Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Slaviše Dakovića izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Sud utvrđuje da je postupak okončan pre stupanja na snagu Ustava, čime nisu ispunjene procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1221/2008
17.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slaviše Dakovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slaviše Dakovića izjavljena protiv radnji Prvog opštinskog suda u Beogradu u predmetu K. 441/01.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Slaviša Daković iz Beograda podneo je 23. oktobra 2008. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na jednaku zakonsku zaštitu i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 21. stav 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na delotvorni pravni lek, zajemčenog odredbom člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ne navodeći, pri tom, izričito protiv kojih radnji i akata izjavljuje ustavnu žalbu.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je Prvom opštinskom sudu u Beogradu podneo privatnu krivičnu tužbu K. 441/01, zbog krivičnog dela klevete, ali je „usled nepotrebnog odugovlačenja postupka od strane prvostepenog suda“, nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, te je tako povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Ovakvim postupanjem prvostepenog suda, kako je navedeno u ustavnoj žalbi, podnosilac je „doveden u neravnopravan položaj sa svim strankama o čijim se zahtevima u sličnim postupcima odlučilo u razumnom roku“. U pogledu povrede prava na delotvorni pravni lek, podnosilac je naveo da je usled „kršenja prava na pravično suđenje u razumnom roku“, pokrenuo parnični postupak protiv Republike Srbije, kako bi ostvario „adekvatnu naknadu za povredu koja se desila“, ali kako u tome nije uspeo, „može se zaključiti da zakonodavstvo u Srbiji ne predviđa delotvorno pravno sredstvo protiv neopravdano dugog trajanja postupka, te se zaštita na osnovu člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda mora proširiti i na žalioca“.

Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da je ustavna žalba izjavljena protiv radnji i akata Prvog opštinskog suda u predmetu tog suda K.441/01.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Članom 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom.

3. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje, Ustavni sud je, uvidom u ustavnu žalbu i pismene dokaze priložene uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:

Podnosilac ustavne žalbe je 2. aprila 2001. godine, odnosno dve nedelje nakon spornog događaja, podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu privatnu krivičnu tužbu protiv D.S. iz B. zbog krivičnog dela klevete iz člana 92. stav 1. tada važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije. Povodom ove tužbe formiran je predmet K. 441/01. Nakon sprovedenog postupka, prvostepeni sud je 17. novembra 2004. godine doneo i objavio presudu kojom se okrivljeni oslobađa optužbe. Međutim, u toku postupka po žalbi podnosioca nastupila je zastarelost krivičnog gonjenja, pa je Okružni sud u Beogradu 20. septembra 2005. godine doneo presudu Kž. 891/05, kojom je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 441/01 od 17. novembra 2005. godine preinačena tako što je optužba odbijena.

Podnosilac je, smatrajući da je „nepotrebnim rasipanjem vremena prvostepeni sud odugovlačio postupak, što je za posledicu imalo zastarevanje krivičnog gonjenja“, podneo tužbu Prvom opštinskom sudu protiv tužene Republike Srbije, radi naknade štete zbog nepravilnog i nezakonitog rada. U ovom parničnom postupku prvostepeni sud je 22. februara 2007. godine doneo presudu P. 1680/06, kojom je odbijen tužbeni zahtev. Okružni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbi tužioca, doneo presudu Gž. 5389/07 od 27. juna 2007. godine, kojom je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P.1680/06 od 22. februara 2007. godine. Vrhovni sud Srbije je, odlučujući o reviziji tužioca protiv navedene drugostepene presude, doneo presudu, kojom je reviziju odbio kao neosnovanu.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba okončan 20. septembra 2005. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Ustavni sud ukazuje da se u krivičnom postupku donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno drugostepenu presudu, ili po žalbi na rešenje, smatra da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, te da, stoga, činjenica da je podnosilac ustavne žalbe nakon okončanja krivičnog postupka pokrenuo parnični postupak radi naknade štete zbog nezakonitog rada Prvog opštinskog suda u Beogradu, nije od uticaja na dopuštenost ustavne žalbe.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 3317/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u predmetu suđenja u razumnom roku
• Už 1282/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi: odbijen deo o razumnom roku, ostalo odbačeno
• Už 929/2008: Neosnovanost ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 6080/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3110/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 3906/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 104/2009: Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u postupku revizije