Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje pred sudom

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv prekršajnih presuda. Navodima žalbe osporava se primena materijalnog prava i ocena dokaza, što predstavlja zahtev za preispitivanje zakonitosti, a ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: zamenica predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Marinkovića iz Majdanpeka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoljuba Marinkovića izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Jagodini-Odeljenje u Svilajncu Pr. 8142/10-0201 od 6. decembra 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 1100/11 od 7. februara 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Marinković iz Majdanpeka, preko punomoćnika Dragana Vasiljevića, advokata iz Majdanpeka, podneo je Ustavnom sudu 16. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Jagodini - Odeljenje u Svilajncu Pr. 8142/10-0201 od 6. decembra 2010. godine i presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Kragujevcu Prž. 1100/11 od 7. februara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su prekršajni sudovi kao pravni osnov morali da uzmu Pravilnik o metrološkim zahtevima za merila brzine vozila u saobraćaju („Službeni glasnik RS“, broj 40/09); da prekršajni sudovi koriste izjave policajaca o tome da se korišćenjem radara može meriti brzina vozila na udaljenosti od 1 km, iako se Pravilnikom u članu 10. stav 1. propisuje da se dozvoljena udaljenost od kontrolisanog vozila definiše u uverenju o odobrenju tipa merila; da prekršajni sudovi ne daju odgovor na osnovno pitanje u koju grupu merila spada korišćeno merilo, da bi se uopšte moglo bilo šta zaključiti u ovoj prekršajnoj stvari.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Prekršajni sud u Jagodini - Odeljenje u Svilajncu osporenom presudom PR. 8142/10-0201 od 6. decembra 2010. godine okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, oglasio krivim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osudio ga na novčanu kaznu i istovremeno mu izrekao zaštitnu meru zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 30 dana, kao i četiri kaznena poena, a obavezan je da plati i paušalno odmerene troškove prekršajnog postupka.
Viši prekršajni sud u Beogradu - Odeljenje u Kragujevcu je osporenom presudom Prž. 1100/11 od 7. februara 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio osporenu prvostepenu presudu.

4. Odredbom Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. U konkretnom slučaju, zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je prekršajni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Pri tome, formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini, samo po sebi, ustavnu žalbu dopuštenom, niti Ustavni sud, u okviru svojih nadležnosti, može da ceni zakonitost osporenih sudskih odluka kao instanciono viši sud.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na istim razlozima koji su isticani i u žalbi protiv osporene prvostepene presude i koji su detaljno ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravičnost osporenih presuda, niti se ukazuje na proizvoljnost ili arbitrernost u njihovom donošenju, kako u pogledu procesnih garancija strankama u postupku, tako i u pogledu primene merodavnog materijalnog prava.

Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da ocenjuje dokaze predložene ili izvedene u sudskom postupku, niti da preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju predloženih dokaza, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje sudova u osporenim sudskim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava na pravično suđenje, potkrepljuje tvrdnja o njegovoj povredi.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENICA PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje pred sudom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti