Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, koji je trajao skoro osam godina do prekida, nije okončan zbog neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda, uključujući i trogodišnje odlučivanje o žalbi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1222/2011
10.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku p o ustavnoj žalbi D. P. iz Ć, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 158/07, a kasnije pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 4595/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere , kada se za to steknu zakonski uslovi, kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P. iz Ć. je 17. marta 2011. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz B, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 158/07, a kasnije pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevu u predmetu P . 4595/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je 6. decembra 2004. godine podneo Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci protiv tuženog – P. z. p, k, p, i. i t. „G.“ d.o.o. iz S. P, tužbu radi raskida ugovora o prodaji; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 158/07 od 15. oktobra 2007. godine; da je odlučujući o žalbi tuženog Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž. 2564/10 od 25. novembra 2010. godine ukinuo prvostepenu presudu i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; da je odlučivanje drugostepenog suda o žalbi trajalo pune tri godine, da je time podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, posebno kada se ima u vidu da ponovni postupak pred prvostepenim sudom još uvek nije okončan.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 158/07, kasnije Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P. 4595/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac D. P, ovde podnosilac ustavne žalbe je 22. decembra 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci protiv tuženog – P. z. p, k, p, i. i t. „G.“ d.o.o. iz S. P, radi raskida ugovora o prodaji poljoprivredne mašine i naknade štete.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1433/04. Prvostepeni sud je, do donošenja rešenja da se tužba smatra povučenom P. 1433/04 od 19. avgusta 2005. godine, jer na zakazano ročište nisu pristupili ni tužilac ni tuženi, zakazao četiri ročišta za glavnu raspravu (14. marta, 18. aprila, 16. maja i 18. jula 2005. godine).

Tužilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu i predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 1363/05 od 7. februara 2006. godine vratio spise predmeta P. 1433/04 Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci bez odluke, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije odlučio o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje.

Opštinski sud u Smederevskoj Palanci je rešenjem P. 1433/04 od 14. marta 2006. godine odbio kao neosnovan predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Tužilac je izjavio žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 1433/04 od 14. marta 2006. godine.

Odlučujući o žalbi tužioca Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 692/06 od 14. juna 2006. godine vratio spise predmeta Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci bez odluke o žalbi, sa obrazloženjem da prvostepeni sud ukloni procesni nedostatak na koji mu je ukazano.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 1044/06 od 24. januara 2007. godine ukinuo rešenje o povlačenju tužbe Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 1433/04 od 19. avgusta 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odbio kao neosnovane žalbe tužioca izjavljene protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 1433/04 od 9. septembra 2005. godine i P. 1433/04 od 14. marta 2006. godine, pa je navedena rešenja potvrdio.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmetu je dodeljen broj P. 158/07. Prvostepeni sud je zakazao tri ročišta za glavnu raspravu (12. aprila, 21. juna i 15. oktobra 2007. godine), nakon čega je doneo presudu P. 158/07 od 15. oktobra 2007. godine kojom je raskinut ugovor o prodaji poljoprivredne mašine zaključen između tužioca i tuženog, pa je tuženi obavezan da na ime povraćaja kupoprodajne cene isplati tužiocu određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da tuženi isplati tužiocu na ime naknade štete određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom i obavezan tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 2564/10 od 25. novembra 2010. godine delimično ukinuo presudu Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 158/07 od 15. oktobra 2007. godine u delu kojim je raskinut ugovor o prodaji poljoprivredne mašine, zaključen između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca, te u delu odluke o troškovima postupka i u ukinutom delu predmet vratio Osnovnom sudu u Smederevu – Sudskoj jedinici u Smederevskoj Palanci, kao nadležnom sudu, na ponovno suđenje.

Predmetu je u postupku pred navedenim prvostepenim sudom dodeljen broj P. 4595/10. Prvostepeni sud je zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu ( 10. marta, 12. maja, 23. juna i 13. oktobra 2011. godine, 11. juna, 23. jula i 12. septembra 2012. godine) od kojih četiri ročišta (od 10. marta, 12. maja i 13. oktobra 2011. godine i 11. juna 2012. godine) nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki i sprečenosti postupajućeg sudije.

Rešnjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P. 4595/10 od 12. septembra 2012. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari , usled otvaranja postupka stečaja nad tuženim, sa tim da će se postupak nastaviti kada stečajni upravnik, novi zakonski zastupnik, ili pravni sledbenici pravnog lica, preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Pismeni otpravak navedenog rešenja je 5. oktobra 2012. godine dostavljen punomoćniku tužioca, nakon čega tužioci nisu podneli zahtev za nastavak postupka.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak započeo 22. decembra 2004. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci, da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P. 4595/10 od 12. septembra 2012. godine prekinut postupak u ovoj pravnoj stvari zbog otvaranja stečaja nad tuženim, što znači da postupak još uvek nije okončan. Postupak je od podnošenja tužbe do prekida navedenim rešenjem, trajao skoro osam godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka doprinelo neefikasno postupanje prvostepenog i drugostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je propustio da odluči o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje izjavljenom protiv presude zbog propuštanja P. 1433/04 od 19. avgusta 2005. godine, pa je Okružni sud u Smederevu rešenjem Gž. 1363/05 od 7. februara 2006. godine vratio spise predmeta P. 1433/04 Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci bez odluke, sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije odlučio o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje. Drugostepeni sud je tri godine odlučivao o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 158/07 od 15. oktobra 2007. godine, o kojoj je odlučio tek Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Gž. 2564/10 od 25. novembra 2010. godine tako što je žalbu delimično usvojio, pa je delimično ukinuo osporenu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku, u periodu od preko godinu i po dana, nadležni sud nije odlučio o tužbenom zahtevu u određenom delu, do otvaranja postupka stečaja nad tuženim rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P. 4595/10 od 12. septembra 2012. godine. U navedenom periodu prvostepeni sud nije održao četiri ročišta (10. marta, 12. maja i 13. oktobra 2011. godine i 11. juna 2012. godine), zbog nedostatka procesnih pretpostavki i sprečenosti postupajućeg sudije.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavn i sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodio radi raskida ugovora o prodaji i naknade štete.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da u konkretnom slučaju parnica nije okončana, da je do njenog prekida, zbog otvaranja stečajnog postupka, neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja prvostepenog suda, ali i drugostepenog suda koji je tri godine odlučivao o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 158/07, a kasnije pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu P. 4595/10.

Stoga je Ustavni sud, krećući se u granicama zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere, kako bi se predmetni parnični postupak, kada se za to steknu zakonski uslovi, okončao u najkraćem roku.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 4 2b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti