izvršenje niti u priloženom punomoćju. Žalba je uručena punomoćniku poverioca 25. septembra 2009. godine. Podneskom od 1. oktobra 2009. godine punomoćnik poverioca je urgirao da se započne sprovođenje izvršenja, a 2. oktobra 2009. godine data je naredba da se spisi predmeta dostave drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 2175/09 od 12. novembra 2009. godine je: pot vrđeno prvostepeno rešenje I. 306/09 od 2. jula 2009. godine u delu izreke pod tačkom 1. kojim je određeno izvršenje radi namirenja glavnog duga i iznosa parničnih troškova sa zakonskom zateznom kamatom, pod tačkom 2. radi naplate troškova izvršenja kao i u pogledu određenog sredstva izvršenja i u ovim delovima žalba je odbijena kao neosnovana (stav 1. izreke); preinačeno isto rešenje u delu izreke kojim je određena naplata kamate na iznos troškova izvršenja i u pogledu odluke da se izvršenje sprovede prenosom novčanih sredstava na ruke punomoćnika izvršnog poverioca (stav 2.); odbijen predlog izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku da se odredi izvršenje radi naplate zakonske zatezne kamate na iznos troškova izvršenja od donošenja rešenja do isplate kao neosnovan, s tim da se namirenje celokupnog novčanog potraživanja za koje je izvršenje određeno u izreci pod tačkom 1. i 2. ima izvršiti isplatom na ruke izvršnom poveriocu lično (stav 3.); odlučeno o troškovima drugostepenog izvršnog postupka (stav 4.), nakon čega je 23. novembra 2009. godine data naredba da se spisi predmeta dostave sudskom izvr šitelju radi sprovođenja izvršenja.

Posle izdavanja pomenute naredbe u postupku nije preduzeta nijedna izvršna radnja.

Podneskom od 7. decembra 2009. godine poverilac je povukla predlog za izvršenje za iznos od 2.000,00 dinara i tražila je da se hitno započne sprovođenje izvršenja.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova predmet je kod Osnovnog suda u Požegi zaveden pod brojem I. 1899/10, a poverilac se podneskom od 11. maja 2010. godine ponovo obratila sudu tražeći da se započne sprovođenje izvršenja.

Postupak u predmetu Opštinskog suda u Požegi I. 738/07 započet je 12. oktobra 2007. godine, podnošenjem predloga Jasminke Ćirjanić za izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Užicu P. 1704/92 od 29. septembra1992. godine kojom je tuženi Dragan Ćirjanić obavezan da izvršnom poveriocu na ime izdržavanja plaća mesečno po 5.000,00 dinara počev od 1. avgusta 1992. godine. Izvršni poverilac je predloži o da se izvršenje novčanog namirenja iznosa od 100.000,00 dinara sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem opštinskog suda u Požegi I. 738/07 od 17. oktobra 2007. godine određeno je predloženo izvršenje i određeni su troškovi postupka.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj 23. oktobra 2007. godine, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 2264/07 od 28. novembra 2007. godine ukinuo navedeno rešenje o izvršenju i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da nije jasno u kojim novčanim iznosima se sada može odrediti izvršenje jer se radi o izvršnoj ispravi koja je doneta 1992. godine, te da prvostepeni sud nije pouzdano utvrdio na osnovu koje izvršne isprave je dužnik do sada izvršavao svoju obavezu, za koji period nije izvršio obavezu, te da li je izvršna isprava menjana.

Podneskom od 9. januara 2008. godine punomoćnik izvršnog poverioca je predložio da se izvršenje popisom, procenom i prodajom poketnih stvari dužnika radi namirenja novčanog potraživanja poverioca na ime zakonskog izdržavanja za period od 1. februara 2006. godine do 1. oktobra 2007. godine, odredi na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Užicu P. 247/93 od 27. aprila 1993. godine kojom je menjana presuda tog suda P. 1704/02 od 17. septembra 1992. godine i kojom je dužnik obavezan da na ime svog dela doprinosa za izržavanje tada maloletne tužilje plaća 30% od zarade koju ostvaruje počev od 1. aprila 1993. godine.

Ročište zakazano za 27. februar 2008. godine nije održano jer na isto nije pristupio punomoćnik poverioca, dok je punomoćnik dužnika podneskom tražio odlaganje, a na ročištu održanom 13. marta 2008. godine punomoćniku poverioca je naloženo da dostavi original ili overenu fotokopiju izvršnog naslova na osnovu koga predlaže izvršenje. Po nalogu suda punomoćnik poverioca je postupio 17. marta 2008. godine.

