Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja parničnog postupka od skoro 12 godina bez donošenja prvostepene odluke. Sud je konstatovao izuzetnu neefikasnost prvostepenog suda i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1221/2009
14.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Jerotijevića i Miljke Jerotijević, oboje iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Jerotijevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 641/99 (sada predmet Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 25/10), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi Miljke Jerotijević izjavljenoj zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 641/99.

4. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Jerotijević i Miljka Jerotijević, oboje iz Ivanjice podneli su 30. juna 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 641/99.

U ustavnoj žalbi navedeno je: da predmetni parnični postupak traje već deset godina; da su izvedeni brojni dokazi; da se rasprave odlažu bez ikakave potrebe; da podnosioci ustavne žalbe nisu ničim doprineli odugovlačenju postupka; da spor nije komplikovan; da za deset godina nijednom nije presuđeno u navedenoj pravnoj stvari. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu označenog ustavnog prava podnosiocu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj, 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Ivanjici P. 641/99 (sada predmet Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 25/11) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su, kao tužioci, 13 decembra 1999. godine podneli Opštinskom sudu u Ivanjici tužbu protiv tuženih Radmila Stanića, Branislava Lazića i GDP „Graditelj“ iz Ivanjice, kojom su tražili da sud obaveže tužene da tužiocima solidarno isplate navedene novčane iznose na ime naknade štete za „uništeno“ zemljište i zauzeće, kao i za porušen i uništen objekat. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 641/99.

Prvo ročište za glavnu raspravu u ovom predmetu zakazano je za 16. januar 2003. godine. Međutim ovo ročište, kao i ročišta zakazana za 20. mart 2003. godine, kao i za 1. i 19. april i 22. juni 2004. godine i 2. oktobar 2007. godine, nisu održani, jer tuženi nisu bili uredno pozvani, dok ročište zakazano za 6. juni 2003. godine nije održano jer nije došao postupajući sudija.

Na ročištima održanim 18. januara, 20. maja i 16. oktobra 2008. godine, 10. februara, 30. marta, 18. maja i 29. juna 2009. godine izvedeni su dokazi saslušanjem parničnih stranaka, uviđajem suda na licu mesta, veštačenjem preko veštaka građevinske struke, kao i saslušanjem svedoka. Na ročištu održanom 29. juna 2009. godine tužilac je povukao deo tužbenog zahteva koji se odnosi na naknadu štete za zauzeće zemljišta koje se nalazi na navedenoj katastarskoj parceli

Rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici P. 641/99 od 9. septembra 2009. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da je drugotužilja, Miljka Jerotijević, preminula, s tim da će se prekinuti postupak nastaviti kada naslednici pokojne drugotužilje preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Ovaj postupak je na predlog naslednika pokojne drugotužilje od 10. septembra 2009. godine, nastavljen rešenjem Opštinskog suda u Ivanjici P. 641/99 od 7. oktobra 2009. godine. Predmet je u nastavku postupka dobio novi broj P. 2178/09. Do kraja 2009. godine održano je jedno ročište (17. novembra), dok jedno ročište nije održano (zakazano za 30. novembar), jer jedan od tuženih nije bio uredno pozvan na raspravu.

U 2010. godini, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbije, postupak je nastavio da se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici, a predmet je dobio broj 25/10. Na ročištu održanom 21. oktobra 2010. godine tužilac je povukao tužbu u odnosu na trećetuženog, jer je nad njim otvoren stečajni postupak. Do zaključenja glavne rasprave održana su još tri ročišta (8. decembra 2010. godine, 17. februara i 28. aprila 2011. godine), dok jedno ročište, zakazano za 25. mart 2011 godine, nije održano, jer nije došao uredno pozvani svedok čije je saslušanje bilo određeno za to ročište. Glavna rasprava zaključena je 28. aprila 2011. godine.

4. Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i („Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranog člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Ivanjici 13. decembra 1999. godine, do podnošenja ustavne žalbe 30. juna 2009. godine trajao skoro devet i po godina, kao i da predmetni parnični postupak još nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka, od njegovog pokretanja podnošenjem tužbe, pa do danas.

Navedeno trajanje parničnog postupka od sada već 12 godina ukazuje da postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije ni činjenično ni pravno složen. Takođe, ocenio je da je postavljeni zahtev u predmetnom parničnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od izvesnog značaja, s obzirom na to da je tužbom tražena naknada štete za srušenu pomoćnu zgradu, kao i za „uništenje“ dela zemljišta čiji je vlasnik. Ustavni sud je ocenio i da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo navedenoj dužini trajanja postupka. Naime, podnosilac se redovno odazivao na poziv suda, nakon prekida postupka usled smrti drugotužilje odmah je podneo predlog za nastavak postupka, a nakon što je nad trećetuženim otvoren postupak stečaja, u odnosu na njega je povukao tužbu.

Međutim, analizirajući postupanje suda koji je vodio predmetni parnični postupak, Ustavni sud je ocenio da je nadležni prvostepeni sud postupao izuzetno neefikasno. Naime, Ustavni sud je, pre svega, utvrdio da je prvo ročište za glavnu raspravu u predmetnom parničnom postupku zakazano tek nakon tri godine od podnošenja tužbe, zatim, da je nakon neodržanog ročišta od 6. juna 2003. godine, naredno zakazano tek za 1. april 2004. godine, odnosno nakon deset meseci, da u periodu između 22. juna 2004. godine i 2. oktobra 2007. godine, dakle tri godine i tri meseca, nije zakazano nijedno ročište, kao i da je nakon ročišta održanog 30. novembra 2009. godine, naredno zakazano za 11 meseci – za 21. oktobar 2010. godine.

6. Imajući u vidu navedene neaktivnosti parničnog suda, kao i činjenicu da u predmetnom parničnom postupku ni posle 12 godina nije doneta ni prvostepena odluka, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da predmetni parnični postupka još nije okončan, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

Krećući se u granicama zahteva, s obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

7. U pogledu ustavne žalbe Miljke Jerotijević, Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Ivanjici P. 641/99 (sada predmet Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 25/11) utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe u toku predmetnog parničnog postupka, a nakon podnošenja ustavne žalbe, preminula.

Odredbom člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da će Ustavni sud obustaviti postupak kad prestanu pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi.

S obzirom na to da je podnositeljka ustavne žalbe preminula, Ustavni sud je utvrdio da su prestale da postoje pretpostavke za vođenje postupka, te je, saglasno odredbi člana 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu, obustavio postupak po ustavnoj žalbi podnositeljke, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti