Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu Dragoljuba Rankovića i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak za naknadu štete trajao je 17 godina i osam meseci, što je neopravdano dugo, posebno zbog petostrukog ukidanja prvostepenih presuda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Boda Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavka Makskmovića iz Malog Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavka Maksimovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15026/07 od 14. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavko Maksimović iz Malog Požarevca izjavio je 1. jula 2009. godine Ustavnom sudu, preko punomoćnika Nađe Milosavljević, advokata iz Beograda ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 15026/07 od 14. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava garantovanog odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je osporenim presudama povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, s obzirom na to da je samo on kao tužilac „u čitavoj stvari postupao zakonito i pošteno, a sudovi su i dalje više verovali tuženima“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, svakome je zajemčena jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Iz navedene sadržine zajemčenog prava sledi da je pretpostavka povrede prava na jednaku zaštitu prava da su nadležni organi u istim činjeničnim i pravnim situacijama donosili različite odluke.

3. Kako podnosilac ustavne žalbe navode o povredi označenog prava ne zasniva na tvrdnji da je Okružni sud u Beogradu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnosiocu ustavne žalbe. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti