Odluka o materijalnoj šteti zbog kašnjenja izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu D. Đ. protiv presude Višeg suda u Čačku. Utvrđena je povreda prava na pravično suđenje i imovinu jer je sud pogrešno odbio naknadu materijalne štete za potraživanja iz radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-12211/2023
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Đ. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba D. Đ. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Čačku Gžrr. 205/23 od 18. septembra 2023. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1. 512/19 od 10. aprila 2023. godine i presuda Višeg suda u Čačku Gžrr. 205/23 od 18. septembra 2023. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba D. Đ. i utvrđuje da joj je povređeno pravo na na imovinu, zajemčeno odredbom člana člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku vođenom u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 354/16.

4. Utvrđuje se pravo D. Đ. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22 (raniji broj predmeta St. 26/17), a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 354/16 od 29. marta 2016. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. D. Đ. iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 31. oktobra 2023. godine, preko punomoćnika M. L, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr. 205/23 od 18. septembra 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka podnela predlog za izvršenje, na osnovu izvršne isprave – parnične presude, Osnovnom sudu u Čačku protiv izvršnog dužnika AD „S.“ Čačak, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa; da je Osnovni sud u Čačku usvojio predlog za izvršenje u predmetu I. 354/16; da je podnositeljka ustavne žalbe, u smislu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnela prigovor radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka i da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Čačku usvojen prigovor; da je, nakon toga, podnositeljka, u smislu istog zakona, podnela tužbu protiv Republike Srbije, radi naknade imovinske štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u predmetnom izvršnom postupku, a koji tužbeni zahtev je pravnosnažno odbijen; da je donošenjem pravnosnažnog rešenja o usvajanju prigovora radi ubrzavanja postupka podnositeljki ustavne žalbe priznato pravo na naknadu materijalne štete; da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku utvrđuje da su pri odlučivanju o pravičnom zadovoljenju, sudovi vezani rešenjima predsednika sudova kojima je utvrđena povreda prava stranaka na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. U ustavnoj žalbi je istaknuta povreda prava na imovinu a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete. Tražila je naknadu troškova u postupku radi naknade materijalne štete i naknadu na ime troškova sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac D. Đ, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je predlog za izvršenje, na osnovu izvršne isprave, Opštinskom sudu u Čačku, protiv izvršnog dužnika AD „S.“ Čačak, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Osnovni sud u Čačku usvojio je predlog za izvršenje rešenjem I. 354/16 od 29. marta 2016. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je 7. decembra 2018. godine podnela prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 354/16.

Osnovni sud u Čačku je pravnosnažnim rešenjem R4I. 448/18 od 20. decembra 2018. godine usvojio prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je tužbu Osnovnom sudu u Čačku, u smislu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, protiv Republike Srbije, radi naknade imovinske štete, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u predmetnom izvršnom postupku. Tražila je troškove postupka.

Osnovni sud u Čačku je presudom Prr1. 512/19 od 10. aprila 2023. godine u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev, dok je, u stavu drugom izreke delimično odbio tužbeni zahtev u pogledu zakonske zatezne kamate, a u stavu trećem izreke obavezao je tuženu da podnositeljki plati troškove postupka. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da je tražen izveštaj od stečajnog sudije, pri čemu je utvrđeno da podnositeljki nije namireno potraživanje u stečajnom postupku St. 26/17.

Predmetno potraživanje po osnovu rešenja o izvršenju utvrđeno je u stečajnom postupku.

Tužena je podnela žalbu protiv st. 1. i 3. izreke prvostepene presude.

Viši sud u Čačku je osporenom presudom Gžrr. Gžrr. 205/23 od 18. septembra 2023. godine, u stavu prvom izreke preinačio prvostepenu presudu u st. 1. i 3. izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete i zahtev za naknadu troškova postupka, dok je u stavu drugom izreke obavezao podnositeljku da tuženoj plati troškove postupka.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka prijavila svoje potraživanje u stečajnom postupku, ali da joj potraživanje nije namireno; da naknada imovinske štete proistekla iz povrede prava na suđenje u razumnom roku nije vid satisfakcije za nenamireno potraživanje, već naknada stvarno pretrpljene materijalne štete, koja u ovom postupku nije dokazana, kao što nije dokazano ni da je predmetna šteta u uzročno-posledičnoj vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je isključivi razlog nemogućnosti naplate potraživanja neadekvatno postupanje suda; da je, pored navedenog, rešenje od 20. decembra 2018. godine kojim je utvrđena povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku, a koje je bilo osnov za pokretanje ovog parničnog postupka, doneto nakon otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom 26. januara 2018. godine, od kada se, shodno članu 93. stav 1. Zakona o stečaju, više nije moglo sprovoditi prinudno izvršenje nad imovinom izvršnog dužnika; da postoji odgovornost tužene zbog dužine trajanja predmetnog izvršnog postupka, ali ta odgovornost ne podrazumeva po automatizmu i odgovornost za dug izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu, odnosno za potraživanje čiju naplatu traži u izvršnom posutpku; da podnositeljka može trpeti materijalnu štetu zbog dužine trajanja izvršnog postupka, ali štetu čiju isplatu zahteva po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju ne može predstavljati iznos potraživanja izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku u izvršnom postupku koji je u prekidu, pa je primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku, prvostepena presuda preinačena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku: prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 31. stav 1.); da pored odredaba zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, sud primenjuje i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku (član 4) (član 31. stav 2.); da je odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku objektivna (član 31. stav 3.); da novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku (član 32.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Vezano za pravnosnažno odbijanje tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrarna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Polazeći od činjenica utvrđenih u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud konstatuje da je osporenom presudom Višeg suda u Čačku Gžrr. 205/23 od 18. septembra 2023. godine pravnosnažno odlučivano o tužbenom zahtevu podnositeljke za naknadu imovinske štete nastale zbog nenamirenja njenog potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 354/16, protiv izvršnog dužnika AD „S.“ Čačak, a koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital. Viši sud u Čačku je osporenom presudom pravnosnažno odbio tužbeni zahtev za naknadu imovinske štete iako je podnositeljki prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, sa obrazloženjem da naknada imovinske štete nije dokazana, da nije dokazano da je predmetna šteta u uzročno-posledičnoj vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je rešenje kojim je utvrđena povreda prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku doneto nakon otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, od kada se više nije moglo sprovoditi prinudno izvršenje nad imovinom izvršnog dužnika.

Ocenjujući osnovanost navoda podnositeljke ustavne žalbe kojima dovodi u pitanje pravičnost primene materijalnog prava, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predviđeno pravo stranke da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, čime je propisan pravni put za ostvarivanje prava na naknadu ove vrste imovinske štete. Navedenim zakonom je propisano da sud prilikom odlučivanja o predmetnoj tužbi primenjuje odredbe zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi, kao i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku. Uz to, propisano je da je odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu objektivna. Međutim, kada je reč o naknadi imovinske štete nastale zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, u kome svojstvo izvršnog, odnosno stečajnog dužnika ima privredno društvo koje je u vreme nastanka obaveze imalo pretežan društveni, odnosno državni kapital, treba imati u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države i prava na naknadu imovinske štete u tim slučajevima, a koje je dosledno prihvatio i Ustavni sud u svojoj praksi. Prema stanovištu Evropskog suda, kad god se utvrdi povreda Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili njenog Protokola broj 1, podnosiocima predstavki se dosuđuje naknada materijalne štete. Uzimajući u obzir praksu Evropskog suda, Ustavni sud je u svojim odlukama, u cilju otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, utvrđivao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu.

Dakle, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud naglašava da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja. Takav zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, usvojen je i na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je pravnosnažno rešenje Osnovnog suda u Čačku R4I. 448/18 od 20. decembra 2018. godine kojim je usvojen prigovor podnositeljke radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka dovoljno da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Stoga je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom aktu da nije dokazana uzročno-posledična veza između imovinske štete i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, po oceni Suda, u direktnoj suprotnosti sa praksom Evropskog suda, Ustavnog suda, kao i zaključka Vrhovnog suda. U vezi sa pravnim stanovištem u osporenom drugostepenom aktu da je u trenutku donošenja odluke o prigovoru radi ubrazavanja izvršnog postupka već bio otvoren stečaj nad izvršnim dužnikom, zbog čega izvršni sud više nije mogao preduzimati bilo kakve radnje u postupku, Ustavni sud nalazi da je navedena činjenica mogla da bude eventualno pravno relevantna u postupku radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, odnosno mogla je da predstavlja razlog za odbijanje ili odbacivanje prigovora.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud nalazi da Viši sud u Čačku u osporenoj presudi nije na ustavnopravno prihvatljiv način tumačio odredbe merodavnog materijalnog prava o odgovornosti tužene Republike Srbije za naknadu imovinske štete.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je presudom Višeg suda u Čačku Gžrr. 205/23 od 18. septembra 2023. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti poništajem presude Osnovnog suda u Čačku Prr1. 512/19 od 10. aprila 2023. godine i presude Višeg suda u Čačku Gžrr. Gžrr. 205/23 od 18. septembra 2023. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na imovinu.

Međutim, imajući u vidu da citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan. Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se tužba podnositeljke, podneta nadležnom sudu radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, smatra ustavnom žalbom. To je i razlog zbog čega Sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje.

7. Saglasno tome, Ustavni sud je u ovoj ustavnosudskoj stvari odlučivao o tome da li je podnositeljki povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, zbog kašnjenja u namirenju i isplati pravnosnažno utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, kao i o zahtevu podnositeljki za naknadu materijalne štete.

S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, a koju prihvata i Ustavni sud. U više presuda koje su u ovoj vrsti predmeta donete protiv Republike Srbije, Evropski sud je zauzeo stav da je tužena država odgovorna za neizvršenje odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim sudskim odlukama. Navedeno stanovište prihvatio je i Ustavni sud u svojoj praksi (videti, pored drugih, odluke Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine i Už-7134/2017 od 8. novembra 2018. godine - dostupno na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu svoj stav da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov isticanja povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, te da je pravnosnažnim rešenjem nadležnog suda usvojen prigovor podnositeljke i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku vođenom radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa, ali koja nisu namirena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 354/16, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22 (raniji broj predmeta St. 26/17), a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 354/16 od 29. marta 2016. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka (bez obzira na to što je izvršni postupak trajao i nakon otvaranja stečaja).

9. Kada su u pitanju troškovi iz parničnog postupka radi naknade materijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U vezi sa naknadom troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

10. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Slubženi glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 499/2021: Utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku
• Už 9912/2022: Povreda prava na pravično suđenje u postupku za naknadu štete
• Už 8267/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja i naknadi štete
• Už 11416/2022: Povreda prava na imovinu i pravično suđenje zbog neizvršenja presude
• Už 7386/2022: Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u izvršnom postupku