Rešenjem suda I. 70/08 od 9. oktobra 2008. godine određeno je veštačenje na okolnosti da li je dužniku isplaćivana zaradu u spornom periodu, visine zarade dužnika u spornom periodu, te visine dužnikove obaveze izdržavanja utvrđene presudom Opštinskog suda u Užicu P. 247/93 od 27. aprila 1993. godine. Na nalaz i mišljenje sudskog veštaka dostavljenog sudu 10. decembra 2008. godine izvršni dužnik je istakao primedbe u podnesku od 6. januara 2009. godine, a veštak je dopunski nalaz dostavio sudu 20. februara 2009. godine.

Na ročištu održanom 12. januara 2009. godine doneto je rešenje o spajanju postupaka I. 649/08 i I. 1/09 (započetih po predlozima dužnika za protivizvršenje) sa postupkom I. 70/08. Podneskom neposredno predatim na ovom ročištu poverilac je predložio promenu sredstva izvršenja tako da se izvršenje sprovede zaplenom i izvršenjem na dužnikovom potraživanju, da bi u daljem toku postupka 23. novembra 2009. godine predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika radi namirenja novčanog potraživanja opredeljenog u skladu sa nalazom veštaka.

U periodu od 16. januara 2009. godine do 5. novembra 2009. godine spisi predmeta I. 70/08 nalazili su se u istražnom odeljenju suda radi uvida.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova predmet je kod Osnovnog suda u Požegi zaveden pod brojem I. 2608/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Požegi I. 2608/10 od 8. aprila 2010. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg sud a u Užicu Gž. 833/10 od 31. maja 2010. godine , odbijen je predlog za protivizvršenje izvršnog dužnika zaveden u upisnik u toga suda I. 649/08 kao neosnovan .

Osnovni sud u Požegi je 8. jula 2010. godine doneo rešenje I. 2608/10 kojim je odredio izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika radi namirenja novčanog potraživanja poverioca. Ovo rešenje potvrđeno je rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 1394/10 od 26. oktobra 2010. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R. 10/11 od 25. februara 2011. godine je: odbijen kao neosnovan predlog izvršnog dužnika za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu Osnovnog suda u Požegi I. 2608/10 (stav 1.); odbačen kao nedozvoljen predlog za delegaciju nadležnosti Višeg suda u Užicu (stav 2.).

Posle 21. aprila 2011. godine, kada je data naredba da se spisi predmeta dostave sudskom izvršitelju, u postupku nije preduzeta nijedna radnja u cilju sprovođenja izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja osporenih izvršnih postupaka bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 7.); da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 12. stav 5. ); da se izvršenje sprovodi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 54.); da će se istovremeno sa popisom stvari izvršiti i njihova procena, te da procenu vrši sudski izvršitelj, a ako je potrebno stručno lice ili veštak koga sud odredi (član 80. st. 1. i 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11) propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporene sudske postupke, Ustavni sud, i u ovom predmetu, ukazuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti izvršenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava.

Ustavni sud je utvrdio da su osporeni izvršni postupci radi naplate novčanog potraživanja u predmetima Osnovnog suda u Požegi I. 1890/10, I. 1898/10 i I. 1899/10 otpočeli 5. juna 2009. godine, a u predmetu I. 2608/10 12. oktobra 2007. godine, i da još nisu okončani, budući da izvršenje nije sprovedeno. Iz izloženog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi postupci u predmetima I. 1890/10, I. 1898/10 i I. 1899/10 traju nepune tri godine, a da izvršni postupak u predmetu I. 2608/10 traje četiri i po godine.

Navedeno trajanje izvršnih postupaka samo po sebi ukazuje da postupci nisu okončani u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje predmetnih postupaka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zaivisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući da li su i koliki uticaj navedeni činioci imali na trajanje osporenih sudskih postupaka Ustavni sud je ocenio da u predmetnim postupcima nema složenih činjeničnih i pravnih pitanja u pogledu kojih bi se izvršni sud izjašnjavao.

Prema oceni Ustavnog suda, za podnositeljku ustavne žalbe postupci izvršenja u predmetima I. 1898/10 i I. 2608/10 su od izuzetnog značaja, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažnih sudskih odluka koje se odnose na dužnikovu obavezu zakonskog izdržavanja, što predstavlja pitanje egzistencije za podnositeljku, dok s druge strane, u pogledu preostala dva osporena postupka, podnositeljka je imala legitiman interes da se izvršenje sprovede u okviru razumnog roka.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ni na koji način nije doprinela dužini trajanja osporenih izvršnih postupaka u predmetima I. 1890/10, I. 1898/10 i I. 1899/10, već se štaviše, pismeno obraćala sudu tražeći hitnost u postupanju. Međutim, po oceni Ustavog suda, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu presude Opštinskog suda u Užicu P. 1704/92 od 29. septembra 1992. godine, koja u momentu podnošenja predloga za izvršenje nije postojala u pravnom prometu, budući da je zamenjena presudom pomenutog suda P. 247/93 od 27. aprila 1993. godine, podnositeljka ustavne žalbe je doprinela dužini trajanja izvršnog postupka u predmetu I. 2608/10. Imajući u vidu izneto, period od 12. oktobra 2007. godine do 9. januara 2008. godine, kada je izvršenje predloženo na osnovu presude P. 247/93 od 27. aprila 1993. godine, ne može se staviti na teret izvršnom sudu. Takođe, u ovom postupku punomoćnik poverioca nije pristupio na jedno ročište.

Ocenjujući postupanje suda u osporenim izvršnim postupcima, Ustavni sud je našao da nadležni sud, u konkretnom slučaju nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu obavezan, kako bi se izvršenje sprovelo i poverilac namirio u okviru razumnog roka. Naime, u predmetu I. 1890/10 rešenje o izvršenju koje je doneto 2. jula 2009. godine otpravljeno je iz suda posle više od tri i po meseca, 25. oktobra 2009. godine, a sudski izvršitelj je na lice mesta izašao 12. jula 2010. godine kada su popisane pokretne stvari dužnika, dakle posle više od godinu dana od dana kada je dozvoljeno izvršenje. Pored toga, veštačenje vrednosti pokretnih stavri dužnika koje je određeno zaključkom od 22. novembra 2010. godine nije sprovedeno ni do momenta odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi, niti je preduzeta bilo koja radnja radi sprovođenja izvršenja, već je tek 26. marta 2012. godine data naredba da se nastavi sa izvršnim radnjama. Nedelotvorno i neefikasno postupanje sud je ispoljio i u izvršnim postupcima I. 1898/10 i I. 1899/10, s obzirom na to da posle donošenja rešenja o izvršenju od 2. jula 2009. godine sud nije, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku, preduzeo ni jednu konkretnu izvršnu radnju u pravcu sprovođenja izvršenja, osim što je 23. novembra 2009. godine data naredba da se spisi predmeta dostave sudskom izvršitelju. Takođe, sud je ispoljio neažurnost u postupanju u predmetu I. 2608/10, između ostalog i zbog toga što je tek 8. jula 2010. godine doneo rešenje o izvršenju iako je poverilac predlog opredeljen u skladu sa nalazom veštaka istakao 23. novembra 2009. godine. Pored toga spisi predmeta su se skoro devet meseci nalazili u istražnom odeljenju suda radi uvida, a posle 21. aprila 2011. godine, kada je data naredba da se spisi predmeta dostave sudskom izvršitelju, u postupku nije preduzeta nijedna radnja u cilju sprovođenja izvršenja.

Na osnovu svega napred iznetog, Ustavni sud je ocenio da nadležni izvršni sud nije činio ništa da doneta rešenja sprovede, zbog čega odgovornost za dosadašnje trajanje osporenih sudskih postupaka snosi, pre svega , Opštinski sud u Požegi, odnosno sada Osnovni sud u Požegi.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u izvršnim postupcima koji se vode u predmetima Osnovnog suda u Požegi u predmetima I. 1890/10, I. 1898/10, I. 1899/10 i I. 2608/10, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete koju je pretrpela usled dugog trajanja osporenih izvršnih postupka koji se vode pred Osnovnim sudom u Požegi . Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u svim osporenim postupcima , ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od ukupno 1200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, značaj prava koje za podnositeljku imaju izvršni postupci pokrenuti radi izvršenja obaveze zakonskog izdržavanja, p osebno dužinu trajanja predmetnih izvršnih postupka, kao i to u kojoj meri je ponašanje same podnositeljke ustavne žalbe doprinelo nepotrebnom prolongiranju osporenog sudskog postupka u predmetu I. 2608/10 . Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog nedelotvornog postupanja suda, odredio isplatu navedenog novčanog iznosa. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksuUstavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od toga da izvršni postup ci povodom ko jih je podneta ustavna žalba još ni su okončan i, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sud u da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem r oku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti