Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela koje mu se stavlja na teret.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Martinovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milana Martinovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 50/12 od 19. januara 2012. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Martinović iz Niša podneo je Ustavnom sudu 20. februara 2012. godine, preko punomoćnika Momčila M. Kovačevića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 50/12 od 19. januara 2012. godine, zbog povrede prava na život, prava na slobodu i bezbednost, prava na pravično suđenje i prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 24. stav 1, člana 27. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 68. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da redovni sudovi: a) ponavljaju jedne te iste razloge za primenu pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku, kao i da su razlozi identični i stereotipni; b) nalaze kao posebno teške okolnosti dela kvalifikatorni element za pravilnu primenu člana 61. Krivičnog zakonika - institut produženog krivičnog dela, odnosno „identičnost materijalno-pravnih razloga za vođenje krivičnog postupka, sa procesno-pravnim razlozima za primenu pritvora“; v) ne daju individualizovane razloge zbog kojih se pritvor produžava, odnosno „eksplicitnosti niti suštinske analize konkretnih razloga za odluke kojima se pritvor produžava“, dodajući da je za krivično delo za koje je optužen zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina, a da „ovo delo nije naročito teško krivično delo, jer društvenu opasnost određuje i opredeljuje visina gornje granice predviđene kazne, ali i donje granice, koja je u ovom slučaju dve godine zatvora ... drugo, služenje vojnog roka više nije obavezno, već je zasnovano na dobrovoljenom principu i to je važna društvena komponenta kod ocene posebno teških okolnosti i njihovog halo efekta na društvo, treće, da su dosadašnji rezultati postupka pokazali da je protivpravna korist beznačajna (od paklice cigareta, 350 dinara, 1000 dinara) i da je okrivljeni po tvrđenju svedoka - oštećenih bio u alkoholisanom stanju i četvrto, a vrlo zn ačajno, da su svi do sada saslušani regruti bili ili neposobni za službu u vojsci ili privremeno nesposobni i pokloni nisu bili zahtevani unapred, već tek posle obavljenog pregleda, što je stav 2. krivičnog dela primanja mita iz člana 367. gde je predviđena kazna od 1 do 8 godina zatvora ... te da pritvor u ovom trenutku traje 1 godinu i 10 meseci”; g) ponavljaju i prepisuju okolnosti za produženje pritvora, “odnosno nema izmenjenih okolnosti”; d) daju uopštene formulacije zbog kojih se produžava pritvor, a one su „izbledele i izgubile na značaju“, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, jer „pritvor nije sveden na najkraće moguće vreme“ i jer je „ugroženo pravo na slobodu“.

Podnosilac takođe navodi: da je boravak u pritvoru radikalizovao njegovo teško zdravstveno stanje; da boluje od šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska, te da ima začepljenje karotida zbog čega je hirurška intervencija neophodna, te da „nije problem u samoj hirurškoj intervenciji, već u neadekvatnim uslovima boravka posle operacije“; da je „i pored sve medicinske nege zdravstveno stanje okrivljenog sve gore, što ukazuje na neadekvatnost ove nege i uslova u kojima se okrivljeni nalazi“, iz čega zaključuje da mu je povređeno „pravo na život okrivljenog u pritvoru“ i „pravo na zdravstvenu zaštitu“.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, poništi osporeno rešenje i „predmet vrati Višem sudu na ponovni postupak i odlučivanje“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska i manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Nišu Su. VIII 58/12 od 22. maja 2012. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 451/10, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i još 12 optuženih lica zbog više krivičnih dela. Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1, u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika.

Nakon sprovedene istrage koja je trajala nešto manje od šest meseci, Više javno tužilašto u Nišu je 13. oktobra 2010. godine protiv podnosilaca ustavne žalbe i ostalih lica podiglo optužnicu Kt. 212/10.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, glavni pretres je zakazivan i održavan svakog meseca, u proseku jednom do dva puta.

Na glavnom pretresu je ispitan veliki broj od predloženih 100 svedoka – oštećenih (s tim da je većina oštećenih tokom istrage saslušavana u svojstvu okrivljenih lica, te se njihovi raniji iskazi nisu mogli koristiti i morali su biti iznova ispitani), preslušani su video zapisi i obavljena su veštačenja.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (20. februar 2012. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu, četiri meseca i šest dana, računajući od 14. oktobra 2010. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 226/10 od 26. aprila 2010. godine.

Tokom trajanja istražnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan.

Nakon podizanja optužnice, pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP.

Rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Nišu Kv. 7/12 od 10. januara 2012. godine pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen za još dva meseca, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP.

Viši sud u Nišu je, obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, u rešenju naveo da je Veće po službenoj dužnosti ispitalo da li još uvek postoje razlozi za pritvor, te je nakon razmatranja spisa predmeta i radnji koje su preduzete u dosadašnjem toku postupka našlo da i dalje stoje razlozi za pritvor protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, predviđeni članom 142. stav 1. tačka 5) ZKP i da je njegovo zadržavanje u pritvoru i dalje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Dalje je navedeno da se podnosiocu ustavne žalbe optužnicom stavlja na teret produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, za koje delo je propisana kazna zatvora preko deset godina. Po nalaženju Veća, posebno teške okolnosti izvršenja krivičnog dela ogledale su se u činjenici da se optužnicom podnosilac ustavne žalbe „tereti da je u periodu od 10. juna 2009. godine pa do 19. februara 2010. godine, u svojstvu lekara specijaliste neuropsihijatrije lično zahtevao i primao poklone od 137 lica, a posredstvom ostalih okrivljenih još od jednog broja lica, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti ili službenu radnju koju je morao izvršiti, ispunjen i subjektivni uslov za zadržavanje u pritvoru ... jer okolnost da se tereti da je radnje izvršenja krivičnog dela preduzimao u dužem vremenskom periodu i u vremenskom kontinuitetu, s obzirom na brojnost radnji koje su ušle u sastav produženog dela za koje se tereti, ukazuju na izražen visok stepen upornosti u izvršenju dela, u meri da te okolnosti čini posebno teškim...“. Takođe, Viši sud u Nišu je naveo i da „po oceni ovog Veća, u konkretnom slučaju, veće je cenilo da je glavni pretres u ovoj krivičnoj stvari u toku i da su preduzete brojne radnje izvođenja dokaza, ali da, međutim, okolnosti za koje postoji osnovana sumnja da su postojale prilikom izvršenja krivičnog dela i dalje imaju značaj posebno teških okolnosti, koje i pored činjenice trajanja krivičnog postupka i preduzetih radnji, nisu izgubile na intenzitetu“.

Rešenje Višeg suda u Nišu je postalo pravnosnažno 19. januara 2012. godine donošenjem osporenog rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2. 50/12 kojim je odbijena žalba branioca optuženog Milana Martinovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao neosnovana. Apelacioni sud u Nišu je našao da je pravilan zaključak prvostepenog suda da prema optuženom, u smislu navedene zakonske odredbe, treba produžiti pritvor, a razloge koji su za takav zaključak dati ocenio je jasnim, logičkim i u svemu prihvatljivim, dodajući, pored ostalog, da posebno teške okolnosti krivičnog dela vremenom nisu izgubile na intenzitetu.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je ljudski život neprikosnoven (član 24. stav 1.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja (član 68. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, kao i da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da u će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari bilo je propisano: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

U skladu sa članom 401. stav 1. ZKP, o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

Odredbama člana 367. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je krivično delo primanje mita, i to tako što je za osnovni oblik ovog krivičnog dela u stavu 1. zaprećena kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da su u osporenim rešenjima razlozi za produženje pritvora identični i stereotipni, da nisu individualizovani, odnosno da nema izmenjenih okolnosti, te da su dati razlozi izgubili na značaju, kao i da su „posebno teške okolnosti dela kvalifikatorni element za pravilnu primenu člana 61. Krivičnog zakonika“, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, jer „pritvor nije sveden na najkraće moguće vreme“ i jer mu je „ugroženo pravo na slobodu“.

Ustavni sud, povodom iznetih tvrdnji podnosioca ustavne žalbe, i u ovom ustavnosudskom predmetu ističe da je sud prilikom donošenja odluke o produženju mere pritvora dužan da u svojim odlukama navede relevantne i dovoljne razloge kojima opravdava trajanje mere pritvora i da pokaže posebnu hitnost u vođenju postupka.

Podnosilac ustavne žalbe se u krivičnom postupku optužnicom tereti da je izvršio produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna u trajanju od dve do dvanaest godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen nakon podizanja optužnice i njenog stupanja na pravnu snagu na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, kojom je, kao što je navedeno, propisano da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora preko deset godina, ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela. Pritvorski osnov iz navedene odredbe ZKP zakonodavac je predvideo iz opravdanih razloga zaštite javne sigurnosti, pri čemu svi zakonski uslovi za određivanje pritvora moraju biti ispunjeni kumulativno. Pored opšteg uslova za određivanje pritvora sadržanog u članu 30. stav 1. Ustava (da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka), moraju biti ispunjena dva dodatna uslova da bi pritvaranje bilo zakonito u svakom konkretnom slučaju, a to su: težina krivičnog dela koja je određena visinom propisane zatvorske kazne i posebno teške okolnosti dela. O postojanju uslova za određivanje (produženje) pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje posebno teških okolnosti krivičnog dela, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o ispunjenosti kumulativnih uslova za određivanje ili produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti daljeg trajanja mere pritvora.

U obrazloženju prvostepenog rešenja Višeg suda u Nišu Kv. 7/12 od 10. januara 2012. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, izvršio produženo krivično delo primanje mita za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, a da se posebno teške okolnosti krivičnog dela ogledaju u tome što postoji osnovana sumnja da je u svojstvu lekara specijaliste neuropsihijatrije lično zahtevao i primao poklone od 137 lica, u dužem vremenskom periodu i u vremenskom kontinuitetu, što ukazuje na „izražen visok stepen upornosti u izvršenju dela“. Viši sud u Nišu je u prvostepenom rešenju takođe naveo da je glavni pretres u ovoj krivičnoj stvari u toku i da su preduzete brojne radnje izvođenja dokaza, a da osobite okolnosti zbog kojih je pritvor određen i produžavan nisu izgubile na intenzitetu i da opravdavaju dalje produženje pritvora. Ovakav zaključak prvostepenog suda je Apelacioni sud u Nišu u osporenom drugostepenom rešenju ocenio pravilnim.

Po oceni Ustavnog suda, navodeći i jasno obrazlažući konkretne okolnosti koje u ovom slučaju predstavljaju posebno teške okolnosti krivičnog dela, pored Krivičnim zakonikom zaprećene kazne, i ocenjujući da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe, nadležni sudovi su osporena rešenja zasnovali na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava, te stoga Ustavni sud ne nalazi da su osporena rešenja posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja suda.

Imajući u vidu sve izloženo, kao i činjenicu da se prvostepeni sud u obrazloženju rešenja posebno osvrnuo na značaj i karakter osobitih okolnosti i po proteku vremena od jedne godine i četiri meseca koliko se podnosilac ustavne žalbe nalazi u pritvoru, Ustavni sud je navode podnosioca da se razlozi kojima se obrazlaže produženje pritvora ponavljaju, da su „izgubili na značaju“ i da nisu „individualizovani odnosno da nema izmenjenih okolnosti“, u konkretnom slučaju, ocenio neosnovanim.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Nišu složen, kako zbog brojnosti optuženih (13 lica) i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oceni, te na osnovu kojih potom treba da donese prvostepenu odluku. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak protiv podnosioca je trajao jednu godinu i deset meseci, za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta optužnica. Glavni pretres je zakazivan i održavan svakog meseca, jednom do dva puta, dakle u primerenim rokovima. U dokaznom postupku je, pored ostalog, obavljeno i saslušanje većeg broja svedoka (od ukupno 1000) i obavljena su veštačenja neophodna za utvrđivanje materijalne istine.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je nadležni sud sa primerenom hitnošću vodio postupak, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca iz člana 32. stav 1. i člana 27. stav 1, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se ističe povreda prava iz člana 24. stav 1. i člana 68. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se povreda prava na život i prava na zdravstvenu zaštitu ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa osporenim rešenjem kojim je odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja o produženju pritvora.

Stoga je Ustavni sud je u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti