Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro osam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 700 evra zbog neefikasnosti sudova u postupanju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1216/2010
22.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petre Podgorčanović iz Zlota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2012. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petre Podgorčanović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 695/07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petra Podgorčanović iz Zlota je 2. februara 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz B ora, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava , u postupku koji je vođen pred Opštinski m sudom u Boru u predmetu P. 695/07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su 2002. godine D. B. i V. N. podnele tuž bu Opštinskom sudu u Boru protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju; da je Opštinski sud u Boru 22. novembra 2007. godine doneo presudu P. 695/07, protiv koje su tužilje izjavile žalbu 22. marta 2008. godine i o kojoj drugost epeni sud još uvek nije odlučio; da su nedonošenjem pravnosnažne presude u periodu dužem od sedam godina podnositeljki ustavne žalbe povređena navedena Ustav om zajemčena prava, a usled ovakvog postupanja suda naneta joj je i nematerijalna šteta, „koju će tražiti u posebnom postupku u skladu sa članom 90. Ustava “.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Boru P. 2/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavno sudskoj stvari:

D. B. iz Bora i V. N. iz Zlota podnele su 8. novembra 2002. godine

Opštinskom sudu u Boru tužbu protiv tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju. Predmet je zaveden pod brojem P. 1265/02 .

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Boru zakazano je ukupno 14 ročišta za glavnu raspravu ( 23. decembra 2002. godine, 31. januara, 3. aprila, 5. juna, 11. septembra i 13. novembra 2003. godine, 22. januara, 18. marta, 13. maja, 24. juna, 7. oktobra i 18. novembra 2004. godine, 19. januara i 1 0. marta 2005. godine).

Opštinski sud u Boru je 10. marta 2005. godine doneo presudu P. 1265/02 , kojom je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužilja protiv tužene i utvrdio da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. A. P. iz Zlota, kao primaoca izdržavanja i tužene, kao davaoca izdržavanja, overen pred Opštinskim sudom u Boru 16. maja 2002. godine, a u stavu drugom izreke obavezao tuženu da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu. Pismeni otpravak prvostepene presude dostavljen je punomoćniku tužilja 27. decembra 2005. godine, a punomoćniku tužene 16. januara 2006. godine.

Tužena je 31. januara 2006. godine podnela žalbu protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 1265/02 od 10. marta 2005. godine.

Okružni sud u Zaječaru je 17. maja 2007. godine, odlučujući o žalbi tužene, doneo rešenje Gž. 2272/06, kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Boru P. 1265/02 od 10. marta 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovnom suđenje.

U ponovnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru predmet je dobio novi broj P. 695/07 i zakazana su tri ročišta za glavnu raspravu (13. septembra, 18. oktobra i 22. novembra 2007. godine).

Opštinski sud u Boru je 22. novembra 2007. godine doneo presudu P. 695/07 , kojom je u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužilja protiv tužene kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. A. P. iz Zlota, kao primaoca izdržavanja i tužene, kao davaoca izdržavanja, overen pred Opštinskim sudom u Boru 16. maja 2002. godine, a u stavu drugom izreke obavezao tužilje da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu. Pismeni otpravak prvostepene presude dostavljen je punomoćniku tužilja 7. jula 2008 . godine, a punomoćniku tužene 9. jula 2008 . godine.

Tužilje su 22. jula 2008. godine podnele žalbu protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 695/07 od 22. novembra 2007. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je 22. septembra 2010. godine, odlučujući o žalbi tužilja, doneo presudu Gž. 3859/10, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužilja i potvrdio presudu Opštinskog suda u Boru P. 695/07 od 22. novembra 2007. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 22. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakom je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 8. novembra 2002. godine , podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Boru, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3859/10 od 22. septembra 2010. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak trajao sedam godina i deset meseci .

Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlu čuje za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala legitiman interes da se parnični postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka, kao tužena , svojim ponašanjem nije doprinela neopravdano dugom trajanju parničnog postupka.

Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud je ocenio da je ned olotvorno postupanje sudova prevashodni razlog neopravdano dugog trajanja ovog parničnog postupka. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da je pismeni otpravak presude Opštinskog sud a u Boru P. 1265/02 od 10. marta 2005. godine izrađen i dostavljen parničnim strankama nakon više od devet meseci od dana donošenja; da je pismeni otpravak presude Opštinskog suda u Boru P. 695/07 od 22. novembra 2007. godine izrađen i dostavljen parničnim strankama nakon više od sedam meseci od dana donošenja; da je o žalbi tužilja izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 695/07 od 22. novembra 2007. godine odlučeno nakon dve godine i dva meseca od njenog podnošenja.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 695/07, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi sa istaknutom povredom načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava , prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se, saglasno članu 170. Ustava i članu 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Imajući u vidu da je u vreme kada je ustavna žalba bila podneta predmetni parnični postupak bio u toku, Ustavni sud nalazi da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je u tački 2. izreke, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti